Menopauzu karakteriše fiziološki „pad” koji zahvata čitav organizam

Žena ne može unapred da zna koja će joj menstruacija biti poslednja. Prirodna menopauza potvrđuje se naknadno, kada menstruacija izostane najmanje 12 meseci, a za to ne postoji drugi uzrok. Kod žena koje koriste hormonsku kontracepciju procena može biti drugačija. Period koji joj prethodi, tokom kojeg ciklusi i simptomi počinju da se menjaju, naziva se perimenopauza.

Novo istraživanje, objavljeno 12. oktobra 2026. u časopisu Nature Medicine, dodatno osvetljava šta se u tom životnom periodu događa i izvan reproduktivnog sistema.

Šta je pokazala analiza više od 300 miliona laboratorijskih rezultata

Tim istraživača sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu, među kojima je profesor Uri Alon, analizirao je više od 300 miliona laboratorijskih rezultata iz dve velike baze podataka iz SAD i Izraela, koje su obuhvatile više od milion žena.

U američkom skupu podataka, 52 od 90 ispitivanih laboratorijskih parametara pokazala su statistički značajne, nagle promene oko poslednje menstruacije. Među njima su pokazatelji povezani sa polnim hormonima, metabolizmom kostiju, jetrom, bubrezima i masnoćama u krvi. Sličan obrazac nije uočen kod muškaraca uporedivih godina.

Autori su ove promene opisali kao fiziološku „liticu”. Ipak, taj izraz opisuje oblik statističkih krivih i ne treba ga tumačiti kao dokaz da svakoj ženi u jednom trenutku naglo slabe svi organi. Promena laboratorijskog pokazatelja sama po sebi nije isto što i bolest ili otkazivanje organa.

Važno je i kako su istraživači došli do rezultata. Nisu svaku ženu pratili godinama pre i posle menopauze. Koristili su postojeće podatke i računarski metod kojim su rekonstruisali prosečan tok promena u odnosu na poslednju menstruaciju. Zato nalazi pružaju sliku na nivou populacije, ali ne predstavljaju precizan zdravstveni kalendar za pojedinačnu ženu.

Hormoni mogu da se menjaju mnogo pre nego što ciklus prestane

Prema procenama dobijenim ovim modelom, ubrzano opadanje anti-Milerovog hormona, poznatog kao AMH, počinjalo je oko 15 godina pre poslednje menstruacije. FSH, hormon koji podstiče rad jajnika, počinjao je ubrzano da raste oko 14 godina ranije, a estradiol, jedan od glavnih estrogena, da opada oko 12 godina ranije. To su procene prosečnih obrazaca, a ne rokovi koji važe za svaku ženu.

Ovi nalazi ne znače da žena toliko godina unapred ulazi u perimenopauzu niti da već tada mora imati simptome. Takođe, ne znače da jedan hormonski nalaz može pouzdano da pokaže kada će nastupiti poslednja menstruacija.

U svakodnevnoj praksi, kod inače zdravih žena od 45 godina naviše koje imaju tipične simptome, perimenopauza i menopauza uglavnom se prepoznaju na osnovu razgovora, tegoba i promena ciklusa. Rutinsko određivanje AMH i estradiola nije preporučeno za njihovo utvrđivanje u ovoj grupi. Lekar procenjuje kada su analize ipak potrebne, naročito ako se promene jave u mlađem uzrastu ili slika nije tipična.

Da li hormonska terapija može da ublaži promene

Kod žena koje su koristile menopauzalnu hormonsku terapiju istraživači su uočili manje izražene promene u mnogim parametrima. Međutim, ova studija ne dokazuje da je upravo terapija izazvala tu razliku. Žene koje je koriste mogu se razlikovati od ostalih i po zdravstvenom stanju, navikama ili dostupnosti zdravstvene zaštite. Autori zato naglašavaju potrebu za dodatnim ispitivanjima.

Hormonska terapija jeste važna mogućnost za ublažavanje menopauzalnih tegoba i može da spreči gubitak koštane mase dok se koristi. Ali odluka o njenoj primeni donosi se pojedinačno, u razgovoru sa lekarom, uz procenu simptoma, godina, prethodnih bolesti i ličnih rizika. Novo istraživanje nije razlog da je sve žene uzimaju preventivno radi „zaštite celog organizma”.

Šta žena može da uradi za svoje zdravlje

Najkorisnija poruka je da o zdravlju kostiju i svakodnevnim navikama treba razmišljati i pre poslednje menstruacije.Estrogen učestvuje u očuvanju koštane mase, pa njegovo opadanje može ubrzati gubitak kosti. To ne znači da svaka žena dobija osteoporozu, već da vredi na vreme proceniti lični rizik.

Redovno kretanje, vežbe snage i ravnoteže prilagođene mogućnostima, raznovrsna ishrana sa dovoljno kalcijuma, odgovarajući unos vitamina D i prestanak pušenja pomažu očuvanju kostiju. Sa lekarom treba razgovarati i o tome da li je potrebno merenje koštane gustine, posebno ako je već bilo preloma nakon manje povrede ili postoje drugi faktori rizika.

Ako valunzi, loš san, promene raspoloženja ili vaginalna suvoća remete svakodnevni život, postoji razlog da se potraži pomoć. Izbor lečenja zavisi od tegoba i zdravstvenog stanja žene, a mogućnosti uključuju hormonske i nehormonske pristupe. Menopauza je prirodna životna faza, ali to ne znači da žena mora sama da podnosi sve što je prati.

(eKlinika.rs)