Orah liči na mozak, ali nauka otkriva da bi više koristi mogao da ima za srce

Kada se jezgro oraha izvadi iz ljuske, teško je ne primetiti njegov neobičan oblik: dve polovine, naborana površina i brazde zbog kojih zaista podseća na mali mozak. Otuda i popularno verovanje da hrana leči organ na koji liči. Nauka, međutim, ne funkcioniše po sličnosti. Orah nije dobar za mozak samo zato što liči na njega, jer njegov sastav pokazuje da ovaj plod može da bude koristan i za mozak i za srce.

Paradajz podseća na srce, pasulj na bubrege, a presek šargarepe na oko. Ovakva poređenja potiču iz starog verovanja poznatog kao „doktrina potpisa”, prema kojem je priroda izgledom biljke nagovestila kom delu tela može da prija.

Zvuči zanimljivo i lako se pamti, ali oblik neke namirnice ne otkriva njeno lekovito dejstvo. Kada je reč o orasima, slučajnost je samo doprinela njihovoj popularnosti. Pravi razlozi zbog kojih zaslužuju mesto u ishrani kriju se u zdravim mastima, vlaknima, biljnim proteinima, mineralima i polifenolima.

Da li orasi zaista „hrane” mozak

Mozak je organ bogat mastima, a za njegovo normalno funkcionisanje važni su kvalitet ishrane, zdravlje krvnih sudova i dovoljan unos određenih masnih kiselina. Orasi sadrže alfa-linolensku kiselinu, poznatu kao ALA, koja pripada omega-3 masnim kiselinama biljnog porekla. U njima se nalaze i polifenoli, vitamin E, folati i drugi sastojci sa antioksidativnim delovanjem.

To daje dobru biološku osnovu za pretpostavku da bi orasi mogli da doprinesu zdravlju mozga. Pojedina istraživanja povezala su njihovu redovnu upotrebu sa boljim rezultatima na testovima pamćenja i drugih kognitivnih sposobnosti. Ipak, rezultati nisu dovoljno ujednačeni da bi se moglo reći da orasi sprečavaju demenciju ili popravljaju pamćenje kod svakoga.

Drugim rečima, orah nije hrana koja „leči mozak”, ali može da bude vredan deo načina ishrane koji čuva krvne sudove, a time posredno podržava i zdravlje mozga. Pregled dosadašnjih dokaza ukazuje na moguće koristi, ali i na potrebu za dodatnim kliničkim istraživanjima.

Zašto bi srce moglo još više da voli orahe

Najčvršći naučni dokazi o koristima oraha odnose se upravo na zdravlje srca i krvnih sudova. Iako sadrže mnogo masti, najveći deo čine nezasićene masne kiseline, a ne zasićene masti čiji se prekomerni unos povezuje sa višim LDL holesterolom.

ALA omega-3 masna kiselina, vlakna i biljni steroli mogu da doprinesu povoljnijem profilu masnoća u krvi. Polifenoli imaju antioksidativno i protivupalno delovanje, dok aminokiselina L-arginin učestvuje u stvaranju azot-monoksida, molekula važnog za opuštanje i normalno funkcionisanje krvnih sudova.

Ipak, nije tačno da šaka oraha „fizički blokira holesterol” ili da sama može da spreči moždani udar, kako se ponekad tvrdi na internetu. Orasi mogu da pomognu u smanjenju pojedinih faktora rizika, ali nisu zamena za terapiju, fizičku aktivnost niti celokupnu pravilnu ishranu.

Šta je pokazalo istraživanje o orasima i LDL holesterolu

U dvogodišnjem randomizovanom istraživanju učestvovalo je više od 700 zdravih osoba uzrasta od 63 do 79 godina. Deo ispitanika svakodnevno je jeo orahe, dok ih kontrolna grupa nije konzumirala.

Kod učesnika koji su jeli orahe zabeleženo je skromno smanjenje LDL, takozvanog lošeg holesterola. Smanjeni su i ukupan broj LDL čestica i broj malih LDL čestica, koje se češće povezuju sa stvaranjem naslaga u arterijama. Učesnici se pri tome nisu ugojili, iako su orasi energetski veoma bogati. Rezultati su objavljeni u časopisu Circulation.

Još širu sliku pružila je sistematska analiza 26 kontrolisanih kliničkih ispitivanja sa ukupno 1.059 učesnika. Ishrana obogaćena orasima bila je povezana sa smanjenjem ukupnog i LDL holesterola, triglicerida i apolipoproteina B, bez nepovoljnog uticaja na telesnu težinu ili krvni pritisak.

Ovi rezultati ne znače da će nekoliko oraha „očistiti arterije”. Korist je realna, ali uglavnom umerena i zavisi od ostatka ishrane. Najviše smisla ima kada orasi zamene grickalice, slatkiše, suhomesnate proizvode ili hranu bogatu zasićenim mastima, a ne kada se samo dodaju već obilnom jelovniku.

Koliko oraha dnevno je dovoljno

Uobičajena porcija je oko 28 grama, približno 14 polovina jezgra, odnosno manja šaka. Ona sadrži oko 185 kalorija, pa sa količinom ne bi trebalo preterivati, naročito ako osoba pokušava da smanji telesnu težinu.

Najbolji izbor su sirovi ili blago pečeni orasi bez dodatka soli, šećera i preliva. Mogu da se dodaju ovsenoj kaši, jogurtu i salatama ili da se pojedu kao užina. Zbog velikog sadržaja nezasićenih masti lako užegnu, pa ih je dobro čuvati u dobro zatvorenoj posudi, u frižideru ili zamrzivaču.

Osobe alergične na orašaste plodove moraju da ih izbegavaju. Oprez sa količinom potreban je i ljudima kojima je zbog određene bolesti bubrega ili drugog zdravstvenog stanja propisan poseban režim ishrane.

Orah, dakle, ne pomaže mozgu zato što na njega liči. Ali zahvaljujući svom sastavu može da bude dobar saveznik krvnih sudova, srca, a posredno i mozga. Priroda mu je možda slučajno dala zanimljiv oblik, dok mu je nauka pronašla mnogo ozbiljniji razlog da se nađe na jelovniku.

(eKlinika.rs)