Srce može da ostane bez dovoljno kiseonika, a da nas ništa ne boli: Šta je nema ishemija miokarda

Odsustvo bola u grudima ne garantuje da srčani mišić dobija dovoljno krvi i kiseonika. Nema ishemija miokarda označava nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom koje je potvrđeno pregledima, iako osoba nema prepoznatljive tegobe. Zato procena rizika i odgovarajuće lečenje imaju značaj čak i kada se čovek oseća dobro.

Šta se događa u srcu kada nema bola ni upozorenja?

Srčani mišić dobija kiseonik kroz koronarne arterije, krvne sudove koji ga snabdevaju krvlju. Kada dotok ne zadovoljava njegove potrebe, nastaje ishemija miokarda. Kod nemog oblika izostaju bol u grudima i druge tegobe koje bi osobu upozorile na problem. Čest uzrok je ateroskleroza, odnosno nakupljanje naslaga u zidovima arterija koje mogu da suze njihov unutrašnji prostor. Kada srce tokom napora traži više kiseonika, ograničen protok može da postane nedovoljan. Ishemija može da nastane i zbog poremećaja u radu sitnih krvnih sudova ili grča koronarnih arterija.

Preporučujemo

Nema ishemija i nemi infarkt nisu isto stanje. Ishemija označava nedovoljno snabdevanje kiseonikom, dok infarkt podrazumeva odumiranje dela srčanog mišića zbog ishemije. Zbog toga nalaz neme ishemije ne znači automatski da je osoba već pretrpela srčani udar.

Ko je u većem riziku i zašto dijabetes zahteva pažnju

Dijabetes povećava rizik od koronarne bolesti, a kod nekih obolelih može da oslabi i upozoravajući osećaj bola. Jedno od mogućih objašnjenja jeste oštećenje nerava koji učestvuju u prenošenju signala iz srca. Ipak, mehanizmi zbog kojih ishemija kod jedne osobe boli, a kod druge prolazi neprimećeno, nisu u potpunosti razjašnjeni.

Neme epizode mogu da se jave kod ljudi koji nikada nisu imali anginozne tegobe. Moguće su i kod osoba koje su ranije pretrpele infarkt ili koje povremeno imaju bol zbog koronarne bolesti. Bolne i bezbolne epizode mogu da se smenjuju kod istog pacijenta. U proceni rizika važni su i pušenje, povišen krvni pritisak, nepovoljne vrednosti holesterola i porodična istorija ranih srčanih bolesti. Hronična bolest bubrega dodatno povećava kardiovaskularni rizik i utiče na izbor pregleda i terapije. Nijedan od ovih faktora sam po sebi ne potvrđuje nemu ishemiju, ali pomaže lekaru da odredi dalji postupak.

Kako se otkriva nema ishemija i da li je svima potreban test opterećenja

Dijagnoza zahteva objektivan dokaz da srčani mišić u određenim okolnostima ne dobija dovoljno kiseonika. U zavisnosti od kliničke procene, koriste se test fizičkog opterećenja, stres ehokardiografija ili snimanje prokrvljenosti miokarda. Uredan EKG u mirovanju ne isključuje ishemiju koja se javlja povremeno ili tokom napora.

CT koronarografija i invazivna koronarografija prvenstveno prikazuju koronarne arterije i moguća suženja. Njihovi nalazi procenjuju se zajedno sa podacima o funkciji srca i, kada je potrebno, rezultatima testova ishemije. Nije svakom pacijentu potreban svaki pregled, niti svaki nalaz suženja dokazuje da postoji ishemija.

U randomizovanoj kliničkoj studiji DIAD, objavljenoj u časopisu JAMA učestvovale su 1.123 osobe sa dijabetesom tipa 2 bez simptoma koronarne bolesti. Tokom približno pet godina praćenja, rutinsko testiranje prokrvljenosti srca nije značajno smanjilo učestalost infarkta ili smrti zbog srčanih uzroka u odnosu na grupu bez takvog testiranja. Rezultat podržava preporuku da se svi ljudi sa dijabetesom bez tegoba ne šalju automatski na testove ishemije, uz obavezno lečenje faktora rizika.

Koliko je opasno ovo stanje i kada su potrebni lekovi, stent ili bajpas

Koronarna bolest može da ostane neprepoznata sve do infarkta ili srčanog zastoja. Ishemija može da doprinese opasnim poremećajima ritma, a ozbiljna koronarna bolest nosi rizik od iznenadne srčane smrti. Ipak, lični rizik zavisi od više nalaza i ne može da se proceni samo na osnovu toga da li bol postoji.

Lečenje se prilagođava promenama na krvnim sudovima, funkciji srca i drugim bolestima. Može da obuhvati lekove koji smanjuju ishemiju, snižavaju holesterol i kontrolišu krvni pritisak, kao i antitrombocitnu terapiju kada za nju postoji indikacija. Aspirin i druge lekove nemojte da uvodite samostalno, jer korist mora da se proceni zajedno sa rizikom od krvarenja.

Otkrivena nema ishemija ne znači automatski da je potreban stent ili bajpas. O intervenciji se odlučuje prema mestu i težini suženja, funkciji leve komore i očekivanoj koristi od zahvata. Kod pojedinih visokorizičnih promena intervencija može da poboljša prognozu, dok kod drugih pacijenata odgovarajuću osnovu lečenja čine lekovi i kontrola faktora rizika.

Šta možete da uradite i zašto kontrole ne zavise samo od simptoma

Najvažnije mere uključuju prestanak pušenja, kontrolu pritiska, holesterola i šećera u krvi. Ishrana sa više povrća, voća i integralnih žitarica, uz održavanje odgovarajuće telesne mase, pomaže da se smanji kardiovaskularni rizik. Fizičku aktivnost prilagodite zdravstvenom stanju i planu koji ste dogovorili sa lekarom.

Posle ugradnje stenta ili bajpasa nastavite propisanu terapiju i dogovorene kontrole, čak i kada nemate tegobe. Rutinsko ponavljanje testova ishemije u unapred određenim razmacima nije preporučeno svim stabilnim pacijentima bez promene kliničkog stanja ili sposobnosti za napor. Dodatni pregledi zavise od novih tegoba, promene nalaza i individualne procene rizika.

Ako se jave nov pritisak u grudima, naglo gušenje, hladan znoj ili iznenadna izrazita slabost, nemojte da čekate da se pojavi jak bol. Takve tegobe mogu da ukazuju na akutni srčani problem i zahtevaju hitnu procenu. Pozovite hitnu pomoć i nemojte da vozite sami do bolnice ako sumnjate na infarkt.

(eKlinika.rs)