Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Visok krvni pritisak: Šta je istina, a šta mit kada je u pitanju “tihi ubica”

Priredio/la: D. T.
19:00 - 23. 06. 2022.

Loše kontrolisan visok krvni pritisak povećava rizik od srčanog i moždanog udara, bubrežnih bolesti, srčane slabosti, problema sa vidom, oštećenja arterija

visok krvni pritisak Visok krvni pritisak je „tihi ubica“ i najčešći uzročnik kardiovaskularnih bolest. Oko 45 odsto osoba pati od hipertenzije u savremenom svetu Foto: Shutterstock

Visok krvni pritisak je „tihi ubica“ i najčešći uzročnik kardiovaskularnih bolest. U savremenom svetu oko 45 odsto osoba pati od hipertenzije. Ovo stanje se ispoljava simptomima koji su dosta slični bilo kojoj drugoj bolesti, a problem je što veliki broj građana i ne zna da ima povišen krvni pritisak. I pored visoke učestalosti, dosta je nepoznanica kada je u pitanju ova bolest. Arterijska hipertenzija ili povišen krvni pritisak određuje se kao stanje povišenih vrednosti pritiska krvi u arterijskim krvnim sudovima.

Da li je visok krvni pritisak ozbiljan problem?

Hipertenzija može biti ozbiljan zdravstveni problem. Loše kontrolisan visok krvni pritisak povećava rizik od srčanog i moždanog udara, bubrežnih bolesti, srčane slabosti, problema sa vidom, oštećenja arterija. Visok krvni pritisak može da ošteti mnoge vitalne organe i da tokom vremena prouzrokuje slabiju elastičnost krvnih sudova. Utiče i na siromašniju snabdevenost krvnih sudova dovoljnim količinama krvi i kiseonika. Visok krvni pritisak povećava rizik od blokade ili pucanja osetljivih krvnih sudova u mozgu – moždane aneurizme.

Da li je hipertenzija nasledna?

Hipertenzija može biti i nasledna. Istraživanje iz 2019. navodi genetsku komponentu visokog krvnog pritiska. To, ipak, ne znači da je ovo neizbežna bolest. Čak i kada postoji jaka nasledna osnova stanje se može u velikoj meri regulisati zdravom izbalansiranom ishranom, sa niskim sadržajem natrijuma i odgovarajućom fizičkom aktivnošću.

Studija iz 2018. godine koja je analizirala genetiku, način života i istoriju bolesti 277.005 osoba, naglašava kao osnove dobro kontrolisanog pritiska; zdravu ishranu, ograničenu konzumaciju alkohola, nizak indeks telesne mase i povećanu fizičku aktivnost.

Visok krvni pritisak je neizbežan u starijem životnom dobu

Hipertenzija nije normalan deo starenja. Iako je stanje zastupljenije među starijim osobama, visok krvni pritisak se beleži i kod sredovečnih i mladih osoba. Hipertenzija pogađa oko 7,5 odsto osoba između 18 i 39 godina, 33,2 odsto osoba od 40 do 59 godina i 63,1 odsto starijih od 60 godina. I pored toga što je stanje češće kod starijih osoba, zdrave životne navike (smanjenje unosa soli, zdrava ishrana,  redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja) mogu umanjiti rizik od razvoja visokog krvnog pritiska.

Ako imam hipertenziju primetiću simptome

Jedini način da se otkrije hipertenzija jeste merenje vrednosti krvnog pritiska. Stanje često nije praćeno znakovima ili simptomima koji ukazuju na postojanje visokog krvnog pritiska. Bolest se zato i zove “tihi ubica”.

Ne koristim kuhinjsku so, pa ne treba da brinem o količinama natrijuma

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje manje od 5 grama soli dnevno. Procenjuje se da bi optimalna potrošnja soli do 5 grama na dnevnom nivou sačuvala od prerane smrti 2,5 miliona osoba. Stručnjaci ipak, podvlače da nije dovoljno samo izbegavati upotrebu soli – moramo imati uvid u sastav namirnica koje koristimo.

Natrijum je zastupljen u širokom spektru namirnica, ponekad u veoma velikim količinama. Oko 40 odsto dnevnog unosa natrijuma unosimo u organizam iz ovih namirnica: hleb, pica, sendviči, prerađevine od mesa, supe, slane grickalice (čips, kokice, perece, krekeri), piletina, sir, jaja.

Visokoprocesuirane namirnice obiluju visokim količinama soli koja je zastupljena i u osvežavajućim pićima, čokoladi, zašećerenim ceralijama, supama iz kesice. Studija u časopisu British Medical Journal u kojoj je učestvovalo više od 100.000 ljudi, otkrila je da se „samo za 10 odsto veća zastupljenost procesuiranih namirnica u ishrani može dovesti u vezu sa većim rizikom od pojave nekih oblika karcinoma”.

Doživotna terapija

Kod velike većine pacijenata pritisak se reguliše posle primene odgovarajuće terapije. Hipertenzija je za mnoge osobe doživotno stanje. Stručnjaci ističu da je važno da se pridržavamo preporuka lekara i da znamo da je hipertenzija uglavnom hronično stanje koje se mora doživotno kontrolisati odgovarajućom terapijom.

Lekari će ponekad smanjiti doze leka posle postizanja normalnih vrednosti krvnog pritiska. Terapija se i u tom slučaju ne sme prekidati jer je moguće da će krvni pritisak ponovo početi da “skače”.

Da li je hipertenzija izlečiva?

U ovom momentu nema leka koji bi u potpunosti izlečio hipertenziju. I pored toga postoje načini da se stanje kontroliše i da se štetne posledice visokog krvnog pritiska svedu na minimum. Pored odgovarajuće terapije bitno je izbegavati upotrebu alkoholnih pića, stres, pušenje. Naglasak treba da bude na zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, umerenoj telesnoj težini.

Starije žene i visok krvni pritisak

Svako može da razvije hipertenziju, ali visoke vrednosti krvnog pritiska se najčešće beleže posle 45. godine. Do 65. godine oba pola su podjednako u riziku, s tim da je posle 65. godine hipertenzija učestalija kod žena.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend