Da li lekovi za gojaznost mogu da pomognu i obolelima od raka pluća? Šta pokazuju istraživanja

Lekovi koji se koriste u lečenju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti privukli su pažnju onkologa. Kod pojedinih pacijenata sa rakom pluća njihova primena bila je povezana sa boljim ishodima lečenja. Ipak, dosadašnji podaci ne dokazuju da ovi lekovi leče rak, niti su razlog da ih pacijent uzima na svoju ruku.

Kada se govori o lekovima poput semaglutida, obično su u prvom planu regulacija šećera u krvi i gubitak telesne mase. Istraživači sada pokušavaju da nađu odgovore i druga pitanja: da li terapije koje deluju na GLP-1 receptor mogu da utiču na rizik od određenih tumora i šta se događa kada ih koriste ljudi koji već imaju rak? Odgovori za sada nisu isti za sve vrste malignih bolesti.

Preporučujemo

Šta se dogodilo kod pacijenata sa rakom pluća?

Tim koji je predvodio grudni hirurg dr Sai Jendamuri iz američkog centra Roswell Park analizirao je podatke o osobama sa nemikrocelularnim rakom pluća i prekomernom telesnom masom ili gojaznošću. Među 1.177 pacijenata operisanih zbog ove bolesti, 71 je koristio lek iz grupe agonista GLP-1 receptora. Kod korisnika tih lekova zabeležen je duži period bez povratka bolesti.

Istraživači su zasebno razmotrili 300 pacijenata sa uznapredovalim rakom pluća koji su primali imunoterapiju. Samo desetoro njih koristilo je i GLP-1 lek. U toj maloj grupi zabeležena je povezanost sa dužim preživljavanjem i dužim periodom bez napredovanja bolesti. To jeste zanimljiv signal, ali je broj korisnika leka premali za čvrst zaključak o koristi od ove kombinacije.

Originalna studija objavljena je 2025. godine u časopisu JCI Insight. Povod za ponovno interesovanje je izveštaj Američkog udruženja za istraživanje raka (AACR) iz 2026. godine, koji razmatra dosadašnje dokaze o GLP-1 terapijama i raku.

Da li lekovi menjaju odgovor imunskog sistema?

U laboratorijskom delu istraživanja, lekovi su kod gojaznih miševa bili povezani sa manjim tumorskim opterećenjem i promenama u ćelijama imunskog sistema unutar tumora. Isti efekat nije uočen kod miševa normalne telesne mase. To je otvorilo mogućnost da uticaj leka na tumorsko okruženje nije posledica samo gubitka kilograma.

Ali mehanizam viđen kod životinja ne može se automatski preneti na ljude. Još nije jasno da li eventualna korist kod pacijenata potiče od promene telesne mase, metaboličkih promena, uticaja na imunitet ili više faktora zajedno.

Zašto ovo još nije preporuka za lečenje raka?

Podaci o pacijentima dobijeni su naknadnom analizom njihove medicinske dokumentacije. Istraživači su pokušali da uporede osobe sličnih karakteristika, ali takav postupak ne može da ukloni sve razlike među grupama. Na ishod, na primer, mogu da utiču opšte zdravstveno stanje, druge bolesti i terapije koje pacijent prima.

Ni šira slika nije jednoobrazna. U izveštaju AACR navodi se da su pojedina istraživanja povezala GLP-1 terapije sa manjim rizikom od određenih malignih bolesti, ali i da pregled kliničkih ispitivanja nije pokazao jasno smanjenje ukupnog rizika od karcinoma povezanih sa gojaznošću. Izveštaj skreće pažnju i na nalaz kod jednog podtipa raka dojke, gde je upotreba ovih lekova bila povezana sa slabijim odgovorom na određenu terapiju. Zbog toga se rezultati za rak pluća ne mogu pripisati svim vrstama raka.

Za osobe koje već uzimaju GLP-1 lek zbog dijabetesa ili gojaznosti, ova vest nije razlog da same prekidaju terapiju. Za obolele od raka ona nije razlog da je započnu radi lečenja tumora. O primeni leka uz onkološku terapiju odlučuju lekar koji vodi lečenje raka i lekar koji ga je propisao. Da bi se utvrdilo postoji li stvarna korist, za koje pacijente i uz koju terapiju, potrebna su istraživanja osmišljena upravo da odgovore na ta pitanja.

(eKlinika.rs/Foxnews.com)