Šećer ili glukoza u krvi je jednostavan šećer koji obezbeđuje energiju za mozak, mišiće i ostatak ćelija tela, odnosno to je primarni izvor energije za ljudsko telo. Glukoza u krvi predstavlja osnovni biohemijski parametar koji u telu čoveka igra važnu ulogu s obzirom na to da svakoj ćeliji pruža energiju neophodnu za pravilno funkcionisanje organizma. Šećer dolazi iz hrane koju jedemo, a telo metaboličkim procesima razlaže većinu te hrane na glukozu i oslobađa je u krvotok. Kada nivo šećera u krvi poraste, to signalizira pankreasu da oslobađa insulin – hormon koji pomaže glukozi da uđe u ćelije kako bi se koristila za energiju.
Za koje vrednosti se smatra da su normalan šećer u krvi?
Provera nivoa šećera u krvi je važan kontrolni pregled koji može da pomogne u identifikaciji predijabetesa. Test glukoze u krvi koristi se za merenje šećera u krvi i preporučuje se da se svi ljudi do 35. godine života pregledaju kako bi se utvrdilo da li postoji predijabetes i dijabetes tipa 2. Osobama sa porodičnom istorijom dijabetesa, simptomima ili faktorima rizika, ili određenom etničkom pripadnošću, preporučuje se da taj urade i pre 35. godine.
Kada se meri šećer u krvi normalne vrednosti kod potpuno zdravih osoba iznose između 3,9 do 6,1 mmol/l. Dva sata posle obroka, šećer bi trebalo da bude manji od 7,8 mmol/l, a osam sati posle jela manji od 5,6 mmol/l. Endokrinolozi podsećaju da ako jutarnje vrednosti pokažu nivo viši od 6,1 mmol/l, reč je o povišenoj glukozi u krvi ili hiperglikemiji. Ukoliko su vrednosti glukoze niže od 3,9 mmol/l, radi se o hipoglikemiji ili niskom nivou šećera u krvi.
Visok nivo šećera u krvi veoma je opasan na duži rok
Normalan šećer u krvi bio bi 99 mg/dl ili niži nakon analize krvi u kojoj je pacijent gladovao preko noći. Šećer u krvi od 100 mg/dl ili više smatra se abnormalnim. Raspon od 100-125 mg/dl spada u kategoriju predijabetesa, dok se šećer u krvi od 126 mg/dl ili više smatra dijabetesom tipa 2. Potrebna su najmanje dva abnormalna rezultata testa šećera u krvi da bi se postavila dijagnoza. Hemoglobin A1C, marker glukoze u krvi tokom perioda od tri meseca, takođe je koristan za dijagnostikovanje predijabetesa i dijabetesa.
– Visok nivo šećera u krvi je veoma opasan na duži rok. To je uglavnom zato što oštećuje krvne sudove i nerve i može da poveća rizik od infekcije. Hronično visok nivo šećera u krvi može da utiče na vid i dovede do periferne neuropatije, što je gubitak osećaja u stopalima i/ili rukama zbog oštećenih nerava. Oštećeni krvni sudovi mogu da povećaju rizik od srčanog udara, moždanog udara i periferne vaskularne bolesti – objašnjava dr Nate Wood sa Yale School of Medicine.
Šta utiče na nivo šećera u krvi?
Insulin je hormon koji se oslobađa iz pankreasa kada jedemo, a koji prenosi glukozu iz krvi u tkiva i pomaže u isporuci energije našim ćelijama. Dijabetes tipa 1 je stanje u kojem telo ne proizvodi insulin, što može da dovede do opasno visokog nivoa šećera u krvi. Dijabetes tipa 2 se razlikuje po tome što telo proizvodi insulin, ali telo postaje otporno na njega, što uzrokuje skok nivoa šećera u krvi.
Nije uobičajeno da pacijenti sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2 dožive simptome. Međutim, simptomi visokog šećera u krvi ili hiperglikemije uključuju prekomernu žeđ, često mokrenje, umor, suva usta, gubitak težine i zamućen vid. Pacijenti sa simptomima ili bilo kojim faktorima rizika treba da se obrate svom lekaru kako bi im se procenio nivo šećera u krvi. Predijabetes može da se preokrene, a određeni lekovi, kao i promene načina života, mogu da pomognu u sprečavanju prelaska iz predijabetesa u dijabetes.
– Osobe sa predijabetesom imaju veći rizik od razvoja dijabetesa. Nekoliko kliničkih stanja poput visokog nivoa holesterola, insulinske rezistencije i gojaznosti često se javlja kod osoba sa predijabetesom, što može da ih dovede u visok rizik od razvoja srčanih oboljenja i masne bolesti jetre. Lečenje predijabetesa promenama načina života ili lekovima može da spreči ove komplikacije – ističe endokrinolog dr L. Priyanka Mahali iz Northeast Medical Group Endocrinologist i dodaje da su neke od tih promena načina života prestanak pušenja, vežbanje, gubitak težine, bolji san, smanjenje stresa i zdrava ishrana sa više voća, povrća i integralnih žitarica bogatih vlaknima.
