Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Angina pektoris počinje da se leči utvrđivanjem podtipa angine, kaže dr Dane Cvijanović

Piše: Milan Marjanović
9:00 - 30. 12. 2021.

Nestabilna angina pektoris, kod koje se tegobe javljaju nevezano od napora, jeste oblik bolesti koji zahteva lečenje u koronarnim jedinicama

angina pektoris dr Dane Cvijanović: Koronarna bolest je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u našoj zemlji. Foto: Privatna arhiva/ Shutterstock

Angina pektoris je klinički oblik koronarne (ishemijske) bolesti srca. Koronarna bolest je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u našoj zemlji. Međutim, moderne metode lečenja – savremenim lekovima i postupcima revaskularizacije, omogućile su dobru kontrolu bolesti i duži životni vek, u odnosu na period od pre nekoliko decenija.

Simptomi angine pektoris

– Najčešći i među najširim krugom ljudi najpoznatiji simptom, po kome je ove bolest dobila ime, od latinskih reči angere – pritisnuti i pectus – grudi, jeste bol u grudima. Javlja se zbog umanjenog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom i kod najvećeg broja ljudi izazvan je fizičkim naporom i(li) intenzivnim stresom. Bol je lociran iza grudne kosti, više na levoj strani, traje nekoliko minuta i prestaje kada se završi aktivnost koja ga je izazvala – objašnjava za eKlinika portal dr Dane Cvijanović, specijalista interne medicine Odseka invazivne kardiološke dijagnostike, KBC Zvezdara. Pored prethodno opisanog tipičnog bola, jedan broj pacijenata, po rečima dr Cvijanovića, ima drugačije simptome.

– Kod njih se bol širi u ruke (jednu ili obe), leđa, trbuh (nekada imitirajući simptome gastrointestinalnog trakta), zatim se javlja kratak dah i slično. Odstupanja od tipičnog bola u grudima su češća kod žena, a pacijenti koji pored angine imaju i šećernu bolest, često osećaju bol slabog intenziteta, ili on čak i izostaje – ističe dr Dane Cvijanović.

Koji su faktori rizika za nastanak angine pektoris

Srbija je, po običaju, na evropskom začelju, kada je zdravstvena statistika u pitanju, a duvanski dim je jedan od vodećih uzroka za nastanak koronarnih oboljenja.

– Faktori rizika za nastanak angine pektoris i drugih oblika koronarne bolesti su godine starosti i porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja, a to je nešto na šta ne možemo uticati. Ostali faktori rizika su hipertenzija, dijabetes, metabolički sindrom, poremećen lipidni status (sa akcentom na vrednosti frakcija holesterola), gojaznost, navike u ishrani, fizička neaktivnost – navodi dr Cvijanović i naglašava da ipak postoje stvari na koje je moguće uticati, kao što je odluka o prestanku pušenja s obzirom na to da se Srbija godinama nalazi u vrhu evropske statistike po broju pušača.

Koje vrste angine pektoris postoje

Postoji nekoliko podtipova angine pektoris. Stres i napor su uzrok, a vreme kada se javljaju je različito. Neki podtipovi bolesti zahtevaju i bolničko lečenje.

– Kod stabilne angine pektoris, kod koje se tegobe javljaju samo pri naporu i pri jakom emocionalnom stresu, pacijent uglavnom može da predvidi situacije u kojima će se tegobe javiti. One traju nekoliko minuta i nakon prestanka provocirajućeg faktora nestaju. Nestabilna angina pektoris, kod koje se tegobe javljaju nevezano od napora, ali i pri njemu, najčešće usled postojanja nestabilnih aterosklerotskih planova unutar koronarnih arterija, traju duže nego kod prethodnog oblika. Ovaj oblik bolesti zahteva bolničko lečenje u specijalnim odeljenjima, koronarnim jedinicama – objašnjava dr Cvijanović. Kako kaže, postoji i mikrovaskularna angina pektoris, kod koje aterosklerotske promene zahvataju najsitnije arterijske krvne sudove tako da nalaz selektivne koronarografije ove krvne sudove ne može vizuelizuje.

– Vazospastična (Prinzmetalova) angina je najređi oblik i ona se javlja nevezano od napora. Kod nje dolazi do spazma koronarnih krvnih sudova, najčešće u noćnim časovima. Spazam je dugotrajan, neprijatan i bolan – priča za čitaoce eKlinika portala dr Dane Cvijanović.

Koje su mere prevencije za sprečavanje angine pektoris

Manje stresa zbog posla, više šetnje i fizičke aktivnosti, zdrava i pravilna ishrana i kontrola hroničnih bolesti čuvaju zdravlje srca. Vakcinacija protiv sezonskog gripa spada u obavezne preventivne mere srčanih bolesnika, i najzad, u aktuelnom trenutku covid 19 pandemije, neophodno je vakcinisati se.

Mere prevencije trebalo bi da budu usmerene na kardiovaskularne faktore rizika na koje je moguće uticati. Prestanak pušenja se savetuje svima koji imaju ovu naviku. Današnji stil života podrazumeva nekretanje velikog broja ljudi čije je radno mesto ispred kompjutera, a poslednje dve godine koje smo proveli u pandemiji covid 19 dosta ljudi je radilo od kuće, koju nekada i danima nisu napuštali – navodi dr Dane Cvijanović i preporučuje da bi dnevno trebalo provesti makar 45 minuta hodajući brzim hodom, u prirodi.

Jednostavan način da se pokrenemo je, kaže, i da na posao idemo peške ili da ukoliko koristimo javni prevoz izađemo dve stanice ranije da bismo pešačili. Ukoliko se odlučimo za aktivniju rekreaciju, neophodno je da početku vežbanja prethodi kardiološki pregled, a da program kreira i nadzire stručno lice (fizioterapeut, sertifikovani trener).

Zdrava ishrana ukratko rečeno podrazumeva izbegavanje velikih količina kuhinjske soli i šećera, ujednačeni unos svih grupa namirnica, dosta povrća. Treba izbegavati radikalne dijete koje favorizuju “supernamirnice”. Ukoliko neko boluje od neke druge hronične bolesti (dijabetes, hipertenzija, bubrežna oboljenja) neophodno je da se zaokruži kompletna dijagnostika i terapija u potpunosti prilagodi pacijentu, te bolest stavi pod kontrolu – poručuje dr Cvijanović.

Koja terapija se propisuje za lečenje angine pektoris

Kada se bol u grudima javi, neophodno je sprovesti dijagnostičke algoritme kako bi se ustanovio podtip angine i prema tome odredila terapija. Lečenje angine pektoris je medikamentno i revaskularizacijom.

– Medikamenti, koji se koriste u lečenju angine, su acetilsalicilna kiselina (antitrombocitnim dejstvom se smanjuje verovatnoća nastanka krvnog ugruška unutar koronarnih arterija), mitrati (relaksiraju i proširuju krvne sudove, otklanjajući bol) u formulacijama kratkodelujućih i dugodelujućih preparata, beta-blokatori (smanjuju broj i snagu srčanih otkucaja pa samim tim i bol), statini (snižavaju koncentraciju holesterola u krvi i tako sprečavaju “rast” aterosklerotskih plakova), antagonisti kalcijuma (povećavaju protok krvi u srcu opuštajući i proširujući krvne sudove u srcu, dejstvom na mišićne ćelije u zidovima arterija), i na kraju – nova istraživanja iznedrila su nove supstance u borbi protiv simptoma angine, poput ranolazina i drugih – navodi dr Cvijanović.

Revaskularizacione metode su perkutana intervencija sa postavljanjem stentova, koju izvode interventni kardiolozi, i operacija aortokoronarnog premošćavanja (“bajpas”) koja je u domenu kardiohirurga – zaključuje za portal eKlinika dr Dane Cvijanovič, specijalista interne medicine Odseka invazivne kardiološke dijagnostike, KBC Zvezdara.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend