Šta ne smemo da jedemo ako imamo kandidu

Kandida može da izazove neprijatne infekcije kože i sluznica, a tegobe se nekada ponavljaju. Ipak, stroge zabrane voća, hleba i drugih namirnica nisu dokazani način lečenja. Evo šta ima smisla ograničiti u ishrani, a kada treba potražiti pomoć lekara.

Da li je kandida uvek znak infekcije?

Kandida prirodno živi na koži i sluznicama, pa njen nalaz sam po sebi ne znači da smo bolesni. Infekcija nastaje kada se gljivica prekomerno razmnoži i izazove tegobe. Simptomi zavise od mesta infekcije: mogu da se jave svrab i crvenilo, a u ustima i bele naslage. Rizik od kandidijaze raste posle upotrebe antibiotika i kod osoba sa dijabetesom ili oslabljenim imunitetom. Ipak, svrab, sekret ili bele promene ne potvrđuju sami po sebi da je uzrok kandida. Ako se tegobe vraćaju, lekar treba da utvrdi njihov uzrok pre nove terapije.

Preporučujemo

Često se može čuti da kandidu moramo da „izbacimo iz organizma“. Takvo očekivanje nije realno, jer ona može da bude prisutna i bez bolesti. Cilj lečenja jeste da se suzbije infekcija, ublaže simptomi i razmotre razlozi zbog kojih se ona ponavlja.

Šta da ograničimo u ishrani?

Slatkiši, zaslađeni napici i drugi izvori velike količine dodatog šećera mogu da zauzmu previše mesta u svakodnevnoj ishrani. Njihovo ograničavanje ima smisla, naročito ako osoba ima dijabetes i treba da vodi računa o nivou šećera u krvi. Ipak, izbacivanje šećera nije dokazano kao zamena za lečenje kandidijaze.

Ne postoji pouzdano pravilo prema kojem svaka osoba sa kandidom mora da prestane da jede hleb, krompir, pirinač ili voće. Ove namirnice se razlikuju po sastavu, a veličina porcije i ostatak jelovnika takođe su važni. Potpuna zabrana čitavih grupa hrane bez jasnog razloga može nepotrebno da oteža ishranu.

Tvrdnja da će gljivica nestati čim prestanemo da jedemo ugljene hidrate zvuči jednostavno, ali je istraživanja ne potvrđuju. U jednoj manjoj kliničkoj studiji na 28 zdravih dobrovoljaca ishrana sa više rafinisanih ugljenih hidrata nije povećala učestalost nalaza Candida albicans u ispitivanim uzorcima. To istraživanje nije ispitivalo lečenje obolelih, pa se iz njega ne može izvesti posebna „antikandida“ dijeta.

Da li treba izbaciti kvasac, fermentisanu hranu i mlečne proizvode?

Pekarski kvasac u hlebu nije isto što i gljivica Candida koja izaziva kandidijazu. Zato sama činjenica da je hleb napravljen uz pomoć kvasca ne znači da mora da se ukloni sa jelovnika. Izbor hleba pre svega treba prilagoditi ukupnoj ishrani i eventualnim drugim zdravstvenim potrebama.

Ni kefir, jogurt, sir i druge fermentisane namirnice ne moraju automatski da se izbace. Ako nekome određena hrana smeta, može da razgovara sa lekarom ili nutricionistom o tome šta da promeni. Sama dijagnoza kandidijaze ne daje razlog za dugačak spisak zabrana hrane. Beli luk, ulja, klice i pojedine vrste pasulja takođe nemaju potvrđenu ulogu zamene za antimikotik. Nema potrebe da ih jedemo u propisanim količinama radi „uništavanja“ kandide. Možemo da ih biramo prema ukusu, podnošljivosti i potrebama uravnoteženog jelovnika.

Kako da sastavimo jelovnik bez strogih zabrana?

Praktičan obrok može da sadrži povrće, izvor proteina i porciju žitarica ili druge skrobne hrane. Za proteine možemo da izaberemo ribu, meso, jaja ili mahunarke, u skladu sa svojim navikama i zdravstvenim stanjem. Raznovrsnost je korisniji okvir za svakodnevnu ishranu od procentualnih pravila za klice i žitarice.

Voće ne moramo da izbacimo samo zato što imamo kandidijazu. Ako imamo dijabetes, količinu voća i drugih izvora ugljenih hidrata treba da uklopimo u plan za kontrolu šećera u krvi. Savet o ishrani tada treba da prati naše stanje, terapiju i preporuku stručnjaka.

Stroga dijeta može da stvori utisak da je svaki povratak simptoma posledica jednog „pogrešnog“ obroka. Ponavljanje tegoba ipak zahteva proveru dijagnoze i mogućih faktora rizika. Dnevnik simptoma može da pomogne da lekaru jasno opišemo kada se tegobe javljaju i koliko traju.

Kada ishrana nije dovoljna?

Kandidijaza se leči antimikoticima, a izbor leka i trajanje terapije zavise od mesta i težine infekcije. Ishrana može da bude deo opšte brige o zdravlju, ali ne može da zameni odgovarajući lek. Antibiotike i druge propisane lekove ne treba samoinicijativno prekidati zbog sumnje na kandidu.

Ako se simptomi često vraćaju ili ne prolaze posle lečenja, potreban je pregled. Lekar može da proveri da li tegobe zaista izaziva kandida i da li je potrebna drugačija terapija. To je posebno važno kod osoba sa dijabetesom ili oslabljenim imunitetom.

Zato na pitanje šta „ne smemo“ da jedemo ako imamo kandidu ne postoji jedna lista koja važi za sve. Razumno je da ograničimo višak dodatog šećera i da jelovnik prilagodimo svom zdravstvenom stanju. Za oporavak je presudno da dobijemo tačnu dijagnozu i odgovarajuće lečenje.

(eKlinika.rs)