Bradikardija ili usporen rad srca obično se javlja kod starijih ljudi, kada telo počinje prirodno da se „usporava“ i može da bude znak raznih zdravstvenih problema. Kardilozi za ovu pojavu navode da, kako ljudi stare povremeno dolazi do normalnog habanja električnog provodnog sistema srca i kao rezultat toga, normalan ritam srca se polako usporava.
Šta je bradikardija ili usporen rad srca?
Lekari smatraju da je rad srca usporen ako je brzina otkucaja oko 60 otkucaja u minuti (bpm) ili manje od toga. U stvari, ako neko ima dijagnozu bradikardije, može da ima nizak broj otkucaja srca u stanju mirovanju – ispod 60, čak i kada je budan i aktivan. Nasuprot tome, normalan opseg je 60 do 100 otkucaja u minuti, dok je čovek budan.
Vrlo je moguće da čovek ima usporen rad srca i da nema simptome. Međutim, ako simptomi ipak postoje, ali se ignorišu, to može da izazove ozbiljnije probleme.
Po kojim simptomima se prepoznaje bradikardija?
Konsultacije sa lekarom neophodne su ukoliko se pojavi neki od simptoma koji ukazuju na usporen rad srca:
- Nedostatak energije
- Slaba izdržljivost
- Vrtoglavica
- Slabost
- Bolovi u grudima.
- Problemi sa konfuzijom/pamćenjem
- Lupanje ili treperenje srca.
Koji broj otkucaja srca se smatra preniskim?
Ako srce usporeno radi i broj otkucaja je ispod 60 bmp, ali nema simptome, lekari naglašavaju da nema razloga za brigu. Ali, dobro je da se znaju i prate simptomi jer bradikardija u nekim slučajevima zahteva lečenje. Na primer, ako broj otkucaja srca padne na 30, može da se desi da mozak ne dobija dovoljno kiseonika, što dovodi do nesvestice, vrtoglavice i kratkog daha. Krv takođe može da se nakuplja u komorama srca, izazivajući kongestivnu srčanu insuficijenciju.
Za većinu mlađih ljudi, visoko obučenih sportista i ljudi koji redovno vežbaju, nizak broj otkucaja srca tokom vežbanja – ispod 60 otkucaja u minuti, smatra se normalnim. Isto važi i za noćni odmor. Lekari ističu da je normalno da puls bude niži dok spavamo. Kada spavamo, puls se obično usporava na 40 do 60 otkucaja u minuti.
Šta sve uzrokuje usporen rad srca?
Kardiolozi navode da je mnogo razloga koji dovode do usporenog rada srca, a najčešći uzroci su:
- Srčani zastoj
Najčešći uzrok bradikardije je zastoj u prirodnom pejsmejkeru srca ili sinusnom čvoru, koji kontroliše koliko brzo gornja i donja srčana komora pumpaju krv kroz telo. - Atrioventrikularni blok (ili poremećaj provođenja)
Drugi uzrok bradikardije je atrioventrikularni blok (AV blok), u kojem gornja i donja komora „nekomuniciraju dobro“ i kao rezultat toga usprava se rad srca i smanjuje broj otkucaja u minutu - Starost – Starost je najčešći faktor rizika za razvoj bradikardije, posebno nakon 65. godina starosti
- Određene bolesti – Bolesti ili druga stanja takođe mogu da izazovu bradikardiju, a najčešće se javlja usled:
– Srčanog udara zbog koronarne arterijske bolesti
– Bakterijske infekcije u krvi koja napada srce
– Upale srčanog mišića
– Oslabljene funkcije štitne žlezde
– Neravnoteže elektrolita
– Previše kalijuma u krvi
– Određenih lekova, beta-blokatora i antiaritmike
– Urođene srčane mane, dijabetesa ili dugotrajnog visokog krvnog pritiska.
Kada je bradikardija zabrinjavajuća?
Ukoliko se jave simptomi usporenog rada srca, neophodan je lekarski pregled, koji podrazumeva EKG pregled – elektrokardiogram za merenje električnih signala u srcu. Nošenje 24-časovnog monitora ili holtera, takođe može da pomogne lekaru da vidi kako srce funkcioniše tokom vremena.
Ukoliko je neophodno lečenje, a propisani lekovi ne rešavaju problem, implantacija pejsmejkera putem minimalno invazivne hirurgije je jedina opcija za ubrzanje otkucaja srca, navode kardiolozi i napominju da bradikardija često nije hitan slučaj, tako da lekari imaju vremena da procene stanje, isključe mogućnost da li je neko drugo stanje odgovorno za usporen rad srca i izaberu pravi tretman.
Ne mislim da ima puno boljih Cardiologa no sto ima nasa SRBIJA. Posebno kada citamo ove napise kod srcanih oboljenja. Od srca zahvalnost…