Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kardiološka rehabilitacija vraća nas u „normalu“ posle infarkta, priča nam dr Andreja Kovačević

Piše: Marijana M.Rajić
8:51 - 09. 03. 2022.

Pacijenti lečeni od različitih kardiovaskularnih bolesti, nakon srčanih problema ili operacije, u manjoj ili većoj meri gube osnovne funkcionalne sposobnosti

Kardiološka rehabilitacija je program mera i postupaka koji pacijentima sa umanjenim funkcionalnim sposobnostima nakon infarkta srca ili kardioloških intervencija daje šansu da ih povrate. Obuhvata testove, program vežbi i fizičko opterećenje, koje je potrebno dozirati adekvatno. Uz redovne kontrole i promenu životnih navika, ovi pacijenti mogu, i treba da funkcionišu potpuno normalno.

Kardiovaskularne bolesti uzročnik su trećine smrtnih slučajeva u svetu

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti globalno gledano. Pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana i stres neki su od faktora za njihov nastanak. Takođe, kardiovaskularne bolesti uzročnik su trećine smrti u celom svetu. Procenjuje se da će broj umrlih od ove grupe bolesti do 2030. godine dostići čak 23 miliona ljudi godišnje. Što se tiče Srbije, od ovih bolesti godišnje umire oko 53.000 ljudi. U proseku, pripada im čak 52 odsto u ukupnom mortalitetu naše zemlje.

Kada već dođe do nekog neželjenog kardiovaskularnog događaja, za pacijente je više nego značajna informacija da u Srbiji postoje specijalizovani hospitalni centri. U njima se izvode personalizovane i kontinuirane metode lečenja i praćenja ovih bolesnika. Lekari naglašavaju da je veoma važno da se one, kada već postoji mogućnost za to, iskoriste. Jedna od takvih ustanova je Institut za rehabilitaciju „Beograd“.

Kardiološka rehabilitacija poboljšava kvalitet života i produžava ga

Pacijenti lečeni od različitih kardiovaskularnih bolesti nakon eskalacije srčanog problema ili operacije, u manjoj ili većoj meri imaju gubitak svoje osnovne funkcionalne sposobnosti. Obično, svi imaju jedan ili više faktora rizika koji su u velikoj meri i doprineli pojavi infarkta, ili nekog drugog problema koji zahteva intervenciju.

– Iz tih razloga, savremena i moderna kardiologija se bazira na čitavom nizu metoda i postupaka, kojima se utiče na redukciju ili potpunu eliminaciju tih faktora rizika. To su takozvane mere sekundarne prevencije, pomoću kojih se povećava funkcionalna sposobnost pacijenata. Takve vežbe fizičkog opterećenja, odnosno program koji se primenjuje kod kardiovaskularnih bolesnika naziva se kardiološka rehabilitacija. Njena najvažnija uloga je u produženju i poboljšanju kvaliteta života pacijenata nakon neželjenog kardiovaskularnog događaja. Pored svih ostalih tehnika u kardiologiji i primene novih lekova, uvođenje nekih malo drugačijih terapijskih metoda, postupaka i procedura je značajno produžilo život kardiovaskularnim bolesnicima. Kardiološka rehabilitacija omogućava da se kardiološkom pacijentu vrati psihička i fizička kondicija u cilju mogućnosti ravnopravnog uključivanja u aktivni život i zauzimanje ranije pozicije u društvu – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Andreja Kovačević iz Instituta za rehabilitaciju „Beograd“.

Sve mlađi pacijenti na režimu oporavka koji podrazumeva kardiološka rehabilitacija

U svakodnevnoj praksi, lekari Službe za lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika ovog Instituta, rade sa pacijentima koji su već imali neki iznenadni koronarni događaj. To su uglavnom slučajevi nakon preležanog infarka miokarda (sa ugradnjom stentova ili bez njih), nakon bajpas operacije srca, nakon zamene zalistaka na srcu, ili nekih drugih operacija na srcu i krvnim sudovima.

– To je upravo grupacija bolesnika kojima je potreban ovakav vid lečenja. Zabrinjavajuće je to što nam u ovakvom brzom i haotičnom vremenu u kojem živimo, sve češće dolaze mlađi ljudi. Do pre samo dvadesetak godina takve metode lečenja i rehabilitacije su uglavnom bile namenjene ljudima u poznijem dobu (nakon 60 godina života). Sada se taj trend pomerio uglavnom na populaciju radno sposobnog stanovništva (od 40. do 60. godina života). Utoliko pre, zbog vraćanja tih ljudi u normalne tokove i aktivan život, ovakav vid kardiološke rehabilitacije potreban, uz kasnije ambulantno kardiološko praćenje – ističe dr Kovačević.

Kako izgleda kardiološka rehabilitacija, koliko traje i kakve vežbe se rade

Dr Andreja Kovačević navodi da kardiološka rehabilitacija i lečenje u Institutu za rehabilitaciju Beograd traje 3 nedelje (21 dan). Toliko vremena je potrebno da se završe svi elementi kardiorehabilitacije. Ambulantni program, napominje, može da traje duže. Prema njegovim rečima, osnovni postupci kardiološke rehabilitacije se sastoje od:

  • svakodnevnog treninga na ergobiciklu; korišćenja specifičnog Nyllinovog stepenika; slobodnog hoda kroz celokupno telemetrijsko praćenje parametara i grupnih vežbi u kardiosali pod vođstvom edukovanog doktora – kardiologa i specijalizovanih fizioterapeuta
  • edukacije kroz različita predavanja o doživotnoj sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Pored same kardiorehabilitacije, naglašava dr Kovačević, kod svakog pacijenta se sprovodi dijagnostička procena kliničkog stanja. Ako je potrebno, vrši se korekcija medikamentne terapije.

Dodatna ispitivanja vrše se u odnosu na stanje pacijenta

Dr Andreja Kovačević objašnjava da se nakon pregleda i elektrokardiograma rade dodatna ispitivanja. To su: laboratorija, test fizičkim opterećenjem, spiroergometrijski test, 6-minutni test hoda. Po potrebi se mogu uraditi vanstandarnda ispitivanja kao što su ehokardiografija (UZ srca), 24-časovni ambulatorni monitoring krvnog pritiska, 24-časovni holter monitoring EKG, kolor dopler pregled krvnih sudova vrata i ekstremiteta, RTG srca i pluća, spirometrija, i drugo. Takođe, kroz razgovor pacijenta sa medicinskim osobljem rešavaju se sve dileme i nedoumice. Jednom nedeljno organizuju se i dodatna predavanja za pacijente. Nakon završetka kardiorehabilitacije dostupna su i poželjna ambulantna doživotna praćenja pacijenata. Ona su individualna (specijalistički pregledi kardiologa Instituta, sa prosečnim periodom od 6 meseci do godinu dana).

Vežbe i saveti za one koji su se oporavili od infarkta ili imali intervencije

Sagovornik našeg portala upozorava da po pitanju vežbi i nekih mera prevencije nakon kardiološke rehabilitacije treba biti obazriv. Potrebno je polako ih prilagođavati trenutnom stanju organizma.

– Tim kardioloških fizioterapeuta u Institutu za rehabilitaciju „Beograd“ je bazirao program na nizu kardio vežbi (vežbi za cirkulaciju). On se sastoji od specifičnih tehnika za trbušno (dijafragmalno) disanje, vežbi za gornje i donje ekstremitete, kao i vežbi koje mogu da rade pacijenti kod kojih je prošlo minimum dva meseca od neke kardiološke operacije. Što se tiče uopštenih vežbi i saveta, mogu da kažem da su oni univerzalni: šetnje slobodnim hodom, vožnja bicikle, plivanje, blage vežbe istezanja i zagrevanja… I što je vrlo, vrlo važno – „baciti se“ na zdraviji način života. To podrazumeva redovniju i umereniju ishranu (bogatiju povrćem, voćem, ribljim mesom itd.), smanjenje gojaznosti, izbegavanje prekomernog unosa soli i slatkiša. Treba piti dosta tečnosti (minimum 2l obične vode ili više), izbegavati pušenje i konzumiranje alkohola kao i stres, uz više fizičke aktivnosti – savetuje dr Andreja Kovačević.

Fizička aktivnost je osnova i primarne i sekundarne prevencije kardioloških oboljenja

Prvi podaci o fizičkoj aktivnosti organizovanoj u cilju promocije zdravlja potiču iz Kine još od 2500 godina pre naše ere. Hipokrat (460-370 p.n.e.) ističe da svaki telesni segment koji je fizički aktivan ostaje zdrav, razvijen i sporije stari. Fizička aktivnost predstavlja svaki oblik pokreta tela koji povećava energetsku potrošnju. To mogu da budu vežbanje, trening i takmičenje, intenzivni profesionalni rad, kućni poslovi, ali i sve nesportske aktivnosti koje zahtevaju fizičko naprezanje. Dr Andreja Kovačević podseća da je naučno dokazano da fizička aktivnosti dovodi do smanjenja oboljevanja ili poboljšanja simptoma kod koronarne bolesti i drugih kardiovaskularnih oboljenja, kao i visokog krvnog pritiska. Takođe, i povišenih nivoa holesterola i triglicerida u krvi, šećerne bolesti, insulinske rezistencije i intolerancije na glukozu, različitih tipova tumora, osteoporoze, depresije. Uz to, dovodi i do osećaja opšteg zadovoljstva, smanjenja stresa i napetosti, povećanja seksualnog libida, smanjenja prekomerne telesne težine, manje učestalosti artritisa.

Idealno doziranje fizičke aktivnosti

– Najbolji efekti fizičke aktivnosti postižu se vežbanjem u proseku 4-5 dana nedeljno. Trebalo bi da to bude minimum 45 minuta kontinuirane aerobne aktivnosti, da se dostiže submaksimalna frekvenca srca (u proseku oko 85 odsto maksimalne srčane frekvence), da se koriste što je više moguće svi tipovi mišića. Aktivnosti koje tome najbolje doprinose su vožnja bicikla, trčanje, brzi hod, plivanje, vežbe istezanja i zagrevanja. Jedna sentenca lepo opisuje sve navedeno: „Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove, ali nijedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“ – kaže dr Andreja Kovačević.

Kako iskoristiti benefite kardiološke rehabilitacije o trošku Fonda RFZO

I na kraju, izuzetno značajna informacija za sve koji su imali infarkt srca, stanja posle ugradnje stentova, bajpas operaciju, ostale hirurške intervencije na srcu (korekcija ili zamena zalistaka veštačkim, stanja posle korekcije kongenitalnih mana srca, transplantacija srca…). Naime, ovi pacijenti imaju pravo da iskoriste benefite kardiološke rehabilitacije o trošku države i RFZO u Institutu za rehabilitaciju „Beograd“.

– Dovoljno je da pri otpustu iz bolnice (nakon gore navedenih stanja i intervencija) ili na prvoj kontroli, naše kolege internisti-kardiolozi ili kardiohirurzi, daju predlog i napišu da je potrebna kardiološka rehabilitacija u našem Institutu. Zamolio bih i pacijente da to proprate i zatraže. Nakon toga, javljaju se izabranom lekaru u nadležnom domu zdravlja gde im on daje uput za ležanje u Institutu „Beograd“. Sa otpusnom listom i zdravstvenom knjižicom nose dokumentaciju u filijalu nadležnog Fonda. Vrlo brzo onda dobijaju rešenje i javljaju se našoj ustanovi radi sprovođenja kardiološke rehabilitacije i lečenja. Završio bih jednom starom indijskom poslovicom koja kaže: “Tajna zdravlja uma i tela je da se ne žali za prošlošću, da se ne brine o budućnosti ili da se ne očekuju nevolje, već da se mudro i potpuno živi u sadašnjem trenutku” – ispričao je za eKlinika portal doktor Andreja Kovačević.

TEME:
Radmila
10:57, 09. 03. 2022. Odgovori

2011 god. sam imala operaciju zamene aortnog zaliska, interesuje me da li mogu dobiti rehabilitaciju preko fonda? Hvala unapred.

Dr Andreja Kovačević
12:24, 10. 03. 2022. Odgovori

Poštovana Radmila,
Sada je kasno za sprovođenje kardiorehabilitacije kod nas u Institutu 🙁 Što se tiče dobijanja Rešenja i dolaska kod nas (po proceduri koja je na kraju teksta ispisana za dobijanje Rešenja), period za predaju dokumentacije je najkasnije 2 meseca nakon infarkta srca, tj. najkasnije 3 meseca nakon bajpas operacije ili operacije zalistka na srcu… Sve nakon toga nadležni Fond ne prepoznaje.

Zbog toga još jednom apelujem svima (kolegama lekarima da daju i napišu preporuku na Otpusnoj listi ili prvoj kontroli za kardiološku rehabilitaciju i pacijentima da to proprate i zatraže) i da predaju dokumentaciju u nadležnu filijalu Fonda što pre 🙏❤️

Hvala Vam na interesovanju

Bibi
19:28, 09. 03. 2022. Odgovori

Lep članak vrlo korisno Samo me zanima na kojoj adresi je vas institut. Hvala

Dr Andreja Kovačević
12:27, 10. 03. 2022. Odgovori

Poštovani,
Institut za rehabilitaciju Beograd (Služba za kardiovaskularnu rehabilitaciju i lečenje) se nalazi na adresi – Sokobanjska 17 (Savski Venac, Beograd)

Slobodan zovko
19:48, 09. 03. 2022. Odgovori

U vezi kardiološke rehabilitacije
na klinici za rehabilitaciju u Beogradu sam hteo reći sve pohvale za toliko zalaganje , brigu o pacijentima od medicinskih sestrica do lekara .

Dr Andreja Kovačević
12:29, 10. 03. 2022. Odgovori

Hvala Vam puno Slobodane 🙏

Vaša podrška i lepa reč nam mnogo znači da budemo još bolji…

Veliki pozdrav!

Milena Savic
21:01, 10. 03. 2022. Odgovori

Odlican, strucno napisan tekst, a istovremeno vrlo razumljiv i jasan prosecnom gradjaninu.Sa takvom praksom Institut za rehabilitaciju Beograd da produzi i imace veliku podrsku pacijenata. Srecno.

Dr Andreja Kovačević
19:46, 11. 03. 2022. Odgovori

Hvala Vam puno Milena, vaša podrška nam puno znači da budemo organizovaniji i bolji u sbom poslu 🙂

Veliki pozdrav!

Боки
21:33, 10. 03. 2022. Odgovori

Све похвале Институту за рехабилитацију. Похвале медицинском особљу за професионалност у раду и етичност према пацијентима. Посебна похвала и захвалност др Ковачевићу који на стручан начин врши едукацију нас пацијената са кардиоваскуларним проблемима. Желим вам пуно успеха у даљем раду. Примедба: Неопходно је више улагања у медицинску опрему. Ваш пацијент.

Dr Andreja Kovačević
19:49, 11. 03. 2022. Odgovori

Hvala Boki, nadam se da smo ispoštovali sve etičke kriterijume 🙂 Bićemo što bolji i efikasniji u svom poslu, prventsveno prema odnosu i lečenju pacijenata! 😉

Hvala Vam još jednom!

Milena
21:49, 10. 03. 2022. Odgovori

Odlican, stručno napidan tekst, a istovremeno vrlo razumljiv i jasan prosečnom gradjaninu. Sa takvom praksom Institut za rehabilitaciju Beograd da produži i imaće veliku podršku pacijenata.

Dr Andreja Kovačević
19:52, 11. 03. 2022. Odgovori

Hvala Vam puno! Napredovaćemo što više i efikasnije, što se tiče našeg posla i lečenja. Podrška vas pacijenata nam mnogo znači 🌞

Milivoj
0:00, 13. 03. 2022. Odgovori

fenomenalni uslovi da se zapocne „novi“ zivot, osoblje strucno i uvek spremno da posavetuje kako dalje. lagani tempo vezbi koje meni bar ispocetka nisu bile dovoljno dinamicne, ali vremenom sam utvrdio da tako mora . postepeno i polako. smestaj i obroci sasvim korektni . sve u svemu , pravo mesto za vracanje u formu posle srcanih tegoba . sve pohvale

Dr Andreja Kovačević
17:13, 13. 03. 2022. Odgovori

Hvala Milivoj od srca!

Lepo ste rekli „da se započne NOVI život…“ – tome i težimo. Da se pacijenti nakon nekog koronarnog događaja vrate u normalne tokove i da ih kod nas u Institutu pripremimo za to 🙂

Svako dobro i čuvajte se!

Veselin Pajić
12:32, 24. 11. 2022. Odgovori

Najverovatnije da rehabilitacija pomaže ali šta sa nama koji smo patološki vezani za svoj dom…Odobrena mi je rehabilitacija ali sama pomisao na odlazak mi diže pritisak ns 160sa100 …takav sam kakav sam.Insče kod kuće lagano vežbam,šetnje obavezne,imam kuć o biciklo ali još nisam skupio hrabrost da mu priđem…Inaće su mi ugrađena tri stenta u Valjevu pre mesec i po ….Poted mog kardiologa bio i kod Dr.Farkića koji je prezadovoljan i radom kardiooga iz Valjeva i mojim oporavkom…ali ja sam od onih koji priznaju …paničar sam za olimpijske medalje…zaboli me bilo gde u prsima meni se oduzmu i ruke i noge…Bilo bi dobro da postoji i brošura za rehabilitaciju kod kuće…šta raditi,koliko raditi….Moj kardiolog mi rekao da šest meseci zaboravim na podizanje tereta težeg od 5 kg….a dizao sam pre infarkta 200 kg kao od šale i to dva dana pre infarkta.Znači utreniran a sad kao biljka….pozdrav za Doktora,makar ću iskoristiti njegove savete i lagane vežbe

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend