Koliko opijata ima u maku, može li da bude opasan i u kojim količinama?

Mak se od davnina koristi u ishrani zbog specifičnog ukusa i bogatog nutritivnog sastava, ali mnoge i dalje zbunjuje pitanje da li semenke maka sadrže opijate koji mogu da budu štetni po zdravlje.

Seme maka bogato je zdravim mastima i mineralima

U ishrani se koristi isključivo seme maka, dok ostali delovi biljke nisu namenjeni konzumaciji.

Preporučujemo

Semenke maka sadrže visok procenat nezasićenih masnih kiselina, posebno omega 3 i omega 6 masnih kiselina, koje imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova, regulaciji upalnih procesa i jačanju imuniteta.

Pored zdravih masti, mak predstavlja i dobar izvor proteina, ugljenih hidrata i brojnih minerala među kojima se izdvajaju magnezijum, mangan, kalcijum, bakar, cink i gvožđe. Sadrži i vitamine B grupe koji učestvuju u radu nervnog sistema i stvaranju energije.

Dve kašike maka mogu da obezbede četvrtinu dnevnih potreba za kalcijumom

Jedna od najvećih prednosti maka jeste visok sadržaj minerala važnih za zdravlje kostiju. Samo dve kašike semenki mogu da obezbede značajan deo dnevnih potreba za kalcijumom, fosforom i manganom.

Kalcijum i fosfor predstavljaju osnovne gradivne elemente kostiju, dok mangan učestvuje u stvaranju kolagena i zaštiti koštanog tkiva od oštećenja. Zbog toga se mak često preporučuje kao korisna namirnica u ishrani osoba koje žele da očuvaju gustinu kostiju i smanje rizik od osteoporoze.

Minerali iz maka imaju važnu ulogu i u radu srca, mišića i nervnog sistema, a bakar dodatno doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Mak poboljšava varenje i reguliše nivo šećera u krvi

Semenke maka sadrže značajnu količinu dijetetskih vlakana koja doprinose pravilnom radu creva i sprečavanju zatvora. Redovan unos vlakana može da poboljša varenje, doprinese dužem osećaju sitosti i pomogne u regulaciji nivoa holesterola.

Stručnjaci navode da dovoljan unos vlakana dugoročno može da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, jer utiče na stabilniji nivo šećera u krvi.

Zbog kombinacije zdravih masti, vlakana i minerala, mak može da bude koristan dodatak uravnoteženoj ishrani kod osoba koje žele bolju metaboličku kontrolu.

Nekada se koristio protiv bolova i za smirenje

Mak je kroz istoriju imao važnu ulogu u narodnoj medicini. Biljka se koristila za ublažavanje bolova, smirenje nervnog sistema i lakše uspavljivanje.

Danas se zna da određene supstance iz biljke maka imaju farmakološko dejstvo, ali se one ne nalaze u količinama koje bi predstavljale opasnost u semenkama namenjenim ishrani.

Pojedina istraživanja ukazuju na to da hranljive materije iz maka mogu da doprinesu boljem raspoloženju, smanjenju stresa i kvalitetnijem snu, dok minerali poput magnezijuma i kalcijuma imaju važnu ulogu u opuštanju mišića i nervnog sistema.

Da li mak sadrži opijate i može li da izazove probleme?

Iako biljka maka prirodno sadrži opijumske alkaloide poput morfina i kodeina, količine koje mogu da se nađu u jestivom semenu veoma su male i ne mogu da izazovu narkotičko dejstvo kada se mak koristi kao hrana.

Stručnjaci objašnjavaju da se seme maka tokom obrade suši i čisti, čime se dodatno smanjuje prisustvo ovih supstanci. Zbog toga konzumacija maka u umerenim količinama ne predstavlja rizik za nervni sistem kod zdravih osoba.

Ipak, preporučuje se umerena upotreba, posebno kod male dece i osoba koje koriste određene lekove.

Kako pravilno koristiti i čuvati mak?

Da bi ukus maka bio intenzivniji, preporučuje se kratko prženje celog semena na suvom ili teflon tiganju pre upotrebe. Zbog visokog sadržaja masti, mak je najbolje čuvati u frižideru ili zamrzivaču kako ne bi užegao.

Njegova aroma posebno se dobro kombinuje sa citrusima poput limuna i pomorandže, pa se često koristi u poslasticama sa osvežavajućim voćnim notama.

(eKlinika.rs)