Duvan za 7 sekundi stiže do mozga i potpuno remeti njegov rad: Trikovi za brzo ostavljanje cigareta po savetu dr Borovića

Pušenje je nekada uspešno ostavljalo oko 15 odsto zavisnika, dok je danas odvikavanje neuporedivo teže jer nikotin deli prvo mesto sa heroinom po težini zavisnosti koju izaziva

Duvanski dim izaziva mnoga oboljenja, neka su čak i smrtonosna  Foto: Shtterstock

Nikotin je otrov, u rangu cijankalijuma, koji je korišćen u Americi za poslednju izvršenu smrtnu kaznu. U duvanskom dimu nema nijedna korisna materija, ali je pronađeno čak 7.600 različitih otrovnih. On predstavlja veliku smetnju po zdravlje kako pušača, tako i svih koji su mu izloženi. Zaslužan je za nastanak velikog broja oboljenja, od kojih su neka čak i smrtonosna, i smatra se jednim od najvećij zagađivača vazduha.

Preporučujemo

Štete višestruke, a nimalo koristi

Duvanski dim se smatra jednim od glavnih okidača za razvoj bolesti srca, zatim za srčani i moždani udar, bolesti disajnih organa, aterosklerozu, kao i maligne bolesti.

O problemu zavisnosti od nikotina priča se daleko ređe nego o štetnim posledicama pušenja po fizičko zdravlje. Sa ovom vrstom zavisnosti jednako je teško izboriti se kao i sa heroinskom, kažu lekari.

Nikotin je jak otrov

Povodom Nacionalnog dana bez duvana razgovarali smo sa primarijusom doktorom Petrom Borovićem, koji je više od četiri decenije posvetio savetovanju za odvikavanje od pušenja.

- Nikotin je otrov, u rangu cijankalijuma, koji je, primera radi, korišćen za poslednju u Americi izvršenu smrtnu kaznu. U duvanskom dimu nismo našli nijednu korisnu materiju, ali je pronađeno čak 7.600 različitih otrovnih, od kojih je oko 70 kancerogeno - kaže za eKliniku prim. dr Borović.

„Brži“ od heroina

Prema njegovim rečima, kad pušač zapali cigaretu, duvanu je potrebno samo 7 sekundi da dospe do nukleusa akumbensa, glavnog centra u mozgu, i da mu potpuno poremeti rad, dok heorinu za to treba 20 sekundi. Ako se unošenje nikotina ponavlja, stvara se visoka koncentracija beta endorfina, koji je prirodni opijat mozga. Molekul nikotina ima identičan oblik kao najvažnija supstanca mozga – acetilholin, pa se u mozgu vezuje za receptore - istisne acetilholin i veže se umesto njega i to dva do sedam puta jačom vezom nego što to prirodno čini acetilholin.

Dodate hemikalije pojačavaju zavisnost

Kako kaže dr Borović, duvanska industrija ubacila je u cigarete dodatne hemikalije, što čini da se efekat oseti već posle dve do tri sekunde, umesto za sedam.

- Utvrđeno je da je pre ove "intervencije" od strane duvanske industrije, pušenje uspešno ostavljalo oko 15 odsto zavisnika, dok je danas odvikavanje neuporedivo teže. Uspešno se odvikne tek 0,2 do 0,3 odsto pušača. Smatralo se da najteže zavisnosti stvara heroin, a slede ga zatim nikotin, pa kokain, alkohol i kafa. Nakon što su duvanu pridodate druge komponente, danas taj redosled izgleda drugačije. Nikotin deli prvo mesto sa heroinom, po težini zavisnosti koju izaziva - upozorava dr Petar Borović.

Zašto pušenje „smiruje“?

Pušenje podiže nivo dopamina, koji se proizvodi kad smo zaljubljeni, uspešni na poslu... Kako objašnjava dr Borović, previše dopamina ometa rad mozga i on počinje da smanjuje nivo dipaminskih receptora, pa da bi se postigao isti efekat potrebno je uneti više nikotina nego u ranijim fazama.

Ovo stvara osećaj zadovoljstva i tu nastaje problem. Mozak se navikne na otrove, a nikotin diže nivo dopamina, pa zato kažemo da duvan „smiruje“.

Dr Petar Borović: Svaka cigareta za sobom ostavi više od tri litre dima Foto: Privatna arhiva

Pušač je veliki zagađivač

- Srbija godišnje za duvanske proizvode izdvoji milijardu i trista miliona evra, a građani Srbije dnevno popuše čak 45 miliona cigareta. Svaka cigareta za sobom ostavi više od 3 litre dima, što je na ovih 45 miliona popušenih dnevno, oblak dima nad Srbijom zapremine od oko 120 miliona litara! I svakog dana stiže još jedan toliki oblak. Stoga se može reći da je jedan od krivaca za zagađenje vazduha u glavnom gradu i svaki pušač - kaže dr Borović.

Kad cigareta sagori, objašnjava dalje, stvara se velika količina čestica štetnih po vazduh, koje nijedan filter ne može da zaustavi.

Uz to, dnevno za sobom u prirodi ostavimo tih 40 miliona opušaka, a svaki od njih se po 10 godina raspada u zemlji i truje bilje.

Filter je "šarena laža"

Filteri ne štite dovoljno, već čak dodatno prave štetu.

- Da bi on bio prava zaštita, da bi dim "pročistio" od otrova, za jednu cigaretu bio bi potreban filter mase 1,5 kilograma, umesto 0,1 gram, koliko on teži. Filter zaustavi tek malu količinu katranske materije, ali povećava nivo ugljen-monoksida. Zbog gustih akrilnih vlakana dolazi do nepotpunog sagorevanja - kaže dr Borović.

Najgora je „mentol“

Prema njegovim rečima, najštetnije su cigarete sa ukusima, a posebno one sa mentolom.

- Kad duvan uđe u pluća, on ih snažno iritira, pa se bronhiole skupljaju ne bi li zaustavile prodor dima u dalje partije. Mentol cigareta, međutim, deluje na mišićni sloj bronhiola da se opusti, što dozvoljava duvanu da prodre dublje, i tu pravi pakao - objašnjava.

Trudnicama strogo zabranjeno

Prema rečima dr Borovića, ako trudnica puši ili boravi u duvanskom dimu, ovo izuzetno loše deluje na mozak bebe, na njen limbički sistem.

- Devojčice onda često imaju probleme sa težinom, odnosno problem sa prejedanjem - to su one osobe koje ne mogu da postignu osećaj sitosti, dok su muškarci skloni agresiji, nasilju, pornografiji... - objašnjava.

Takođe, majke pušači čestiri puta češće rađaju decu sa srčanom manom, i sa hipertenzijom. Deca majki pušača u prvih petnaest godina ili duže, u riziku su od leukemije i tumora mozga.

Da li prestati naglo ili postepeno?

- U nauci se smatra da je bolje naglo ostaviti pušenje, nego se postepeno odvikavati, ali ovo je šok za organizam. Kad odlučite da prekinete, dobro rešenje je moguće pronaći u apoteci u vidu biljnih preparata i lekova protiv pušenja, a tu su i nikotinske žvake i čajevi - kaže dr Borović.

On savetuje pušače „na odvikavanju“ da se posluže „malim trikovima“ kako bi ublažili krizu: kad se poželi cigareta – liznuti so ili jednu kašičicu srebro-nitrata promućkati u ustima. Nakon toga se gubi želja, a ako se cigareta zapali, ima ružan ukus.

- Preporuka je da se dve čaše tople vode uzimaju pre svakog obroka, dakle tri puta dnevno. Dobro je, takođe, pomagati se nikotinskim žvakama, čajevima ili lekovima. Kad se osobi jako puši, treba da uzme gutljaj tople vode, da ga zadrži dva do tri minuta u ustima, a zatim da ga proguta ili da uzme žvaku sa nikotinom - kaže dr Petar Borović. On ne savetuje mentol ili druge bombone, jer, kako kaže, slatkiši pojačavaju želju za cigaretom.

Elektronska cigareta dobra zamena

Prema njegovim rečima, elektronska cigareta se pokazala kao dobro sredstvo. Utvrđeno je sadrži samo eterično ulje, nikotin i vitamin E, a čak do 17 odsto pušača je ostavilo duvan zahvaljujući ovom pomagalu.

Povratnicima je teže

- Ako se bivši pušač vrati cigareti, ponovo se aktiviraju receptori i odmah se razvija zavisnost. Povratnici često i povećavaju doze, a pokazalo se da je svaki naredni pokušaj odvikavanja sve teži. Dakle, nemojte se vraćati pušenju nakon prestanka - savetuje dr Borović.

Da li se organizam oporavlja nakon prestanka?

Nakon 20 godina „pušačkog staža“ telu je potrebno još toliko, dakle oko 20 godina da se potpuno očisti od otrova. Ali, prema rečima dr Petra Borovića, uz pravilan unos vode, pravilnu ishranu i fizičke vežbe moguće je, ipak, ubrzati ovaj proces.

Savet je i izbaciti kafu i slatke gazirane napitke, jer konzumacija pojačava želju za cigaretom, već umesto njih jesti sveže voće. Benefiti su razni: od poboljšanja tena, kose, kože, do osećaja bolje vitalnosti, višeg nivoa energije. Vraćaju se davno izgubljena čula ukusa i mirisa. Iako je oporavak spor, lekar bodri sve pušače da se osmele i preduzmu ovak korak. Onima koji ne puše, dr Borović poručuje: „Savet je – ne dohvati se, ne oprobaj, ne okusi!“