Pluća nas često jasnim znacima upozoravaju da su ugrožena. Kada se govori o pacijentima sa hroničnim pulmološkim problemima, najčešće se radi o alergijskim reakcijama disajnih puteva, astmi, hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP). Alergije su jako česte kod dece, a poslednjih 30-tak godina se značajno povećava broj mališana sa alergijama na različite sastojke iz vazduha, biljaka, hrane…
Rak pluća kosi, a astma ponekad može izazvati i jak napad koji zahteva hospitalizaciju
Ako izuzmemo karcinom pluća, koji doslovno „kosi“, kao prvi na listi uzroka smrtnosti u Srbiji među malignitetima, u trendu smo i pogoršanja hroničnih bolesti. Zbog toga je svaki savet kako što više sačuvati pluća i kod zdravih i kod osoba koje već imaju dijagnozu neke bolesti, od ogromne koristi i za pacijente i za lekare, ističe za eKlinika portal prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog. Objašnjavajući mehanizme kojima astma utiče na pluća od najranijeg doba, naša sagovornica kaže:
– Astma je inflamacijsko, odnosno zapaljenjsko stanje disajnih puteva. Pri napadu astme, luče se razne supstance, inflamacijski medijatori koji dovode do sužavanja disajnih puteva sa spazmom bronhija. U detinjstvu astma može uzrokovati svakodnevne simptome koji ometaju igru dece, bavljenje sportom, odlazak školu i kvalitet sna. Napad astme se ispoljava kada je dete izloženo određenim okidačima. Takvi su polen, grinje, životinjska dlaka, duvanski dim, razni sastojci zagađenja vazduha, vlažno i maglovito vreme. Napad može nastati i usled prehlade ili drugih akutnih respiratornih infekcija. U nekim slučajevima su okidači određeni lekovi poput aspirina ili fizički napor. Znakovi i simptomi astme variraju od deteta do deteta i mogu se vremenom pogoršati ili poboljšati. Kada je u pitanju takozvana nekontrolisana astma, može doći do teških napada. Često su to hitna stanja koja zahtevaju i bolničko lečenje. Kod značajnog procenta se astma nastavlja i u odrasloj dobi, sa sličnim karakteristikama.
Šta treba da izbegavaju i odrasli i deca sa astmom, kako poštedeti pluća
Dakle, kad su u pitanju deca obolela od astme ali i odrasli astmatičari, jasno je, naglašava pulmolog, da pored redovnog uzimanja preporučene terapije treba izbegavati kontakt sa poznatim alergenima i respiratornim iritansima uopšte. Naročito je važno, prema njenim rečima, izbegavati boravak u zatvorenim prostorima gde se puši.
– Astmatičari ne treba da izlaze napolje ukoliko je visok stepen aerozagađenja, kad je prisutna magla, vlažno vreme. Kada je značajno zagađenje vazduha, ukoliko izlaze napolje, poželjno je da nose odgovarajuće maske i da napolju ne borave dugo. Značajno je i da postoje HEPA filteri, odnosno prečišćivači vazduha unutar prostora u kome žive i najviše borave. Respiratorne infekcije treba lečiti odmah, na vreme i adekvatno. Veliki fizički napori i intenzivni treninzi se ne preporučuju deci i odraslima obolelima od astme. Ali, savetuju se šetnja i umerena fizička aktivnost, kao i veoma važne fizikalne mere rehabilitacije (vežbe disanja i slično.). Preporučuje se i da unose dovoljno tečnosti – savetuje dr Dragana Jovanović.
Izazivači hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP)
Hronična obstruktivna bolest pluća (HOBP) je često oboljenje. Evidentira se u oko oko 10-12 odsto populacije. Progresivnog je toka i vremenom se razvija do teškog respiratornog invaliditeta. Tada se, opisuje sagovornica našeg portala, oboleli bori za svaki udah vazduha. Pored toga, uporedo nastaje niz komplikacija vezanih za druge organe, pa se zato govori o sistemskim manifestacijama HOBP i komorbiditetima, kaže dr Jovanović i objašnjava šta izaziva ovu čestu bolest pluća:
– Najčešći faktori rizika za nastanak HOBP su pušenje (85 odsto obolelih su pušači), delovanje profesionalnih iritansa u industrijskim granama, zagađenja ambijentalnog vazduha, kao i štetni faktori u lošim stambenim i socijalnim uslovima (loše grejanje i ventilacija stambenih prostorija). Faktori domaćina takođe mogu imati značajan uticaj (genetske abnormalnosti – najčešće urođeni deficit alfa1 antitripsina, poremećaji u razvoju pluća, ubrzano starenje). Tok bolesti je takođe uslovljen različitim poznatim faktorima rizika. Među njima su najvažniji upravo pušenje, aerozagađenje, infekcije disajnog sistema virusnog ili bakterijskog porekla, eventualno postojeće profesionalne nokse.
Šta najviše razara osnovnu građu pluća i kako se menjaju
Poznato je da se kod pušača, aktivnih ili pasivnih, značajno povećava rizik za razvoj hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Kod već obolelih od HOBP, bolest brže napreduje. Prisutnija su pogoršanja bolesti sa česćim krizama, egzacerbacije bolesti i nadovezane epizode respiratornih infekcija. One su, prema rečima sagovornice našeg portala često teže. Dovode do većeg pogoršanja HOBP, kao i razvoja komplikacija.
Prof. dr Jovanović, koja je i član Stručnog saveta NEA (Nacionalne ekološke asocijacije), podseća da duvanski dim pospešuje oksidativni stres, izaziva promene u samoj građi pluća i destrukciju zidova disajnih puteva. Tako dolazi i do gubitka lokalnih odbrambenih svojstava respiratornog sistema, zadebljavanja epitela, promena na mišićima u zidu bronhija i umnožavanja ćelija koje luče sluz. To je, upozorava pulmolog, odlična podloga za bakterijske infekcije. Istovremeno dolazi do razaranja osnovne građe pluća, smanjuje se površina pluća za razmenu kiseonika.
HOBP i aerozagađenje: kako da se ipak što više sačuva funkcija pluća
Aerozagađenje, sa druge strane, dovodi do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što je i hronična opstruktivna bolest pluća, naročito emfizem pluća, zatim bronhijalna astma, fibroza i karcinom pluća. Zbog njega dolazi i do značajnih pogoršanja kod osoba sa prethodno postojećim bolestima, poput HOBP. Nažalost, ubrzava se smrtni ishod, odnosno skraćuje životni vek.
– Posledice po disajne organe idu od najlakših, poput raznih respiratornh simptoma, zatim povećane reaktivnosti disajnih puteva, alergijske pojave, virusne i bakterijske upale pluća, do trajnog oštećenja pluća odnosno disajne funkcije. Dolazi do češćih i težih pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća, astme, time i učestalijeg bolničkog lečenja tih pogoršanja i do povećane smrtnosti od ovih bolesti. Stoga je prva mera lečenja HOBP sprečavanje delovanja faktora rizika, a potom farmakoterapija i nefarmakološko lečenje. Zato je osnovni i prvi savet prestanak pušenja. Donosi veliku korist, jer se od tog momenta brzina opadanja plućne funkcije koja je bila višestruko povećana, vraća gotovo na nivo zdravog čoveka – apeluje prof.dr Jovanović.
Efekat pasivnog pušenja na astmu
Deca sa astmom su praktično pasivni pušači, a poznato je da je duvanski dim među glavnim okidačima pogoršanja bolesti i napada gušenja. Roditelji često konzumiraju duvan, pa nije na odmet što češće isticati važan aspekt zaštite ove posebno vulnerabilne populacije – dece izložene duvanskom dimu.
– Kod dece koja su pasivni pušači dolazi do niza specifičnih posledica. To može biti izostajanje normalnog razvoja pluća, veće sklonosti raznim alergijama i astmi, kao i respiratornim infekcijama. Razlog je slabiji lokalni imunitet sluznice disajnih puteva, oštećene delovanjem sastojaka duvanskog dima. Ovo je naročito značajno za decu već obolelu od astme, koja zato imaju veću sklonost češćim, ali i težim napadima astme koji i traju duže. Kod njih su češće produžene pa i teže respiratorne infekcije. Sve to vodi većoj potrebi za bolničkim lečenjem – kaže profesorka Jovanović i napominje:
Ne postoji „kratko“, bezbedno pasivno pušenje
– Treba naglasiti da ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju, naročito kod dece astmatičara. Čak i kratko izlaganje može izazvati trenutnu štetu, zapaljenjske i respiratorne efekte u roku od 60 minuta od izlaganja, koji mogu da traju najmanje tri sata nakon izlaganja. Zato je imperativ da se roditelji pušači upoznaju sa svim teškim posledicama po njihovu decu obolelu od astme, i da se što pre podvrgnu antipušačkom programu radi prestanka pušenja.
Kako aerozagađenje utiče na pluća trudnice i novorođenčeta
Sagovornica našeg portala napominje da ono što ne možemo da izbegnemo kada se govori o plućima i njihovoj senzitivnosti, jeste upravo senzibilizacija na sve veći broj alergena. Poslednjih decenija se to naročito odnosi na povećano aerozagađenje.
– Efekti zagađenja vazduha po zdravlje su dobro dokumentovani. Deca mogu biti značajno ugrožena već antenatalno zbog oštećenja aerozagađenjem reproduktivnih sposobnosti roditelja, posebno majke u čijoj se utrobi plod potom razvija pod nepovoljnim uslovima zbog njene izloženosti jakom aerozagađenju. Posledice, uz mogući prevremeni porođaj, mogu biti vidljive već po rađanju: mala težina novorođenčeta, slabije stanje novorođenčeta, slabija otpornost prema infekcijama. Ometen je kasniji normalan rast i razvoj pluća. Samim tim uskraćeno im je snabdevanje svih delova organizma neophodnim kiseonikom. Studije su dokazale da se normalan rad i kapaciteti pluća poboljšavaju se kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha – priča nam pulmolog.
Da li plućni bolesnici treba da izlaze napolje ako je stepen aerozagađenja visok i šta je plućna rehabilitacija
– Svakako treba da izbegavaju kontakt sa poznatim respiratornim iritansima. Takođe, i boravak u zatvorenim prostorima gde se puši. Ne treba da izlaze napolje ukoliko je visok stepen aerozagađenja. Ako ipak izlaze, potrebno je da nose odgovarajuće maske i da napolju ne borave dugo. Već je spomenuto da je poželjno imati HEPA filtere unutar prostora u kome žive i najviše borave. Savremeni koncept lečenja HOPB podrazumeva širi pristup. On, pored redovne terapije obuhvata i plućnu rehabilitaciju, koja je od ogromnog značaja. Uključuje redovne vežbe disanja, opšte kondicioniranje gornjih i donjih ekstremiteta, vežbe pravilnog i efektivnog iskašljavanja. Zatim savete o ishrani, eduakciju o primeni lekova. S obzirom na to da se poremećaj ne dešava samo na nivou disajnog sistema, već da bolest ima sistemske manifestacije zbog toga što se inflamacija na nivou pluća prenosi na sve druge organe, veoma je važno primenjivati fizikalne mere i savete o ishrani – detaljno je u razgovoru za eKlinika portal objasnila prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog.
Bolujem od HOBP_a, imam terapiju pumpicama i inhalacijom, ostavio cigarete pre 14 meseci, sta jos da uradim. Po nalazima bolest mi je IV stepen po Goldu. Hvala