Adenokarcinom pluća: rak koji se javlja i kod nepušača i u početku može da bude bez simptoma

Vest da je papi Lavu XIV tokom operacije potvrđen adenokarcinom pluća skrenula je pažnju na ovaj oblik maligne bolesti. Koji simptomi zahtevaju pregled, kako se postavlja dijagnoza i od čega zavisi lečenje?

Prema saopštenju koje je objavio Vatican News, papi Lavu XIV je 13. oktobra u rimskoj bolnici „Agostino Đemeli“ odstranjen donji režanj desnog pluća video-asistiranom hirurškom tehnikom. Pregled tkiva tokom operacije potvrdio je adenokarcinom, na koji su prethodni pregledi već ukazivali. Saopšteno je da je zahvat protekao bez komplikacija i da slede dodatne analize odstranjenog tkiva.

Preporučujemo

Šta je adenokarcinom pluća i zašto obolevaju i nepušači

Rak pluća najčešće se razvrstava u dve glavne grupe: sitnoćelijski i nesitnoćelijski karcinom. Adenokarcinom pripada nesitnoćelijskim karcinomima i njihov je najčešći podtip. U toj grupi su i skvamozni, odnosno planocelularni karcinom, kao i karcinom velikih ćelija.

Adenokarcinom nastaje iz epitelnih ćelija pluća i ima žlezdane karakteristike, odnosno može da stvara sluz. Često se razvija u perifernim, spoljnim delovima pluća. Najčešći je tip raka pluća kod osoba koje nikada nisu pušile, ali se javlja i kod pušača i bivših pušača. Zato ga ne treba predstavljati kao bolest koja je vezana isključivo za nepušače.

Pušenje ostaje najvažniji faktor rizika za rak pluća. Rizik povećavaju i pasivno pušenje, izloženost radonu, zagađenom vazduhu i azbestu. Značaj mogu da imaju i nasledni faktori. Međutim, kod pojedinih obolelih ne može da se utvrdi jasan uzrok bolesti. Činjenica da neko ne puši nije razlog da se uporne respiratorne tegobe zanemare.

Koji simptomi mogu da ukažu na bolest

Adenokarcinom pluća u početku može da bude bez simptoma, pa se promena ponekad otkrije tokom snimanja obavljenog iz drugog razloga. Kada se tegobe pojave, mogu da uključuju:

• kašalj koji ne prolazi ili promenu ranije prisutnog kašlja
• otežano disanje i nedostatak vazduha
• bol u grudima, naročito pri dubokom udahu ili kašlju
• krv u ispljuvku
• promuklost
• neobjašnjiv gubitak telesne težine i apetita
• dugotrajan umor i slabost
• upale pluća koje se ponavljaju ili ne povlače kako se očekuje.

Ovi simptomi nisu specifični za rak pluća i mnogo češće imaju druge uzroke, ali zahtevaju procenu ako traju, pogoršavaju se ili se ponavljaju. Kod pojave krvi u ispljuvku treba se javiti lekaru bez odlaganja. Simptomi mogu da budu isti kod pušača i nepušača.

Kako se potvrđuje dijagnoza i određuje stadijum

Čvorić na snimku pluća nije automatski rak, niti se samo na osnovu snimka može pouzdano utvrditi da je reč o adenokarcinomu. Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim pregledom uzorka tkiva. Uzorak može da se dobije bronhoskopijom, biopsijom iglom kroz grudni koš ili tokom operacije, u zavisnosti od položaja promene i procene lekara.

CT grudnog koša pokazuje veličinu i položaj tumora. Za procenu proširenosti bolesti mogu da budu potrebni PET/CT, pregled limfnih čvorova i, prema indikacijama, magnetna rezonanca mozga. Stadijum zavisi od veličine i lokalnog širenja tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova i prisustva udaljenih metastaza.

Kod adenokarcinoma je važna i analiza biomarkera tumora, posebno kada se planira sistemska terapija. Ispituju se određene genske promene, poput promena u genima EGFR i ALK, kao i drugi markeri relevantni za izbor terapije. Nalaz PD-L1 može da pomogne u odluci o imunoterapiji. Ova ispitivanja prvenstveno analiziraju osobine tumora i ne znače sama po sebi da je bolest nasledna.

Kako se leči adenokarcinom pluća i da li je moguće izlečenje

Lečenje zavisi od stadijuma bolesti, karakteristika tumora, funkcije pluća i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. U ranom stadijumu operacija može da pruži mogućnost izlečenja. Često se odstranjuje režanj pluća u kojem se tumor nalazi, što se naziva lobektomija. Kod odabranih pacijenata sa malim tumorima moguće je ukloniti manji deo pluća. Tokom operacije uzimaju se ili odstranjuju i odgovarajući limfni čvorovi radi procene proširenosti bolesti.

Odstranjenje čitavog režnja ne znači da je tumor zahvatio ceo režanj. Obim zahvata bira se tako da se tumor potpuno ukloni uz odgovarajuću marginu zdravog tkiva. Pregled odstranjenog tumora, ivica resekcije i limfnih čvorova pomaže da se odluči da li je potrebna dodatna terapija.

Kod pojedinih pacijenata pre ili posle operacije primenjuju se hemoterapija, imunoterapija ili ciljana terapija. Ako operacija nije moguća, kod određenih ranih tumora može da se primeni stereotaksična radioterapija, koja precizno usmerava visoke doze zračenja na tumor. Kod lokalno uznapredovale bolesti često se kombinuju hemoterapija i zračenje, uz dodatnu terapiju prema nalazima.

Kod metastatske bolesti osnovu lečenja čine lekovi. Ciljana terapija deluje na određene molekularne promene u tumoru, dok imunoterapija pomaže imunom sistemu da prepozna i napadne maligne ćelije. Hemoterapija se primenjuje samostalno ili u kombinaciji, prema karakteristikama bolesti.

Prognoza se ne može proceniti samo na osnovu naziva „adenokarcinom“. Najvažniji su stadijum, mogućnost potpunog uklanjanja tumora, njegove biološke osobine i odgovor na terapiju. Rano otkrivanje povećava mogućnost uspešnog lečenja, a i posle operacije neophodne su redovne kontrole.

(eKlinika.rs)