Hipertenzija se najbolje dijagnostikuje i kontroliše 24 časovnim praćenjem krvnog pritiska. Vrednosti krvnog pritiska menjaju se u zavisnosti od smene dana i noći, aktivnosti čoveka. Ukoliko se u jutarnjim satima uočavaju jači skokovi krvnog pritiska, moguće je da tokom vremena dođe do komplikacija na srcu ili mozgu. Većina osoba nema pravi uvid u vrednosti krvnog pritiska. Hipertenzija se često otkrije nekim slučajnim merenjem krvnog pritiska, a svega 20 do 30 odsto pacijenata ima odgovarajuću terapiju.
Kako holter beleži oscilacije krvnog pritiska?
Visok krvni pritisak nosi neslavni epitet “tihog ubice“. Ukoliko se ne kontroliše, ovo stanje može da ošteti krvne sudove i vitalne organe, srce, mozak, bubrege. Holter krvnog pritiska ili 24 – časovni monitoring, postupak je kojim se u određenim intervalima, prate vrednosti krvnog pritiska u periodu od 24 časa. Klasičnim aparatima za merenje krvnog pritiska očitavaju se vrednosti samo u trenutku merenja, dok holter beleži oscilacije krvnog pritiska tokom dana i u noćnim satima dok spavamo.
– Monitoring krvnog pritiska tokom 24 sata najbolji je način dijagnostike, praćenja efekata terapije i procene rizika od mogućih komplikacija. U toku noći i dana u više navrata, u oko 60 merenja, dobija se slika koja može da ukaže na dnevne i noćne vrednosti krvnog pritiska. Na ovaj način proverava se da li tokom noći dolazi, kao što bi trebalo do pada krvnog pritiska, dobijaju se vrednosti pritiska u jutarnjim satima. Taj jutarnji pritisak je od izuzetne važnosti i nešto na šta ne možemo da utičemo. Čak i osobe bez dijagnoze hipertenzije imaju jutarnje skokove pritiska, koje se dovode u vezu sa atmosferskim promenama i smenom noći i dana – kaže za portal eKlinika internista – kardiolog prof. dr Dragan Lović.
Prati se tok lečenja i reakcija pacijenta na terapiju
Sam uređaj za 24 časovno praćenje sastoji od rekordera koji registruje vrednost pritiska. Holter je lagan, sličan mobilnom telefonu i nosi se oko pojasa u torbici, koja je povezana sa manžetnom na nadlakticu ruke. Uređaj meri krvni pritisak kada se manžetna naduva.
– Na ovaj način dobijamo uvid u varijacije krvnog pritiska i niz podataka značajnih za dijagnostiku arterijske hipertenzije, imamo mogućnost da pratimo tok lečenja i reakciju pacijenta na terapiju. Monitoringom se najbolje dijagnostikuje hipertenzija, jer se nekada dešava da pacijent ima povišen pritisak u lekarskoj ordinaciji, to je “hipertenzija belog mantila”. Monitoringom isključujemo sve ove faktore koji bi mogli da nas nas navedu na pogrešnu dijagnozu. Veoma je bitno i da pacijent ima najbolju moguću terapiju. Uvidom u jutarnje skokove krvnog pritiska, vrednosti u noćnim satima možemo da preciziramo terapiju – objašnjava dr Lović.
Hipertenzija može da ošteti vitalne organe
Sagovornik portala eKlinika naglašava da je kontrola postojeće terapije od velikog značaja kako ne bi došlo do komplikacija i mogućih oštećenja organa.
– Monitoringom u trajanju od 24 sata dobijamo podatke o tome da li je terapija adekvatna i da li je postignut cilj lečenja. Podsećam na činjenicu da svega 20 do 30 odsto pacijenata ima dobru terapiju i kontrolu vrednosti krvnog pritiska. Vidimo da ima dosta pacijenata koji koriste neku terapiju, ali nisu postigli određeni cilj. Terapija koju primenjuju nije u dovoljnoj meri efikasna i u ovakvim situacijama moguće su komplikacije – precizira dr Lović.
Hipertenzija i potiljačna glavobolja
Holterom krvnog pritiska mogu se na dobar način utvrditi srednje vrednosti i varijacije krvnog pritiska između noći i dana. Lekari navode da je visok pritisak tokom noći čest pratilac bolesti kardiovaskularnog sistema, bubrega i pokazatelj da nam ne odgovara propisana terapija. Fiziološke vrednosti krvnog pritiska tokom noći, trebalo bi da budu 15 do 20 odsto niže u odnosu na dnevne.
– U jutarnjim satima dolazi do neminovnog skoka, zbog ovih varijacija dešavaju se i komplikacije koje se mogu ispoljiti na srcu i mozgu. Krvni sudovi su krući u jutarnjim satima, pa sam skok krvnog pritiska može da izazove određene probleme. Pacijenti uglavnom nemaju nikakve simptome osim nekada klasičnih, kao što su glavobolje najčešće u potiljačnom delu glave, bol u očima, moguće je pojačano znojenje i mokrenje, nervoza. Većina pacijenata, ipak, ne registruje ove simptome i skokovi krvnog pritiska nisu praćeni nikakvim promenama koje bi mogle da nas upute da se nešto dešava. Slučajnim merenjem utvrdi se visok pritisak. Kada pitamo pacijente kada su ranije merili pritisak, odgovor glasi: “Nikada”. Zbog toga bi i osobe koje nemaju dijagnostikovanu hipertenziju trebalo, s vremena na vreme, da proveravaju vrednosti krvnog pritiska – precizira prof. dr Lović.
Da li je glavobolja posledica pritiska ili nekog drugog zdravstvenog problema?
Prof. dr Dragan Lović navodi da je tokom noći pojačana agregacija trombocita i smanjen protok krvi kroz krvne sudove, srce sporije radi.
– Tokom 24 časovnog praćenja pacijent uzima uobičajenu terapiju. Vodi se dnevnik, u koji se beleži da li je, na primer, pacijent obavljao neki teži fizički posao ili trčao, jer tada dolazi do skoka krvnog pritiska. U slučaju glavobolja i bolova tokom monitoringa, proverava se u kojem je intervalu bilo skokova pritiska, utvrđuje se da li su ovi skokovi posledica hipertenzije ili nekog drugog zdravstvenog problema. Nekada se preporučuje pacijentu da zastane kada oseti merenje, jer neki pokreti, poput dizanja ruke mogu da otežaju beleženje – objašnjava dr Lović.
Monitoring krvnog pritiska na svakih 4 do 6 meseci
Doktor savetuje 24 monitoring krvnog pritiska na svakih 4 do 6 meseci kako bi se utvrdilo da li je pritisak dobro kontrolisan. Tokom nošenja holtera nije moguće kupanje ili tuširanje da se ne bi oštetio aparat. Savet je da se pacijent istušira neposredno pre stavljanja holtera. Stručnjaci savetuju pacijentima da obavljaju uobičajene aktivnosti tokom 24 satnog monitoringa, jer je cilj merenja da se otkriju mogući problemi koje pacijent ima pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Prof. dr Lović je član je Naučnog rukovodstva Evropskog Udruženja za hipertenziju (ESH), Svetskog Uduruženja za hipertenziju ISH, odbora Regionalne savetodavne grupe za Evropu i Bliski Istok.
