Bol od karcinoma grkljana reflektuje se u uvo: Kada je ovaj malignitet izlečiv, otkriva prof. dr Rajko Jović

Svake godine u Srbiji se dijagnostikuje oko 800 novih slučajeva karcinoma grkljana. Bolest daleko češće pogađa muškarce, koji čine oko 90 odsto obolelih. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, dok su tri četvrtine obolelih starije od 60 godina.

Grkljan ima višestruku ulogu: Disanje, normalno gutanje hrane, glas... 

Prema rečima prof. dr Rajka Jovića iz Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju UKC Srbije, karcinom grkljana ima ogromnu učestalost u Srbiji, tačnije, treća smo zemlja u Evropi po učestalosti karcinoma te lokalizacije.

Preporučujemo

- Grkljan je deo gornjeg disajnog puta, pa je njegova najznačajnija i primarna da služi čoveku da može disati. Smešten je na jednom "raskršću" puteva, gde hrana da bi se progutala mora da pređe preko njega u niže delove. Stoga je on tokom evolucije zaista specifično modifikovan tako da ima višestruku ulogu, a svaka od tih uloga ako se pojavi karcinom biva poremećena i moramo je respektovati. Druga važna uloga je možemo da progutamo hranu, da ona bezbedno siđe u jednjak i niže partije digestivnog trakta. Ako zaštitni mehanizmi ne rade dobro, a oni se na tom putu uvek oštete kad je neki patološki proces prisutan, hrana zapinje, ne može da prođe ili upada u disajne puteve i pravi velike probleme. Ako se to često dešava, nastaju i upale pluća - objašnjava prof. dr Jović, naglašavajući i treću, glasovnu ili vokalnu funkciju, neophodnu za sporazumevanje i komunikaciju.

Kada su bol i poremećeno gutanje alarmi za reakciju

Kad se desi tumor, navodi prof. dr Jović, sve funkcije bivaju oštećene.

- Ukoliko je tumor u gornjem delu iznad glasnica, najpre remeti gutanje. Pacijent oseća da hrana zapinje, da nešto ne ide, da teško guta. Kada već odmakne u razvoju, oseća se bol koji najčešće žiga u uvo. Iako proces nije u samom uvu već je u pitanju isti živac koji inerviše uvo i grkljan, bol zbog toga refleksno osećamo malo udaljeno. Ako je tumor pozicioniran niže, na glasnicama, remeti se produkcija osnovnog laringijalnog tona, pa se dobija šum - precizira naš sagovornik.

Kako se leči karcinom grkljana i šta je najvažnije? 

Da li je karcinom grkljana izlečiv?

- U ranom stadijumu jeste. Po gradusu tumora T1, T2, T3 i T4, prva dva (T1 i T2) su mali karcinomi, izlečivi u preko 90 odsto slučajeva. Čim tumor raste, to znači ne raste samo lokalno, već počinje da se širi u limfotok, distribuira se prvenstveno u limfne čvorove vrata, a onda dalje i udaljene metastaze. Čim malignitet odmakne i govorimo o raširenoj bolesti, proces lečenja je vrlo kompleksan i uvek multimodalan - moramo da primenimo više mehanizama da bismo pacijenta lečili, a rezultati lečenja opadaju. Karcinom grkljana se danas leči različitim metodama, u zavisnosti od stadijuma i karakteristika bolesti. Hirurgija i dalje ima važno mesto u lečenju, a primenjuju se i radioterapija, hemioterapija, biološka terapija i, kod određenih pacijenata, imunoterapija. Odluku o najboljem pristupu donosi multidisciplinarni tim stručnjaka. Ipak, bez obzira na napredak u lečenju, najvažnije je bolest otkriti na vreme. Što se ranije postavi dijagnoza, veće su mogućnosti uspešnog lečenja i očuvanja funkcija grkljana - ponavlja značaj rane dijagnoze naš sagovornik.

Novi lekovi popravljaju kvalitet života

Nažalost, prof. dr Jović konstatuje da struka bez obzira na sve novine u onkologiji, preživljavanje pacijenata u odnosu na, recimo, pre 30 do 50 godina nije značajnije pomereno. Stojimo tu, kaže stručnjak, ali naglašava da se popravlja kvalitet lečenja pacijenata uvođenjem novih lekova koji selektivno deluju samo na maligne ćelije ne oštećujući zdrave, što nije slučaj sa citostaticima uvedenim 70-ih godina koji oštećuju svaku ćeliju u deobi, uključujući zdrave.

Ne zanemarujte promuklost koja traje duže od dve nedelje i ostavite pušenje

Prof. dr Rajko Jović podseća da promuklost koja traje duže od dve nedelje ne treba pripisivati samo prehladi, pušenju ili drugim bezazlenim uzrocima, već je to razlog za pregled otorinolaringologa. Isto važi, kako kaže, i za tegobe sa gutanjem koje traju i zahtevaju da se pronađe uzrok.

- Nastanak bolesti najčešće se povezuje sa pušenjem. Kod pušača je sluznica grkljana hronično izložena nadražaju, zbog čega promuklost može dugo da se smatra uobičajenom posledicom pušenja. Upravo zbog toga pacijenti često kasnije potraže lekarsku pomoć, pa se bolest otkriva u odmaklijim stadijumima kada su mogućnosti lečenja manje, a ishodi lošiji. Informisanost građana, prestanak pušenja i javljanje lekaru već pri pojavi prvih simptoma od ključnog su značaja - objašnjava prof. dr Rajko Jović iz Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju UKC Srbije.

(eKlinika.rs)