Funkcija srca može da se ugrozi na nekoliko načina, jer razne bolesti mogu da poremete krvotok (bolest koronarnih arterija), rad pretkomora srca (aritmije), srčane zalistke ili izazovu srčanu insuficijenciju. Srce se smatra moćnom pumpom, mišićnim organom koji šalje kiseonik i hranljive materije kroz krvotok kako bi se organi, tkiva i ćelije održavali u životu. Problem je što čovek može u isto vreme da ima više od jednog od ovih problema.
Funkcija srca remeti se najčešće zbog 4 bolesti
1. Bolest koronarnih arterija ili zapušene arterije javlja se kada se plak nakupi na zidovima arterija. Plak se sastoji od masti (lipida), kalcijuma i drugih materija i ostaje na zidovima krvnih sudova. Problem je što se plak može nataložiti i u koronarnim arterijama, koje su zadužene za očuvanje zdravlja srca. Začepljena, sužena arterija ne može da isporuči dovoljno kiseonika ili hranljivih materija u srčani mišić i tada se razvijaju bolni grčevi, zvani angina. Lekari podsećaju da je funkcija srca ugrožena kada plak potpuno zapuši koronarne arterije ili one ne mogu da isporuče dovoljno kiseonika za rad srca zbog čega dolazi do srčanog udara i tada deo srčanog mišća umire.
Savet lekara: Lekovi mogu da pomognu u smanjenju masnoća u krvi i smanjenju krvnog pritiska, smanjujući rizik od srčanog udara. Kateter sa balonskim vrhom, uvučen u suženu koronarnu arteriju, može da je otvori i obnoviti protok krvi. Često se koristi sićušni metalni deo zvani stent kako bi se obezbedio protok krvi i arterija držala otvorenom. Bajpas operacija može da premosti obolele koronarne sudove korišćenjem arterijskih transplantata iz grudnog koša, noge ili ruke, isporučujući kiseonik i hranljive materije ponovo „izgladnelom“ srčanom tkivu.
2. Aritmija je poremćaj brzine ili ritma srčanog rada. Tokom aritmije srce može da radi suviše brzo, suviše sporo ili sa nepravilnim ritmom. Srčani impulsi sinhronizuju svaki otkucaj srca kako bi pomerili krv iz komora u srce (pretkomore) do srčanih zalistaka (ventrikule), zatim do pluća i tela i nazad. Kada je ovaj put poremećen, impulsi mogu da „pogreše“ ili putuju pogrešnom rutom.
Srce može da počne da kuca prebrzo (tahikardija) ili presporo (bradikardija) ili da počne da podrhtava (fibrilacija). Bradikardija izaziva vrtoglavicu i vrtoglavicu, a tahikardija uzrokuje ove simptome, plus palpitacije i umor. Ono što je važno napomenuti je da nelečene aritmije povećavaju rizik od moždanog udara i iznenadne srčane smrti.
Savet lekara: Za bradikardiju, rešenje može da bude implantacija pejsmejkera koji će da šalje električne impulse kako bi se ubrzalo sporo srce. Za atrijalnu fibrilaciju i supraventrikularnu tahikardiju, lekovi mogu da pomognu u kontroli srčanog ritma, sprečavajući rizične krvne ugruške. Lekari navode da može da se uradi ablacija isporučivanjem energije kroz kateter kako bi isključili abnormalne električne puteve. Po život opasne ventrikularne aritmije leče se lekovima ili ablacijom sve dok srce ne otkaže. A ako srce počne da otkazuje, implantira se defibrilator kako bi se obnovio ritam kad god se pojavi ventrikularna aritmija.
3. Bolesti srčanih zalistaka – zalisci ili ventili održavaju kretanje krvi u jednom pravcu kroz srčane pretkomore i komore. Kako se svaka komora puni krvlju, otvara se ventil, a kada se komora prazni – ventil se zatvara. Funkcija srca može da bude poremećena, odnosno oštećena infekcijom, a strukturne promene ili urođeni defekti mogu da suze zalistak ili dovedu do njegovog curenja, uzrokujući da srce pumpa manje krvi i da više radi kako bi zadovoljilo potrebe tela. Tada se javljaju problemi, a kardiolozi ističu da kratkoća daha, bol u grudima, otok, umor i vrtoglavica mogu da ugroze svakodnevni život.
Savet lekara: Lekovi mogu da ublaže simptome, ali oni ne leče problem. Bolest zalistaka ne može da nestane, naglašavaju lekari, već kada se ventili pokvare moraju da budu popravljeni ili zamenjeni. To se može uraditi korićenjem minimalno invazivne hirurgije „ključaonice“ ili robotske hirurgije kod pravilno odabranih pacijenata. Popravka je srčanog zaliska je, po mišljenju kardiohiruga, idealna varijanta. Tako se čuva snaga srčanog mišća i manje je verovatno da će izazvati infekciju ili će zahtevati doživotno uzimanje razređivača krvi. Ako to nije moguće, neispravni ventili mogu da se zamene mehaničkim ili biološkim ventilima (od životinjskog ili ljudskog tkiva). Kada je operacija previše rizična, lekari koriste pristup zasnovan na kateterima kako bi popravili, zamenili ili „prikačili“ ventile koji cure.
4. Srčana insuficijencija ili slabost srca javlja se usled poremećaja funkcija srca kada srčani mišić više nije u stanju da adekvatno pumpa krv kroz organizam. Određenja stanja, poput koronarne bolesti ili visokog pritiska, postepeno slabe srce, te ono više nije u stanju da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom. Vremenom, koronarne arterijske bolesti, druge bolesti srca, dijabetes i visok krvni pritisak mogu da oslabe srce.
Sposobnost srca da pomera krv kroz telo takođe može naglo da se pogorša nakon srčanog udara ili infekcije. Kod srčane insuficijencije, jedna ili obe komore mogu ozbiljno da oslabe, zbog čega se slabo kontrahuju i slabo pune. Simptomi kao što su nedostatak daha pri naporu, otok, umor i mentalno otupljenje svakako mogu da ugroze kvalitet života.
Savet lekara: Lekari prvo leče bilo koju osnovnu bolest lekovima ili bajpas operacijom, operacijom zalistaka ili tretmanima ugradnje katetera kako bi poboljšali protok krvi. Lekovi mogu da poboljšaju funkciju srca širenjem krvnih sudova i snižavanjem krvnog pritiska, a pomažu bubrezima da eliminišu višak tečnosti. Pejsmejkeri pomažu da se poboljša električna funkcija srca, odnosno oslabljenih komora, a implantirani defibrilatori sprečavaju ventrikularnu aritmiju i iznenadnu smrt.
Novax