Kako holesterol postaje tihi ubica i neprimetno nas vodi ka ozbiljnim bolestima

Posebno opasan postaje u kombinaciji sa povišenim krvnim pritiskom, jer tada tiho narušava zdravlje i stanje krvnih sudova

Holesterol je voštana, masnoći slična supstanca neophodna svakom organizmu. Nalazi se u svakoj ćeliji, učestvuje u stvaranju hormona i varenju masti. Ali, kada ga ima previše, njegovo dejstvo postaje pogubno po naše zdravlje.

Zašto su holesterol i hipertenzija tihe ubice

Preporučujemo

U krvi cirkulišu dve glavne vrste holesterola: HDL, poznat kao “dobar”, i LDL, koji se s razlogom zove “loš”. Kada se LDL nakupi u većim količinama, spaja se s drugim materijama i formira tvrde naslage ili plak. One se lepe za unutrašnje zidove arterija, postepeno ih sužavajući i otežavajući protok krvi.

Vremenom, arterije gube elastičnost, krvni pritisak raste, a srce mora da radi sve jače da bi obezbedilo dovoljno kiseonika. Upravo zato se visok holesterol i povišen pritisak nazivaju “tihe ubice”, jer ne daju nikakve jasne simptome sve dok ne dođe do ozbiljnih oštećenja. Evo pet najvažnijih posledica visokog holesterola.

1. Koronarna bolest srca i holesterol

Kada se plak nakupi u arterijama koje snabdevaju srce krvlju, dolazi do koronarne bolesti. U početku, ovo suženje često ne izaziva nikakve simptome, ali s vremenom smanjen dotok krvi može oštetiti srčani mišić. Ako dotok postane previše ograničen, srce više ne može da pumpa krv dovoljno efikasno, što vodi u srčanu slabost ili, u težim slučajevima, u infarkt miokarda.

2. Bol u grudima (angina pektoris)

Kada srce ne dobija dovoljno kiseonika zbog blokiranih arterija, javlja se bol u grudima, uz osećaj stezanja, pritiska ili osećaja žarenja iza grudne kosti. Ovaj bol se obično pojavljuje pri naporu i nestaje u mirovanju. Iako mnogi anginu ignorišu, ona je ozbiljno upozorenje da srce pati zbog ograničenog dotoka krvi.

3. Srčani udar

Ako plak u arteriji iznenada pukne, stvara se krvni ugrušak koji potpuno blokira dotok krvi u srce. Tada nastaje srčani udar - stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Višak LDL holesterola ne samo da doprinosi stvaranju plaka, već ga i čini nestabilnijim, povećavajući šansu da dođe do pucanja i fatalne blokade.

4. Moždani udar

Sličan proces može da se dogodi i u arterijama koje vode ka mozgu. Krvni ugrušak koji blokira dotok krvi u moždano tkivo izaziva moždani udar, pri čemu svaka sekunda znači razliku između potpunog oporavka i trajnog oštećenja. Isti faktori rizika koji ugrožavaju srce (visok holesterol, pritisak i pušenje), povećavaju i rizik od moždanog udara.

5. Periferna arterijska bolest

Plak ne oštećuje samo srce i mozak. Kada se naslage formiraju u arterijama nogu, smanjuje se dotok krvi u mišiće, što izaziva bol pri hodanju koji nestaje kada se osoba zaustavi. Ovaj poremećaj, poznat kao periferna arterijska bolest, često je prvi znak da su arterije u celom telu ugrožene.

Kada holesterol oštećuje i druge organe

Visok holesterol može da utiče i na bubrege, koji zavise od dobrog protoka krvi da bi pravilno filtrirali tečnost i otpadne materije iz tela. Kada se arterije koje ih snabdevaju suze, bubrezi ostaju bez kiseonika, što dovodi do trajnog oštećenja i visokog pritiska koji teško reaguje na lekove.

Neka istraživanja ukazuju i na vezu između povišenog LDL holesterola i demencije, pa čak i Alchajmerove bolesti. Studije sprovedene na velikim uzorcima pokazale su da ljudi sa visokim vrednostima “lošeg” holesterola u srednjem dobu češće razvijaju probleme sa pamćenjem i kognitivnim funkcijama kasnije u životu.

Kako smanjiti rizik?

Kontrola holesterola ne svodi se samo na lekove - presudne su životne navike. Uravnotežena ishrana, prestanak pušenja, fizička aktivnost i redovne kontrole krvi mogu drastično smanjiti rizik od svih pomenutih komplikacija.

Visok holesterol možda ne boli, ali njegove posledice mogu biti kobne. Upravo zato je svaka promena životnog stila ulaganje u dugovečnost i zdravlje srca, mozga i organizma u celini.