Koliki treba da bude šećer u krvi ujutru i šta ako ste nešto pojeli pre vađenja krvi?

Krenuli ste u laboratoriju da proverite šećer u krvi, a onda se setili da ste popili jutarnju kafu, pojeli keks ili doručkovali. Da li će rezultat biti pogrešan i morate li ponovo da vadite krv? Još važnije pitanje je koje vrednosti jutarnjeg šećera su normalne, a kada rezultat može da ukaže na predijabetes ili dijabetes.

Merenje šećera u krvi jedan je od najjednostavnijih načina da se proveri kako organizam reguliše glukozu, osnovni izvor energije za naše ćelije. Ipak, da bi rezultat bio pouzdan, važno je znati kada i pod kojim uslovima se analiza radi.

Jutarnje merenje šećera najčešće se obavlja natašte, nakon najmanje osam sati bez hrane i kalorijskih napitaka. Tokom tog perioda dozvoljeno je piti običnu vodu.

Koliki šećer u krvi je normalan ujutru?

Prema Nacionalnom vodiču za dijagnostikovanje i lečenje dijabetesa Ministarstva zdravlja Srbije, vrednost glukoze u krvi natašte od 7,0 mmol/L ili više predstavlja jedan od dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes.

• Ispod 5,6 mmol/L: normalna vrednost prema ADA kriterijumima.
• Od 5,6 do 6,9 mmol/L: vrednosti koje ukazuju na predijabetes.
• 7,0 mmol/L ili više: vrednost koja može da ukaže na dijabetes.

Važno je napomenuti da Svetska zdravstvena organizacija koristi nešto drugačiju donju granicu za poremećenu glikemiju natašte, od 6,1 mmol/L. Zato se tumačenje rezultata može razlikovati u zavisnosti od primenjenih kriterijuma.

Kod osoba koje nemaju karakteristične simptome, jedan povišen rezultat nije dovoljan za potvrdu dijagnoze dijabetesa. Potrebno je dodatno laboratorijsko ispitivanje.

Jedan povišen rezultat ne znači automatski da osoba ima dijabetes. Kod osoba bez jasnih simptoma potrebno je potvrditi nalaz ponovljenim ili drugim odgovarajućim laboratorijskim testom.

Šta se dešava ako ste doručkovali pre vađenja krvi?

Kada pojedemo obrok, naročito onaj koji sadrži ugljene hidrate, glukoza iz hrane dospeva u krvotok. Pankreas tada luči insulin, hormon koji omogućava ćelijama da koriste glukozu i pomaže da se njen nivo reguliše.

Zbog toga rezultat dobijen nakon doručka ne pokazuje stvarnu vrednost šećera natašte.

Na primer, ako ste pojeli pecivo ili popili zaslađenu kafu, nivo glukoze može privremeno da poraste. Koliko će porasti zavisi od sastava i količine obroka, vremena proteklog od jela i načina na koji organizam reguliše šećer. Čak i mali zalogaj može da naruši uslove potrebne za analizu natašte.

Ako ste slučajno jeli, najvažnije je da to kažete laboratorijskom osoblju pre vađenja krvi. Možda će biti potrebno da se analiza odloži. Rezultat dobijen nakon obroka ne treba tumačiti prema referentnim vrednostima za glukozu natašte.

Da li kafa bez šećera može da utiče na rezultat?

Za pouzdano određivanje glukoze natašte preporučuje se da pre analize pijete samo običnu vodu. Kafa sa šećerom ili mlekom svakako prekida gladovanje, dok kofein i bez dodatog šećera kod nekih osoba može da utiče na regulaciju glukoze.

Takođe, pre analize treba izbegavati žvakaće gume, pušenje i intenzivnu fizičku aktivnost, u skladu sa uputstvima laboratorije. Ako uzimate lekove, posebno insulin ili druge lekove za dijabetes, nemojte samostalno menjati terapiju ili preskakati obrok bez prethodnog dogovora sa lekarom.

Šta naučna istraživanja govore o povišenom jutarnjem šećeru?

Povišen šećer natašte može biti jedan od prvih znakova poremećene regulacije glukoze, čak i kada osoba nema nikakve simptome. Koliko je važno na vreme otkriti predijabetes pokazalo je veliko istraživanje u časopisu The New England Journal of Medicine.

U istraživanju su učestvovale 3.234 osobe sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Tokom prosečno 2,8 godina praćenja, kod učesnika koji su promenili način ishrane, povećali fizičku aktivnost i radili na smanjenju telesne mase, učestalost razvoja dijabetesa bila je 58 odsto manja nego u grupi koja je dobijala placebo.

Ovi rezultati pokazuju da otkrivanje poremećaja regulacije šećera može da pruži priliku da se pravovremenim promenama životnih navika smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Da li je dovoljno proveravati samo jutarnji šećer?

Nije uvek. Kod nekih osoba jutarnja glukoza može biti u granicama normale, a da ipak postoji poremećaj regulacije šećera.

Zbog toga lekar može da preporuči i određivanje HbA1c, odnosno glikoziliranog hemoglobina, koji pokazuje prosečan nivo glukoze tokom prethodna dva do tri meseca. Za ovu analizu nije potrebno gladovanje. U pojedinim slučajevima radi se i oralni test opterećenja glukozom (OGTT).

Najvažnije je da rezultat šećera u krvi ne posmatramo izolovano. Jedno merenje može da bude koristan signal, ali pravilno postavljanje dijagnoze zahteva odgovarajuće uslove testiranja, tumačenje nalaza i, kada je potrebno, dodatne analize.

(eKlinika.rs)