Pandemija korona virusa zatvorila je većinu globalnog stanovništva u kuće, što zbog izolacaije, što zbog karantina na nacionalnoj osnovi. Rad od kuće postao je masovna pojava koja je automatski smanjila fizičku aktivnost stanovništva. A mi smo postali „sedeći ljudi“ . S tim u vezi Svetska zdravstvena organizacija (WHO) apeluje da bi ljudi morali da nadoknade sve učestaliju pojavu konstantnog sedenja i u svoje dnevne rutine uvedu fizičku aktivnost.
150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno
Prema uputstvu WHO, sve odrasle osobe trebalo bi nedeljno najmanje 150 minuta da se bave fizičkom aktivnošću. Ne samo zbog opšteg zdravlja, kako se navodi, već i zbog mentalne stabilnosti u eri korona virusa. Takođe, preporučuje se da deca i adolescenti imaju prosečno jedan sat svakodnevne fizičke aktivnosti, ali i da ograniče vreme provedeno pred ekranima kompjutera i mobilnih telefona.
Aktivnost je i vožnja bickla, vrtlarenje, čišćenje
Utvrđeno je da se svaka četvrta odrasla osoba i 4 od 5 adolescenata ne bave dovoljno fizičkom aktivnošću koja ne podrazumeva samo aktivne vežbe, fitnes ili neki vid sporta, već može da uključi i šetnju, vožnju bicikla, bavljenje baštenskim poslovima ili klasičnim čišćenjem po kući. Trudnicama i porodiljama stručnjaci preporučuju od 150 do 300 minuta nedeljno umerene aerobik aktivnosti. Takav vid aktvinosti donosi zdravstvene koristi i za majku i za bebu, jer je utvrđeno da kod žena koje su fizički aktivne tokom trudnoće smanjenje se rizik od gestacijskog dijabetesa za 30 odsto. S druge strane, osobama starijim od 65 godina savetuju se vežbe za jačanje mišića i aktivnosti usredsređene na ravnotežu i koordinaciju kako bi sprečili kasnije padove.
Svaki pokret se računa
– Ljudi svih životnih doba moraju da u rastuće sedeće ponašanje uvedu fizičku aktivnost kako bi smanjili rizik od brojnih bolesti i dodali po koju godinu u svoj život – naveli su predstavnici Svetske zdravstvene organizacije koja je pokrenula i kampanju „Every Move Counts“(svaki pokret se računa).
Prevencija i upravljanje bolestima
Ukazujući na važnost fizičke aktivnosti na ljudski organizam, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije podsećaju da povećavanje telesne aktivnosti ne samo da pomaže u prevenciji i upravljanju bolestima srca, dijabetesom tipa 2 i rakom, već smanjuje i simptome depresije i anksioznosti, smanjuje pad kognitivnih sposobnosti, uključujući Alchajmerovu bolest, i poboljšava pamćenje.
