Kada preskakanje srca može biti znak problema i šta su ventrikularne ekstrasistole

Gotovo svako od nas je bar jednom osetio da mu je srce „preskočilo“, snažno lupilo ili na trenutak zastalo. Taj osećaj ume da nas uznemiri, ali u velikom broju slučajeva reč je o prolaznoj i bezazlenoj pojavi. Ipak, ponekad iza tog neprijatnog trenutka mogu da se kriju ventrikularne, odnosno komorske ekstrasistole – poremećaj srčanog ritma koji zaslužuje pažnju.

Šta su ventrikularne ekstrasistole

Reč je o prevremenim otkucajima koji nastaju u komorama srca, umesto u njegovom prirodnom „pejsmejkeru“. Zbog toga srce na trenutak izlazi iz uobičajenog ritma, pa dolazi do ranog otkucaja, nakon kog često sledi kratka pauza i to se vidi na EKG-u.

Preporučujemo

Upravo ta pauza stvara osećaj koji pacijenti opisuju kao preskakanje, zastajanje ili iznenadan, jači udar u grudima. Iako deluju dramatično, ove promene ritma često se javljaju i kod potpuno zdravih ljudi.

Kada su bezazlene, a kada treba biti oprezan

Kod osoba koje nemaju strukturnu bolest srca, ventrikularne ekstrasistole su najčešće bezopasne. Mogu se javiti u periodima pojačanog stresa, nakon neprospavane noći, uz veći unos kafe ili nikotina. Tada su obično prolazne i povlače se kada se organizam vrati u ravnotežu.

Međutim, situacija je drugačija kada su učestale ili kada počnu da menjaju svakodnevni osećaj sigurnosti. Ako se javljaju često tokom dana, ako dolaze u „talasima“ ili su praćene simptomima poput vrtoglavice, slabosti ili bola u grudima, važno je da se uradi dodatna dijagnostika.

– Ventrikularne ekstrasistole su česte i kod zdravih ljudi, ali ono što nas zanima nije samo njihovo postojanje, već učestalost i kontekst u kome se javljaju. Kada su udružene sa simptomima ili srčanom bolešću, zahtevaju detaljnu procenu – kaže dr John Mandrola, kardiolog i elektrofiziolog.

Posebno je važno obratiti pažnju kod osoba koje već imaju neko srčano oboljenje, jer tada ove aritmije mogu biti znak da srčani mišić trpi dodatno opterećenje.

Ko je pod većim rizikom

Iako se mogu javiti kod bilo koga, postoje grupe kod kojih su češće. To su pre svega osobe sa povišenim krvnim pritiskom ili već postojećim bolestima srca, ali i oni kod kojih postoji disbalans elektrolita, poput kalijuma i magnezijuma.

Zanimljivo je da se ekstrasistole neretko javljaju i kod ljudi koji žive ubrzano i pod stalnim pritiskom, kao i kod nekih sportista izloženih intenzivnim treninzima. Ipak, u velikom broju slučajeva ne postoji jasan uzrok, što dodatno može da zbuni pacijente.

Kako se dolazi do dijagnoze

Put do dijagnoze najčešće počinje jednostavnim razgovorom sa lekarom, jer je opis simptoma često ključan. Standardni EKG može „uhvatiti“ ekstrasistole, ali samo ako se pojave u tom trenutku.

Zato se u praksi najčešće koristi holter EKG, uređaj koji prati rad srca tokom 24 ili 48 sati i daje mnogo realniju sliku o učestalosti i karakteru aritmije. Uz to, ultrazvuk srca pomaže da se proceni da li postoji strukturni problem, dok laboratorijske analize mogu ukazati na eventualne poremećaje u organizmu.

Kako se leče

U najvećem broju slučajeva lečenje podrazumeva promene životnih navika. Smanjenje stresa, bolji san i umeren unos kofeina često su dovoljni da se tegobe ublaže ili potpuno nestanu.

Kada su simptomi izraženiji ili kada postoji osnovna bolest srca, lekar može preporučiti terapiju lekovima, najčešće beta-blokatorima. U retkim situacijama, kada su ekstrasistole veoma učestale i utiču na funkciju srca, razmatra se i ablacija – procedura kojom se precizno uklanja mesto nastanka aritmije.

Kada ne treba čekati

Važno je da se lekaru javimo ako preskakanje srca postane učestalo ili počne da bude praćeno drugim simptomima, kao što su osećaj nesvestice, bol u grudima ili kratak dah. Ti znaci ne znače nužno ozbiljan problem, ali zahtevaju proveru.

Između bezazlene pojave i stanja koje traži pažnju

Preskakanje srca je iskustvo koje većina ljudi bar jednom doživi i u najvećem broju slučajeva ne nosi ozbiljnu opasnost. Ipak, razlika između prolazne smetnje i stanja koje zahteva lečenje ne može se proceniti „na osećaj“.

Zato je važno da ne ignorišemo ono što se ponavlja ili nas zabrinjava. Nekada je dovoljan jedan pregled da otkloni sumnju – a ponekad upravo ta provera može da spreči da mali problem preraste u veći.

(eKlinika.rs)