Hijatus hernija kod žena u menopauzi: Zašto tegobe mogu da postanu izraženije i koje probleme mogu da naprave

Hijatus hernija ili želudačna kila često dugo ne daje nikakve simptome, ali kod nekih žena tegobe postaju primetnije upravo u srednjem i starijem životnom dobu. Gorušica, vraćanje kiseline, pritisak ili bol iza grudne kosti mogu da se preklapaju sa simptomima koji se javljaju tokom menopauze. Zato je važno prepoznati kada problem potiče iz sistema za varenje, ali i kada simptomi zahtevaju hitnu lekarsku procenu.

Zašto nastaje hijatus hernija? 

Hijatus hernija nastaje kada se deo želuca kroz otvor na dijafragmi, kroz koji normalno prolazi jednjak, pomeri prema grudnom košu. Mnogi ljudi je imaju, a da to ni ne znaju, jer mala hijatus hernija često ne izaziva nikakve tegobe. Kada simptomi postoje, najčešće su povezani sa gastroezofagealnim refluksom, odnosno vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak.

Kod žena u menopauzi priča može da bude nešto složenija. Promene telesne težine i rasporeda masnog tkiva, slabljenje mišićnog tonusa sa godinama, određene životne navike i druga zdravstvena stanja mogu da utiču na simptome refluksa. Menopauzu zato ne treba posmatrati kao direktan uzrok hijatus hernije, ali se tegobe mogu javiti ili postati izraženije u ovom životnom periodu.

Najčešći uzroci pojave hijatus hernije

Dijafragma je veliki mišić koji razdvaja grudnu od trbušne duplje, a jednjak kroz mali otvor na njoj dolazi do želuca. Kada se gornji deo želuca kroz taj otvor pomeri naviše, nastaje hijatus hernija. Najčešći oblik je klizna hijatus hernija, kod koje se spoj jednjaka i želuca povremeno pomera iznad dijafragme.

Rizik raste sa godinama jer tkiva koja podupiru ovu regiju mogu da oslabe. Povećan pritisak u trbušnoj duplji takođe može da doprinese nastanku ili pogoršanju kile, a javlja se, između ostalog, kod gojaznosti, trudnoće, hroničnog kašlja, zatvora i čestog naprezanja. Ulogu mogu da imaju i individualne anatomske karakteristike.

Hijatus hernija ne znači automatski da će osoba imati refluks, niti svaka osoba sa refluksom ima hijatus herniju. Ipak, kila može da poremeti mehanizam koji sprečava povratak želudačnog sadržaja u jednjak. Tada kiselina lakše dolazi u kontakt sa sluzokožom jednjaka i nastaju karakteristične tegobe.

Kakve veze menopauza ima sa hijatus hernijom

Menopauza sama po sebi ne predstavlja dokazani direktni uzrok hijatus hernije. Međutim, period oko menopauze prati niz telesnih promena koje mogu da se poklope sa pojavom ili pogoršanjem digestivnih tegoba. Sa godinama se istovremeno povećava i učestalost hijatus hernije, pa je važno razdvojiti posledice starenja od posledica hormonskih promena.

Jedna od značajnih promena u menopauzi odnosi se na telesnu kompoziciju i raspored masnog tkiva. Kod nekih žena povećava se količina masnog tkiva u predelu stomaka, što može da poveća intraabdominalni pritisak. Višak telesne mase ujedno je poznat faktor rizika za gastroezofagealni refluks i može da pojača tegobe kod osoba koje već imaju hijatus herniju.

Menopauzu često prate i poremećaji sna, promene raspoloženja i druga stanja zbog kojih žene mogu da menjaju način ishrane, nivo fizičke aktivnosti ili da koriste različite lekove. Neki lekovi i životne navike mogu da utiču na simptome refluksa. Zato pojavu novih gastrointestinalnih tegoba tokom menopauze ne bi trebalo automatski pripisivati hormonima.

Gorušica nije jedini simptom želudačne kile

Najpoznatiji simptom povezan sa hijatus hernijom jeste gorušica, odnosno osećaj pečenja iza grudne kosti. Često se javlja posle obroka, pri saginjanju ili kada osoba legne ubrzo nakon jela. Mogu da se pojave i kiseli ili gorak ukus u ustima, podrigivanje i vraćanje hrane ili tečnosti prema grlu.

Neke žene opisuju osećaj punoće i nakon manjeg obroka, nadimanje, neprijatan pritisak u gornjem delu stomaka ili grudima i mučninu. Refluks može da izazove i simptome koji na prvi pogled nisu povezani sa želucem, kao što su promuklost, nadražaj grla, hronični kašalj ili pogoršanje tegoba tokom noći. Kod pojedinih osoba javlja se i otežano ili bolno gutanje.

Poseban problem predstavlja bol ili pritisak u grudima jer se ne može pouzdano razlikovati od srčanih tegoba samo na osnovu osećaja. Žene mogu da imaju manje tipične simptome srčanog udara, pa nov, jak ili neobjašnjiv bol u grudima ne treba pripisivati hijatus herniji bez medicinske procene. Hitna medicinska pomoć posebno je potrebna ako se bol javlja uz gušenje, hladan znoj, izrazitu slabost, mučninu ili širenje bola prema ruci, leđima, vratu ili vilici.

Velika hijatus hernija može da izazove drugačije probleme

Postoji više vrsta hijatus hernije, a ređa paraezofagealna kila razlikuje se od uobičajene klizne hernije. Kod nje deo želuca prolazi kroz dijafragmu pored jednjaka, dok spoj jednjaka i želuca može da ostane na svom mestu. Veće kile mogu da zauzmu značajniji prostor u grudnom košu i izazovu izraženije simptome.

Takva hernija može da bude praćena osećajem pritiska posle jela, ranim osećajem sitosti, otežanim gutanjem ili nedostatkom vazduha. U retkim slučajevima deo želuca može da se uklješti ili uvrne, čime se ugrožava njegovo snabdevanje krvlju. To je potencijalno ozbiljna komplikacija koja zahteva hitno lečenje.

Iznenadan jak bol u gornjem delu stomaka ili grudima, uporno povraćanje, nemogućnost gutanja ili zadržavanja hrane i tečnosti zahtevaju brzu medicinsku procenu. Alarmantan znak predstavljaju i povraćanje krvi ili crna stolica nalik katranu, jer mogu da ukažu na krvarenje iz sistema za varenje. Neobjašnjiv gubitak telesne težine i progresivno otežano gutanje takođe zahtevaju pregled.

Šta žena u menopauzi može da uradi ako ima hijatus herniju

Kod blažih simptoma često pomažu promene svakodnevnih navika. Manji obroci, izbegavanje ležanja neposredno nakon jela i prepoznavanje namirnica koje kod konkretne osobe provociraju refluks mogu da smanje tegobe. Ako postoji višak kilograma, postepeno smanjenje telesne mase može da ublaži pritisak u trbušnoj duplji i simptome refluksa.

Kod noćnih tegoba može da pomogne podizanje uzglavlja kreveta, dok kasne i obilne večere često pogoršavaju simptome. Pušenje i alkohol takođe mogu da doprinesu refluksu, pa je korisno razgovarati sa lekarom o promenama koje imaju smisla u konkretnom slučaju. Žene koje koriste terapiju zbog simptoma menopauze ili drugih hroničnih bolesti ne bi trebalo samostalno da prekidaju lekove zbog sumnje da pogoršavaju gorušicu.

Kada promene navika nisu dovoljne, lekar može da preporuči terapiju koja smanjuje ili neutrališe želudačnu kiselinu, u zavisnosti od učestalosti i težine simptoma. Kod velikih kila, komplikacija ili simptoma koji se ne mogu odgovarajuće kontrolisati konzervativnim lečenjem ponekad se razmatra operacija. Najvažnije je da žena nove ili uporne simptome u menopauzi ne prihvati kao nešto što „ide sa godinama“, posebno kada postoje bol u grudima, otežano gutanje, krvarenje, anemija ili neobjašnjiv gubitak telesne težine.

(eKlinika.rs)