Duvan godišnje ubije 1,1 milion ljudi u Evropi: Ko su najveći pušači među zemljama EU?

Uprkos cilju Evropske unije da stvori „generaciju bez duvana“ do 2040. godine, više od 16 odsto starijih od 16 godina puši i vejpuje svakog dana. Dobro je poznato da je pušenje štetno po zdravlje, a upotreba cigareta u Evropi beleži spor, ali stabilan pad.

Duvan ubija 1,1 milion ljudi u Evropi svake godine

U 2025. godini, jedna od šest osoba starijih od 16 godina u EU koristila je duvan i srodne proizvode, kao što su elektronske cigarete i nikotinske kesice, svakog dana, prema podacima Eurostata. Zavod za statistiku saopštio je da je 20,8 procenata muškaraca pušilo svaki dan, u poređenju sa 12,6 odsto žena. Međutim, oba udela su se blago smanjila u poređenju sa 2022. godinom, kada je 22,2 odsto muškaraca i 13,1 procenat žena pušilo svakodnevno.

Preporučujemo

Duvan ubija 1,1 milion ljudi u Evropi svake godine, a 153.000 njih umre od izloženosti pasivnom dimu, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Štaviše, smrtni slučajevi od raka pluća koji se mogu pripisati upotrebi duvana su 71 odsto kod muškaraca i 46 procenata kod žena.

Upotreba duvana varira u zavisnosti od starosti

S obzirom na to da je duvan toliko rasprostranjen uzrok raka, EU je uvela mere za suzbijanje njegove upotrebe, uključujući cilj da se njegova upotreba smanji na manje od 5 odsto stanovništva do 2040. godine u okviru svog Plana za borbu protiv raka.

Statistički podaci pokazuju da upotreba duvana varira u zavisnosti od starosti, mada ne značajno. Ljudi starosti između 35 i 49 godina zabeležili su najveći udeo (21,3 odsto) svakodnevnih korisnika duvana, elektronskih cigareta i nikotinskih kesica, prema podacima Eurostata. Za njima slede ljudi starosti između 25 i 34 godine sa 19,9 procenata i oni starosti između 50 i 64 godine sa 19,8 odsto.

U EU najviše puše građani dve susedne i dve zemlje sa severa 

Među zemljama EU, najviše puše građani tri zemlje: Bugarske (26,3 odsto), Švedske (23,9 odsto) i Hrvatske (23,6 odsto). Nasuprot tome, najmanje pušača je u Holandiji (9,9 odsto), Irskoj (11,7 procenata), Belgiji (13,6 odsto) i Luksemburgu (13,8 procenata).

U 17 zemalja EU, udeo ljudi koji su svakodnevno koristili duvan i srodne proizvode smanjio se između 2022. i 2025. godine. Najveći padovi zabeleženi su u Španiji i Luksemburgu, dok su Hrvatska i Litvanija zabeležile najveći porast pušača.

Uprkos godinama politike kontrole duvana, grafičkim upozorenjima i kampanjama javnog zdravlja o opasnostima pušenja, medicinski časopis BMJ Open otkrio je da se svest o njegovim zdravstvenim posledicama jedva poboljšala u poslednje dve decenije.

Više od 90 odsto ispitanika znalo je da pušenje može da izazove rak pluća. Ipak, samo oko 80 procenata je identifikovalo srčane bolesti kao posledicu pušenja, a još manje njih je znalo za rizik od moždanog udara, kao i za rizike od pasivnog pušenja.

Istraživači su otkrili da je svest o tome da pušenje izaziva rak pluća značajno porasla u Holandiji u istom vremenskom periodu, ali je opala u zemljama poput Nemačke, Francuske i Rumunije.

(eKlinika.rs)