Povišen šećer i pritisak u mnogim slučajevima su posledica neumerene konzumacije hrane sa dosta loših masnoća. Da uvek postoji po neki izuzetak potvrđuje Donald Gorske, koji je skoro svaki dan za ručak jeo veliku pljeskavicu, a i dalje je dobrog zdravlja. Kaže da je nekada konzumirao čak do 9 hamburgera dnevno, sada samo 2. Lekari jasno naglašavaju da je ovaj način ishrane put u bolest bez povratka. Dodaju, ipak, da ima retkih, ali veoma retkih, izuzetaka i navode da je metabolizam svakog čoveka bitno drugačiji – zavisi od životnog doba, visine, težine i odnosa između masnog tkiva i mišićne mase. Kada je u pitanju Donald tajna je i u praktikovanju jedne zdrave navike.
Ne zna za povišen šećer i pritisak
Donald Gorske iz Viskonsina ima 71 godinu i bivši je zatvorski čuvar koji je, zbog svog načina ishrane ušao je u Ginisovu knjigu rekorda. Ne zna za povišen šećer i pritisak, ali i pored izrazito lošeg načina ishrane, praktikuje jednu zdravu životnu naviku koja može donekle da objasni njegovu vitalnost.
Donald je nedavno uradio laboratorijske analize, a njegova supruga Meri kaže da je dobrog zdravlja.
– Nivo šećera u krvi je u granicama normale, holesterol je izuzetno dobar. Mnogi ljudi su verovali da će Donald zbog svojih navika u ishrani do sada biti mrtav – navodi Meri.
U čemu je tajna?
Zdrave životne navike su, pored dobro izbalansirane ishrane, veoma bitne za naše zdravlje. Donald se ne pridržava saveta o zdravim načinima ishrane, ali praktikuje redovno fizičku aktivnost. Svakodnevno pešači oko 9,5 kilometara.
– Nikada ne jedem pomfrit sa pljeskavicom i prilično sam dobroj formi, jer sam na neki način hiperaktivan. Volim da se šalim i imam izuzetno dobar metabolizam. Moguće je da sam jedina osoba na svetu koja može svaki dan da jede hamburgere i da je još živa – kaže Donald i dodaje da planira da nastavi isti način života, dok ne umre ili dok mu ne ispadnu zubi.
Put u najteže bolesti, uz retke izuzetke
Medicinski radnici naglašavaju da je neumerena ishrana sa dosta soli i masnoća potvrđeni faktor rizika za povišen šećer i pritisak, povišen holesterol, i vodi u neke od najtežih bolesti, uključujući karcinom. Retkih izuzetaka uvek ima; neće svi dugogodišnji strastveni pušači dobiti karcinom pluća, ali pušenje je i dalje vodeći faktor rizika za razvoj solidnih tumora i ozbiljna pretnja većini osoba.
Koje masnoće su faktor rizika za kardiovaskularne bolesti?
Ishrana sa dosta loših masnoća i soli povećava šanse za visok šećer i pritisak, razvoj kardiovaskularnih bolesti. Količina zasićenih masti i soli zavisi u velikoj meri od načina pripreme. Jedan hamburger u Americi sadrži u proseku 11 grama zasićenih masti, što je nešto više od trećine preporučene gornje granice za muškarce od 30 godina. Jedna pljeskavica ima oko 2,7 grama soli, što je skoro polovina preporučenog dnevnog unosa soli.
Na našim prostorima, pljeskavica od 100 grama ima oko 340 kalorija, što može da varira u zavisnosti da li se pravi od goveđeg ili svinjskog mesa. Pljeskavica od 100 grama sadrži 16 grama masti, od čega 6 grama zasićenih masnih kiselina. Ove vrste masnoća su prepoznat faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Bolji izbor je pljeskavica od goveđeg mesa, koja ima manje kalorija i niži procenat loših masnoća.
