Pneumokok (Streptococcus pneumoniae) je bakterija koja se smatra najučestalijim uzročnikom upale pluća, ali i značajnim izazivačem upale srednjeg uha i sinusa, kao i meningitisa. Pneumokokna bolest obično započinje naglo, a praćena je visokom temperaturom i simptomima tipičnim za respiratorne infekcije, čija sezona je u jeku.
Ko je u najvećem riziku da se zarazi bakterijom pneumokok
Pneumokokna bolest, odnosno infekcija se obično prenosi kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša, pre svega kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem) ili dodirivanjem kontaminiranih predmeta. U organizam se unosi preko usta ili nosa. To je i jedan od razloga zašto je prenošenje infekcije posebno lako među vrtićkom i školskom decom.
Prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina, kaže u razgovoru za eKlinika portal da je u pitanju invazivna bolest, i da su u povećanom riziku od komplikacija pre svega starije, kao i imunokompromitovane osobe.
Kada nastaju komplikacije
– U našem podneblju babe i dede su te koje često čuvaju unučad koja ne idu u vrtić, pa sa te strane kontakt sa decom za njih predstavlja rizik od zaražavanja. Od najvećeg značaja u smislu komplikacija je pre svega prethodno zdravlje, odnosno osnovno zdravstveno stanje. Ako imamo pacijenta koji je imunokompromitovan ili ima neku težu hroničnu bolest (kardiovaskularnu, plućnu, jetrenu…), koji leži u bolnici a zarazi se pneumokokom, postoji jedan „međukorak“. Razvija se takozvana nebakterijemijska pneumonija, jedan vid lokalne infekcije, pri čemu bakterija još nije prešla u krv. Kada se to desi može da dođe i do sepse ili meningitisa, a tu je letalitet izuzetno visok – upozorava epidemiolog.
Zašto stručnjaci savetuju imunizaciju protiv bakterije pneumokok
Vakcina protiv pneumokoka je u Srbiji uvrštena na listu obaveznih vakcina za decu 2018. godine. Besplatna je (dobija se o trošku RFZO i može da se primi na svakom vakcinalnom punktu. Stručnjaci preporučuju da je prime i stariji ljudi, kao i rizične grupe pacijenata.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV10 – Synflorix, odnosno PCV13 – Prevenar 13) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života. Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze u razmacima ne kraćim od četiri nedelje do navršenih šest meseci života, a revakcinacija se vrši jednom dozom PCV10 ili PCV13 u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije. Stručnjaci procenjuju da je kod nas obuhvat vakcinacije kod odojčadi i dece pneumokok vakcinom oko 90 odsto.
Profesor Petrović potvrđuje da u ovom kontekstu imunizacija dece nije sporna i da je roditelje dovoljno informisati i objasniti im da ova vakcina mališane štiti od meningitisa. Naglašava i da su to izuzetno bezbedne vakcine, bez neželjenih efekata, sem kratkotrajne lokalne reakcije na mestu aplikovanja.
Zbog čega je važno da se vakcinišu starije osobe i oni koji boluju od hroničnih bolesti
Međutim, kada su odrasli u pitanju, neophodno je raditi na širenju svesti o važnosti vakcinacije protiv pre svega u smeru osoba obolelih od dijabetesa, sa kardiovaskularnim ili plućnim oboljenjima. Oni neće umreti od osnovne bolesti, ali po njih komplikacije mogu biti kobne. To važi i za stariju populaciju u globalu, ističe prof.dr Petrović i pojašnjava:
– Oni koji su pre dve decenije imali 45 godina nisu bili u riziku. Logično je da su bili su manje zainteresovani za vakcinaciju protiv ovih bolesti. Danas imaju 65 i predstavljaju rizičnu grupu, uz veoma razvijenu antimikrobnu rezistenciju, posebno kod onih koji imaju hronične bolesti i uzimali su različite antibiotike tokom životna, neki i u velikim količinama. Problem predstavlja i to što do sada pneumokokna vakcina kod nas nije u dovoljnoj meri planirana i propisivana od strane izabranih lekara kao potrebna i adekvatna zaštita populacije u riziku. Radimo na tome da se stvari promene i da se iskoriste prednosti jedinstvenog kartona, kao i jednog od najmodernijih programa imunizacije u Evropi – naglašava prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina.
Sezona respiratornih infekcija: Preti mononukleoza, ali i veliki kašalj
Sezona respiratornih infekcija je uveliko počela, iako još uvek nije došlo do značajnijeg zahlađenja i većih okupljanja ljudi u zatvorenim prostorima. Očekivano, ponovnim formiranjem kolektiva (posebno školskih), zdravstveni radnici registruju pojavu oboljenja koja su tokom dominacije SARS-CoV-2 virusa bila potisnuta, poput infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) kod beba i male dece, streptokoknih angina, infektivne mononukleoze. Sve je to, naglašavaju stručnjaci, posledica nižih obuhvata imunizacijom tokom pandemije.
Prisustvo virusa gripa nedavno je potvrđeno u Srbiji, a stručnjaci su primetili još nešto: virus SARS-CoV-2 je u prethodnim sezonama bio dominantan u populaciji na neki način potisnuvši druge respiratorne viruse, ali i bakteriju pneumokok. Zbog toga se apeluje na podizanje svesti o imunizaciji jer je to jedan od načina da se spreče bolesti koje mogu ozbiljno da se iskomplikuju.
