Pejsmejker, termin preuzet iz engleskog jezika, doslovno znači aparat koji pravi električni stimulus, a u stvari je reč o veštačkom električnom stimulatoru. Postoje tri velike grupe poremećaja srčanog ritma i funkcije srca kod kojih se preporučuje ugradnja stalnog pejsmejkera. Usporeni srčani ritam, opasni poremećaj ritma i srčana slabost su neki od simptoma zbog kojih se pristupa ugradnji pejsmejkera.
Kod kojih stanja je indikovana ugradnja pejsmejkera
Prva indikacija zbog koje su ugrađivani pejsmejkeri bio je usporeni srčani ritam, kao posledica poremećaja provođenja impulsa ili poremećaja stvaranja impulsa.
– Prvi pejsmejkeri razvijani su za rešavanje komplikacija posle operacija na srcu. Vremenom, pejsmejkeri za korekciju usporenog srčanog ritma su počeli da se primenjuju u svim stanjima gde postoji nesvestica ili gubitak svesti, koji se može povezati sa usporenim srčanim radom – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Siniša Pavlović, sa Medicinskog fakulteta Univerzitet u Beogradu i zamenik direktora Pejsmejker centra.
Dr Pavlović navodi da drugu grupu indikacija za ugradnju pejsmejkera čime životnougrožavajući poremećaji ritma, koji se u određenim kardiološkim stanjima javljaju i dovode do fenomena iznanadne srčane smrti, pa je jedini način da se neželjni ishod spreči – brza defibrilacija strujnim šokom. Kod bolesnika kod kojih postoji rizik za ovakve poremećaje srčanog ritma ili rizik da će se situacija, u kojoj su uspešno spašeni u situaciji kada su imali takve poremećaje srčanog ritma ponoviti, preporučuje se ugradnja pejsmejker defibrilatora.
– Treća grupa pejsmejkera su uređaji kojima se koriguju poremećaji funkcije srca u kojima je srčana slabost praćena simptomima. Ugradnja pejsmejkera ovde ima za cilj da zaustavi progresiju srčane slabosti ili da dovedu i do poboljšanja srčane funkcije i umanjenja srčane slabosti – ističe dr Pavlović.
Pored ovih pejsmejkera, postoje i aparati koji se privremeno ugrađuju i koji služe kao “lovci” na poremećaje srčanog ritma, koje nije bilo moguće potvrditi standardnim dijagnostičkim procedurama, kao što je holter monitoring. Zadatak ovih pejsmejkera je da registruju i zabeleže epizode poremećaja srčanog ritma koji se javljaju kao retka pojava, ali mogu biti značajni i ugrožavajući za pacijenta. Na osnovu tako registrovanog poremećaja srčanog ritma lekar donosi odluku o terapiji ili korekciji terapije lekovima.
Koje vrste pejsmejkera postoje?
Postoje tri glavne grupe pejsmejkera. Prvi su antibradikardni pejsmejkeri, čiji je zadatak da ritmičnom stimulacijom srca malom strujom imitiraju normalan broj otkucaja srca, koje bi pacijent imao da nije došlo do poremećaja srčanog ritma padom normalnog broja otkucaja srca, ispod onog nivoa koji omogućava normalne svakodnevne aktivnosti.
– Druga vrsta su pejsmejker-defibrilatori, koji imaju zadatak da prepoznaju životnougrožavajuće poremećaje srčanog ritma i da ih zaustave programiranom srčanom stimulacijom ili strujnim šokom – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Siniša Pavlović.
Treći su resinhronizacioni pejsmejkeri, koji svojom aktivnošću koriguju gubitak energije koji se pri svakom otkucaju srca dešava kod ovih bolesnika zbog neujednačne aktivacije srca. Na kraju treba spomenuti i ugradne srčane monitore, koji zapravo nisu pejsmejkeri u pravom smislu te reči. Oni se ugrađuju na period od oko tri godine ili do trenutka kada se potvrdi ili odagna sumnja na određenu dijagnozu. Posle tog perioda oni se uklanjaju.
Kako izgleda ugradnja pejsmejkera?
Pejsmejkeri se ugrađuju uz primenu lokalne anestezije. Rizici ugradnje su povezani i zavise od hitnosti slučaja i pridruženih bolesti.
– Pejsmejker se ugrađuje malim hirurškim rezom, od oko 5 centimetara u projekciji gornje ivice grudnog mišića, od sredine ključne kosti pa prema ramenu, uz pronalaženje venskog puta kroz cefaličnu ili potklučnu venu, posle čega se kroz venski put pozicioniraju elektrode u srcu, a potom se elektrode spajaju sa pejsmejker uređajem koji se pozicionira potkožno ispod reza, posle čega se rana zatvara po slojevima – objašnjava dr Pavlović.
Kako kaže, rizik zavisi od stepena hitnosti ugradnje, od vrste poremećaja ritma i provođenja, ali i od primene strogo definisanih pravila procedure ugradnje.
– Postoje i rizici vezani za druge bolesti i poremećaje koje pacijent ima, jer je u pitanju strano telo koje se ostavlja u venskom sistemu, pa su tako u većem riziku pacijenti na hemodijalizi, dijabetičari i slično – navodi dr Siniša Pavlović.
Kako izgleda život posle ugradnje pejsmejkera
Pacijenti koji imaju ugrađen pejsmejker nemaju neka posebna ograničenja za nastavak svakodnevnih životnih aktivnosti. Treba, na primer, izbegavati istezanje ruke sa strane gde se nalazi pejsmejker. Preporučuje se umerena fizička aktivnost, šetnja i vožnja bicikla.
– Pacijenti sa ugrađenim pejsmejkerima imaju u potpunosti očuvan kvalitet života u okvirima uobičajenih aktivnosti, bez ekstrema. Dijagnostička ograničenja postoje za primenu magnetne rezonance, ali samo kod starijih tipova pejsmejkera. Noviji sistemi su koncipirani tako da se primenjuju u okruženju magnetne rezonance – ističe dr Pavlović.
Što se tiče zdravstvenih saveta, nekih posebnih korekcija nema. Kada govorimo o sportskim aktivnostima, rekreativni sport je dozvoljen, ali se ne preporučuju opterećenja ruke pokretima iz ramena, na strani na kojoj je ugrađen pejsmejker. Aktivnosti kakve su pešačenje i vožnja bicikla se čak i preporučuju, ukoliko za to ne postoje neka druga oboljenja koja bi to ograničavala.
Kako se održava pejsmejker
Pejsmejker kontrole određene dinamike su neophodne. Dr Pavlović navodi da je uobičajeno da kontrolni pregled bude za antibradikardne pejsmejker jednom u godini dana, dok se za pejsmejker defibrilatore i resinhronizacione pejsmejkere kontrola preporučuje jednom u šest meseci.
– U periodu pred nama, očekuje se veća primena telemetrijske daljinske kontrole uz korišćene bilo posebnih modula ili direktno preko sistema mobilne telefonije, preko koga će biti moguće očitati pokazatelje funkcije pejsmejkera, bez potrebe dolaska pacijenta na ambulantni pregled – otkriva nam dr Siniša Pavlović i dodaje da je trajanje baterije različito za različite tipove pejsmejkera, pa se za bradikardne pejsmejkere procenjuje na oko 8 do 10 godine, a za defibrilatore i resinhronizacione pejsmejkere na oko 6 godina, mada u zavisnosti o određenih tehničkih okolnosti trajanje može biti i kraće i duže, a te parametre funkcije i procenu trajanja i pratimo na redovnim kontrolama.
– Pacijent može da proverava svoj puls, ali samo ukoliko ima sumnju da su mu subjektivne smetnje povezane sa poremećajima ritma. Moderni pejsmejkeri čak registruju određene epizode poremećaja srčanog ritma u svojoj memoriji, što se može očitati tokom kontrole, pa lekar ima dobar uvid u moguće poremećaje srčanog ritma i njihovu prirodu. Pacijent bi svakako za sve nedoumice i sumnje oko funkcije pejsmejkera trebalo da se obrati nadležnom pejsmejker centru u kome se kontroliše – preporučuje za eKlinika portal profesor dr Siniša Pavlović, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu i zamenik direktora Pejsmejker centra.
Kandidat sam Do termina tesko doci Bradicardia Rado bih se operisao