Rak bubrega ne daje jasne simptome, ultrazvuk je jedini način da se otkrije na vreme - kaže prof. dr Džamić

Karcinom bubrega spada u red malignih oboljenja koja se izuzetno teško prepoznaju u ranoj fazi jer ne daju jasnu i nedvosmislenu simptomatologiju. Zbog odsustva ranih znakova upozorenja, preventivni i sistematski pregledi predstavljaju jedini siguran put ka pravovremenom otkrivanju i uspešnom lečenju ove podmukle bolesti.

Zašto je redovan ultrazvuk ključan u dijagnostici karcinoma bubrega?

Za razliku od nekih drugih maligniteta, poput raka prostate gde se dijagnostika u velikoj meri oslanja na tumorske markere, kod karcinoma bubrega situacija je znatno složenija. Ne postoje specifični markeri niti biomarkeri u krvi ili urinu koji bi mogli da ukažu na prisustvo bolesti u ranom stadijumu. Iz tog razloga, zlatni standard i ključna dijagnostička metoda ostaje ultrazvučni pregled.

Preporučujemo

- Karcinom bubrega spada u red malignih oboljenja urogenitalnog trakta koja ne daju spektakularnu simptomatologiju. Karcinom bubrežnog parenhima podmukla je bolest koja se najčešće otkriva incidentalno, odnosno sasvim slučajno. Zato mi koji se time bavimo insistiramo na preventivnim i sistematskim pregledima, jer se u najvećem procentu tumorske promene primete upravo tako. Jednom godišnje uraditi ultrazvučni pregled sasvim je dovoljno za prvi skrining. Takođe, pojava krvi u urinu je apsolutni znak da se nešto dešava u urogenitalnom sistemu i zahteva hitnu proveru. Kod mršavijih, asteničnih osoba, ponekad je moguće i opipati ili videti promenu. Ipak, redovan godišnji ultrazvuk uz standardne analize je najbolja prevencija - objašnjava prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Epidemiološka slika u Srbiji i problem kasne dijagnostike

Kada se bolest otkrije tek nakon što pacijent oseti narušavanje opšteg zdravstvenog stanja, to obično znači da je karcinom već u uznapredovaloj fazi. U takvim okolnostima lečenje je znatno kompleksnije, a krajnji ishod postotno neizvesniji.

- Bolest je najčešće ograničena na populaciju između 50. i 70. godine života. Po učestalosti se nalazi na trećem mestu među urogenitalnim karcinomima, dok je na devetom mestu ukupne liste svih malignoma. U Republici Srbiji godišnje se registruje između 900 i 970 novih slučajeva karcinoma bubrega. Nažalost, oko 400 pacijenata svake godine izgubi bitku sa ovom bolešću. To su uglavnom bolesnici koji se nisu blagovremeno javili lekaru i kod kojih je dijagnoza postavljena u metastatskoj fazi, kada se bolest već proširila i kada nije moguće primeniti sve dostupne modalitete lečenja. Trenutno u Srbiji između 3.500 i 4.000 pacijenata živi sa karcinomom bubrega,  bilo da je reč o lokalizovanoj ili o uznapredovaloj bolesti. U trenutku postavljanja dijagnoze kod čak 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, dok dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini od uspostavljanja dijagnoze - naglašava prof. dr Džamić.

Hirurško lečenje: Od radikalnih zahvata do očuvanja tkiva bubrega

Hirurgija i dalje ostaje primarni i najvažniji oblik lečenja karcinoma bubrega. Savremena medicina teži primeni minimalno invazivnih procedura, ali i maksimalnom očuvanju funkcionalnog tkiva organa kad god je to izvodljivo.

- Zlatni standard lečenja i dalje je hirurgija, tu se ništa suštinski nije promenilo, ali su se promenili kriterijumi u pravcu zaštite organa. Laparoskopija je ušla na velika vrata i većinu operacija danas radimo laparoskopski, dok je otvorena hirurgija i dalje dobro dokumentovana i pouzdana metoda. Osnovni načini lečenja podrazumevaju potpuno uklanjanje bubrega (radikalna nefrektomija) ili operaciju kojom se čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora veličine do pet ili šest centimetara, u određenim okolnostima, izvode se citoreduktivne operacije gde se uklanja samo tumorska promena do u zdravo tkivo. Trudimo se da sačuvamo bar patrljak bubrega. U ukupnoj funkciji, taj patrljak može procentualno značajno da nadoknadi funkciju pri metabolisanju lekova, što je izuzetno važno jer svi lekovi imaju i svoje nuspojave koje opterećuju bubrege. Ukoliko očuvanje tkiva nije moguće, mora se uraditi kompletna ektomija organa - navodi naš sagovornik.

Savremene sistemske terapije i produženje života pacijenata

Za pacijente kod kojih je bolest uznapredovala ili metastazirala, sama hirurgija nije dovoljna. U tim slučajevima ključnu ulogu preuzima savremena farmakoterapija koja kombinovanim pristupom postiže sve bolje rezultate.

- Kod metastatske i proširene bolesti, pored hirurgije moramo primeniti i terapiju lekovima. Trenutno su u opticaju dve glavne grupe lekova: tirozinski kinazni inhibitori iimunološki lekovi, odnosno inhibitori kontrolnih tačaka na T-limfocitima koji podstiču organizam na borbu. Uskoro očekujemo i zvanično uvođenje kombinovane terapije ova dva tipa lekova čime ćemo kompletirati algoritam lečenja u prvoj i drugoj terapijskoj liniji. Takva kombinacija pacijentima omogućava visok kvalitet života i značajno produžava preživljavanje - uz dobar algoritam i preko pet godina u metastatskoj fazi. To je ogroman pomak ako se prisetimo da su ranije pacijenti sa metastatskom bolešću vrlo brzo gubili život nakon postavljanja dijagnoze - zaključuje prof. dr Zoran Džamić.

(eKlinika.rs)