Jedna novija studija nemačkih naučnika otkrila je da predijabetes nije jednoobrazno stanje, već se može podeliti u šest različitih kategorija rizika. Ovo otkriće može značajno doprineti preciznijim metodama prevencije dijabetesa tipa 2 i smanjenju broja obolelih.
Šta je predijabetes i zašto je važan
Predijabetes je stanje u kojem su nivoi šećera u krvi povišeni, ali ne dovoljno da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. Ključni problem je postepena otpornost organizma na insulin – hormon koji reguliše nivo glukoze u krvi. Kada pankreas više ne može da proizvodi dovoljno insulina da bi održao šećer u normalnim granicama (3,6 – 6,1 mmol/l), dolazi do razvoja dijabetesa tipa 2.
Bez pravovremenih i adekvatnih promena načina života, predijabetes može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su:
- dijabetes tipa 2
- kardiovaskularne bolesti (srčani i moždani udar)
- oštećenje bubrega (dijabetička nefropatija)
- neuropatije i problemi sa cirkulacijom
- oštećenje vida (dijabetička retinopatija).
Studija koja je promenila razumevanje predijabetesa
Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine sprovedeno je u nemačkom gradu Tibingenu, gde su naučnici pratili metaboličke promene kod 899 osoba sa povećanim rizikom od dijabetesa. Studija je trajala 25 godina i obuhvatila je detaljna klinička i laboratorijska ispitivanja, uključujući snimanja magnetnom rezonancom (MRI). Kasnije su rezultati potvrđeni na dodatnoj grupi od 7.000 ispitanika u Velikoj Britaniji.
Koristeći sofisticirani statistički metod (klaster analiza), istraživači su identifikovali šest različitih tipova predijabetesa, pri čemu se pojedine grupe razlikuju po riziku od razvoja dijabetesa i drugih komplikacija.
Šest tipova predijabetesa: Prepoznajte svoj rizik u 6 klastera
Niski rizik (Klasteri 1, 2 i 4)
- Osobe u ovim grupama imaju nizak rizik od dijabetesa i nisku stopu smrtnosti. Klaster 2 posebno obuhvata osobe koje su vitke i imaju minimalan rizik od komplikacija.
Smanjena proizvodnja insulina (Klaster 3)
- Osobe u ovoj grupi imaju genetske predispozicije za slabiju proizvodnju insulina. Povećan je rizik od kardiovaskularnih bolesti i oštećenja bubrega. Smrtnost je umereno povećana.
Gojaznost sa zdravim metabolizmom (Klaster 4)
- Osobe sa viškom kilograma, ali bez ozbiljnih metaboličkih problema. Rizik od dijabetesa je nizak, ali je preporučljivo održavati zdrav način života.
Masna jetra i insulinska rezistencija (Klaster 5)
- Osobe sa visokim procentom masnoće u jetri. Veoma visok rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i bubrežnih problema. Povećana stopa smrtnosti.
Visceralna masnoća i bubrežni problemi (Klaster 6)
- Povišen nivo masti u bubrezima i trbušnoj duplji. Rizik od dijabetesa je niži nego u Klasterima 3 i 5, ali je smrtnost visoka zbog bubrežnih komplikacija.
Mane i ograničenja studije
Iako studija nudi revolucionarni uvid u predijabetes, autori ističu neka ograničenja poput etnička jednoobraznosti ispitanika (većina učesnika bila je iz Evrope, pa rezultati možda nisu u potpunosti primenljivi na druge populacije). Afroamerikanci, Latinoamerikanci i Indijanci imaju veći rizik od predijabetesa, ali mehanizmi ovog fenomena nisu dovoljno istraženi. Takođe, samo polovina ispitanika bila je dostupna za naknadna ispitivanja.
Predijabetes u brojkama
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u SAD čak 88 miliona odraslih ima predijabetes, a više od 84 odsto njih nije ni svesno svog stanja. Osobe sa predijabetesom imaju povećan rizik ne samo od dijabetesa tipa 2, već i od moždanog udara i srčanih bolesti. Dobra vest je da određene promene načina života mogu značajno smanjiti rizik: To su:
- smanjenje telesne težine i zdrava ishrana mogu smanjiti šanse za razvoj dijabetesa tipa 2 za čak 58 odsto
- fizička aktivnost i smanjenje stresa dodatno poboljšavaju insulinsku osetljivost
- kod osoba starijih od 60 godina, ovakve promene mogu smanjiti rizik od dijabetesa za čak 71 procenat.
Umesto zaključka
Ova studija donosi novi pogled na predijabetes i otvara vrata personalizovanom pristupu prevenciji dijabetesa tipa 2. Prepoznavanje sopstvenog profila rizika može pomoći u donošenju pravih odluka o ishrani, fizičkoj aktivnosti i medicinskoj kontroli, čime se značajno smanjuje mogućnost ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
