Hipertenzija ili visok krvni pritisak je zdravstveno stanje koje pogađa milione ljudi. U okviru istraživanja, u koje su bili uključeni odrasli između 50 i 80 godina, postavljana su pitanja o različitim zdravstvenim problemima, uključujući hipertenziju. Rezultati objavljeni u JAMA Network Open bili su poražavajući, jer su pokazali da manje od polovine ispitanika sami prate svoju hipertenziju.
Krvni pritisak zavisi i od ishrane
Koristeći podatke prikupljene iz Michigan University National Poll on Healthy Aging (o zdravom starenju), istraživači su zaključili da, pored toga što manje od polovine starijih odraslih pacijenata proverava redovno krvni pritisak, mnogi od njih od lekara nisu ni dobili instrukcije da to rade.
Ishrana sa visokim sadržajem soli ili holesterola može doprineti visokom krvnom pritisku. Takođe, kako navode u Centers for Disease Control and Prevention (CDC), ljudi sa zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes i gojaznost mogu imati povišen krvni pritisak.
Za merenje krvnog pritiska lekari koriste merač krvnog pritiska ili manžetne, koji isto tako mogu da se koriste i kod kuće.
American Heart Association opisuje očitavanja krvnog pritiska:
- Zdrav opseg krvnog pritiska je sistolni (gornji broj) manji od 120 mmHg i dijastolni (donji broj) manji od 80 mmHg.
- Povišeni krvni pritisak je od 120-129 mmHg i manje od 80 mmHg.
- Hipertenzija 1. faza javlja se kada je krvni pritisak 130-139 mmHg i 80-89 mmHg.
- Hipertenzija 2. faza javlja se kada krvni pritisak dostigne 140 mmHg ili više i 90 mmHg ili više.
Iako mnogi misle da je hipertenzija problem sa kojim se suočavaju samo starije odrasle osobe, nedavne studije pokazuju da utiče i na mlađe odrasle osobe – jedna od osam odraslih osoba od 20 do 40 godina ima hipertenziju.
Samo 24 odsto odraslih ima visok krvni pritisak pod kontrolom
CDC izveštava da samo 24 odsto odraslih ima hipertenziju pod kontrolom, a ako se ne leči može dovesti do srčanog udara i/ili moždanog udara.
Srećom, hipertenzija može da se drži pod kontrolom ukoliko se primene promene u ishrani, vežbe i uzimanje lekova za krvni pritisak.
Za National Poll on Healthy Aging, koja je sprovedena u januaru prošle godine, istraživači su nasumično odabrali ljude između 50 i 80 godina (starosna grupa na koju najviše utiče hipertenzija) i procenili njihove odgovore. Između ostalih informacija koje su učesnici pružili bili su i njihova visina, težina i zdravstveni problemi. Istraživači su bili zainteresovani za sledeće zdravstvene probleme: moždani udar, koronarnu bolest srca, infarkt miokarda, kongestivnu srčanu insuficijenciju, dijabetes i hroničnu bolest bubrega.
Pored toga, učesnici su naveli da li su sami pratili svoj krvni pritisak i odgovorili da li je njihov lekar od njih to tražio. Otprilike 48 odsto ispitanika koji ili imaju hipertenziju ili imaju zdravstveno stanje koje može izazvati hipertenziju prijavilo je da redovno proverava svoj krvni pritisak. Takođe, samo 61,6 procenata ovih osoba reklo je da su im lekari savetovali da povremeno provere krvni pritisak. Dok je oko 75 odsto učesnika izjavilo da imaju uređaj za merenje krvnog pritiska, neki su rekli da ga ne koriste, a drugi da iako koriste svoj uređaj, ne dele informacije sa svojim lekarima.
Važna je samokontrola krvnog pritiska
Nalazi istraživanja naglašavaju potrebu da ljudi budu svesniji svog krvnog pritiska i da se poboljša komunikacija između lekara i pacijenta.
Pošto hipertenzija pogađa ljude svih uzrasta i ima potencijal da bude smrtonosna ako joj se dozvoli da izmakne kontroli, relativno je lako pratiti zdravstveni pokazatelj koji potencijalno može da spasi život.
Dr Anjali Dutta, kardiolog u Morristown Medical Center u Atlantic Health System, Morristown, NJ, koja nije bila uključena u ovu studiju, na pitanje zašto misli da manje od polovine učesnika samostalno prati svoj krvni pritisak, rekla je za Medical News Today (MNT):
– Mnogi pacijenti možda neće moći da provere svoj krvni pritisak zbog zauzetosti ili nezgodnog radnog vremena ili možda imaju ograničene resurse i ne mogu sebi da priušte merač krvnog pritiska.
Dr Vicken Zeitjian, kardiolog koji takođe nije bio uključen u studiju, izneo je za MNT svoje mišljenje o nalazima istraživanja i spekulisao o tome zašto ljudi možda ne proveravaju pritisak.
– Visok krvni pritisak često je asimptomatski, osim ako je izuzetno visok (opisan kao „tihi ubica”), stoga mnogi pacijenti ne osećaju potrebu da ga ga proveravaju, jer ne osećaju nikakve promene.
Dr Zeitjian istakao je i da ponekad lekari ne preporučuju pacijentima da redovno proveravaju krvni pritisak ako je u ordinaciji bio u zdravom opsegu.
– Koncept hipertenzije ostavljen je postrani. Međutim, ne treba zaboraviti da krvni pritisak varira tokom dana u zavisnosti od aktivnosti, ishrane i nivoa stresa. Važno je da se zna prosečan krvni pritisak tokom dana, za razliku od retko kontrolisanog na licu mesta u ordinaciji.
Dr Zeitjian je ukazao i na porast srčanih oboljenja kod mlađih osoba, čime je naglašena važnost samokontrole krvnog pritiska u svim uzrastima odraslog doba.
– Preporučujem mladim odraslim osobama da započnu i održavaju zdrav način života koji smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Iako je genetika predispozicija koju ne možemo da kontrolišemo, postoji nekoliko stvari koje su u našim rukama: ishrana, vežbanje (doslednost je ključna), prestanak pušenja, ograničenje alkohola i lična odgovornost za održavanje dobrog zdravlja. Godišnji pregledi su važni kako bi se osiguralo da se abnormalnosti rano otkriju i interveniše pre eskalacije ovih hroničnih srčanih bolesti – zaključio je dr Viken Zeitjian.
