Ako postoji jedna decenija koja najviše čuva mozak, onda je to ova

Vežbanje u četrdesetim i pedesetim godinama života ima mnogo snažniji uticaj na mozak nego što većina nas pretpostavlja. Najnovija studija, koja je trajala čak četiri decenije i ispitala je hiljade odraslih osoba, pokazala je da ljudi koji ostanu fizički aktivni u srednjem i poznom životnom dobu imaju do 45 procenata niži rizik od demencije.

Istraživači su koristili indeks fizičke aktivnosti zasnovan na samoproceni, beležeći koliko su vremena učesnici provodili u laganoj, umerenoj ili intenzivnoj aktivnosti. Nije utvrđeno da postoji „najbolja“ jačina treninga, ali se pokazalo da bilo kakva redovna aktivnost u četrdesetim i pedesetim godinama čuva mozak u starosti.

Preporučujemo

To može da znači da svakog dana izabereš stepenice umesto lifta, napraviš kratku šetnju u pauzi za ručak ili uradiš nekoliko serija vežbi kod kuće. Male, redovne navike, prave veliku razliku kako ćemo dočekati starost.

Šta je studija otkrila?

Naučnici su pratili 5.354 odrasle osobe tokom do 40 godina, prateći njihove životne navike kroz tri faze života:

rani odrasli period (26–44 godine)

srednje životno doba (45–64 godine)

starije doba (65–88 godina)

Tokom praćenja, 567 učesnika razvilo je demenciju. To je istraživačima omogućilo da bolje razumeju u kom periodu života fizička aktivnost najviše utiče na zdravlje mozga.

Najjasnije koristi primećene su upravo u srednjem i poznom dobu. Ljudi koji su bili najaktivniji u srednjim godinama imali su 41 procenat niži rizik od demencije, a oni koji su zadržali aktivan stil života i u starosti čak 45 procenata niži rizik. Poruka je jasna: kretanje u četrdesetim, pedesetim i kasnije zaista čuva pamćenje i usporava kognitivno propadanje.

Nasuprot tome, vežbanje u dvadesetim i ranim tridesetim godinama u ovoj studiji nije pokazalo jasan uticaj na rizik od pojave demencije. Ali to ne znači da rano usvajanje aktivnog načina života nije dragoceno. Naprotiv, ono jača srce, poboljšava raspoloženje i daje energiju — samo se čini da najveću zaštitu mozga ipak donosi aktivnost u srednjem i poznom dobu.

Koje vežbe najviše pomažu?

Dobra vest je da ne moraš da budeš redovan posetilac teretane da bi tvoje telo i mozak profitirali. Svaka aktivnost koja ti malo ubrza puls i pokrene mišiće doprinosi zdravlju mozga. Najvažnije je da to radiš redovno.

To mogu biti:

• brzo hodanje
• vožnja bicikla
• lagani trening kod kuće
• kućni poslovi koji te drže u pokretu
• vežbe snage sa tegovima ili elastičnim trakama

Ponekad mislimo da je briga o mozgu stvar genetike ili sreće. A onda nauka pokaže da je dovoljno da napravimo prvi korak. Doslovno. Svaki minut kretanja danas je poklon koji ostavljamo sebi za sutra.

(eKlinika.rs)