Sunce i mladeži nisu bezopasna kombinacija, UV zraci mogu da oštete DNK ćelija, upozorava dr Marta Terzić

Sunce može da podstakne razvoj novih mladeža i prouzrokuje promenu postojećih tokom vremena. Deramtolozi naglašavaju da genetika nije jedini faktor koji utiče na verovatnoću razvoja mladeža, jer i ultraljubičasti (UV) zraci u sunčevoj svetlosti, mogu da podstaknu melanocite - koji proizvode pigment - da se grupišu, što potencijalno može da dovede do razvoja novih mladeža. Međutim, kumulativno izlaganje suncu tokom godina može da izazove promene izgleda mladeža - postaju tamniji, bleđi, rastu ili menjaju oblik... ali - nisu svi mladeži, koji se menjaju tokom vremena, nužno kancerogeni. Bez obzira na to, najvažnije je da redovno odlazimo na preventivni pregled mladeža.

Sunce može da izazove patološke promene na mladežima

Što je naša koža više oštećena od sunca tokom života, to je veća verovatnoća da ćemo  razviti i benigne i maligne mladeže. Čak i jedna ili dve jake opekotine od sunca mogu nekoga da izlože većem riziku, posebno osobe sa svetlim fototipom kože, plavim ili zelenim očima i svetlom kosom, jer one nose genetski viši rizik - imaju manje melanina koji štiti kožu od UV zračenja.

Preporučujemo

- Sunce i mladeži nisu bezopasna kombinacija. UV zraci mogu da oštete DNK ćelija i dovesti do patoloških promena na samim mladežima. Izuzetno je važno da ne izgorite na suncu. Jako je važno da koristite redovno antisolarnu zaštitu, da birate hladovinu i da koristite garderobu koja će vas mehanički zaštititi od sunca. Zapamtite, koža pamti svako izlaganje suncu - poručuje u razgovoru za eKlinika portal specijalista dermatovenerologije dr Marta Terzić. 

Melanom je jedan od najagresivnijih karcinoma na našem telu, i sve je češći 

Savremena medicina omogućila nam je da uz pomoć dermoskopa, ali i redovnih pregleda mladeža, na vreme identifikujemo promene na koži i mladežima.

- Dermoskop je mali, optički instrument koji se prislanja na kožu i pomoću kog dermatolog koji je obučen za pregled mladeža i promena na koži, sagledava određene strukture, kako pigmentne, tako i vaskularne. Hvala modernoj medicini što se dermoskopija, kao dijagnostička metoda pojavila, zato što nam omogućava da mnogo brže sagledamo situaciju i da vidimo, da „uhvatimo” na samom početku promene ili čak i da pregledom mladeža uočimo one koje treba pratiti, koji imaju sklonost da se menjaju. Na taj način mi možemo naše pacijente mnogo bolje da vodimo - ističe dr Terzić, koja se više od 20 godina bavim dermoskopijom.

Naša sagovornica kaže da ima mnogo pacijenata sa promenama mladeža, kao i da je incidenca pojave melanoma sve veća.

- Sada smo napredovali, koristimo i veštačku inteligenciju, koje ima dosta u medicini, pa i u ovoj grani dermatologije. Na taj način dijagnostiku možemo mnogo preciznije da radimo i iskreno spasimo živote ljudima, zato što melanom jeste jedan od najagresivnijih karcinoma koji postoji na našem telu.  A zbog ovog sunca, zbog UV zračenja - incidenca pojave melanoma jeste sve veća, nažalost - naglašava dr Marta Terzić.

Na koži se još češće javljaju i druge vrste karcinoma

Ako postoji sumnja na neke promene na mladežu, dr Terzić navodi da dermatolozi sada mogu blagovremeno da reaguju i pošalju pacijenta na hiruršku intervenciju, pravovremeno uklanjanje suspektne promene.

- Ako što ranije „uhvatimo” promenu ili ako je uklonimo i pre nego što je počela da se menja, a vidimo da ima sklonost da se menja, mi smo na taj način mirniji i izlečeni. Ali, dermoskopija se ne koristi samo za dijagnostiku melanoma. Na koži mogu da se pojave i javljaju se još češće i druge vrste karcinoma tipa bazocelularni karcinom, skvamocelularni karcinom... tako da je jako bitno da se dermoskopija koristi. Ja je koristim u redovnim dnevnim pregledima svojih pacijenata, čak i kada ne dođu samo na pregled mladeža, zato što je jako bitno da budemo precizni u dijagnostici raznih promena. Na primer, nekada neke keratoze na koži deluju čudno, a kad ih pogledamo - nisu. Ili suprotno. Shodno tome smo mnogo, mnogo precizniji u dijagnostici. A s druge strane, dermoskopija se sve više može koristiti i u dijagnostici, na primer, nekih upalnih promena. Možemo uz pomoć dermoskopa da dijagnostikujemo i, na primer, psorijaze, ekceme, pa čak i skabijes (šugu). Ono što je definitivno bitno jeste da se pacijenti edukuju da su preventivni pregledi mnogo važni. Godišnji preventivni pregledi, kao što se ide kod ginekologa, kardiologa, stomatologa... tako zaista treba raditi i preventivne preglede mladeža, jerse na taj način spasava život - poručuje dr Marta Terzić.

Pojava novog mladeža je znak da treba odmah otići kod dermatologa  

Kao prvo i osnovno, dr Terzić savetuje svima da se sami pregledaju, ne da se svakodnevno zagledaju, ali, da s vremena na vreme pogledaju svoju kožu i da im čak i neko pomogne za one delove tela koje ne vide, kao što su leđa, na primer.

- Ono što je jako bitno, što treba odmah da dovede pacijenta lekaru jeste pojava novog mladeža. Znači, ako se primeti nova promena, to je nešto što apsolutno treba da dovede pacijenta odmah dermatologu. Druga stvar jeste rast samog mladeža. Ako vidite da raste, da se menja, da mu se boja menja, da postaje višebojan, da svrbi takođe, nekada čak i da krvari - to znači da su to sve promene koje mogu da ukažu da se nešto menja i da ih treba proveriti. Drugo, i ljudi koji se mnogo sunčaju, koji su goreli mnogo na suncu, takođe treba redovno da se pregledaju, kao i pacijenti koji u svojoj porodičnoj anamnezi imaju osobe koje su bolovale od malignih bolesti kože jer genetska predispozicija može da postoji - savetuje sagovornica eKlinika portala.

„Sunce jeste izvor života, ali - pažljivo sa suncem”

Dr Terzić podseća da nam sunce jeste prijatelj, jer čoveku treba vitamin D i bez njega ne možemo da živimo.

- Ali, ono što se nažalost desilo razvojem planete jeste da su UV zraci postali mnogo agresivniji, da utiču na kožu tako da sve više problema postoji u smislu maligniteta i raznih drugih promena kože. Treba biti obazriv i pametno koristiti sunce. Treba izbegavati srednji deo dana od 11 do 17 sati, kada je intenzivno sunčevo zračenje. Najbolje je biti na suncu u jutarnjim i popodnevnim časovima. Sunčanje, koje je nekada bilo popularno, više nije moderno. Ne sme da bude moderno jer to je zaista veliko izlaganje štetnim sunčevim zracima. Nama je za sintezu vitamina D dovoljno desetak minuta dnevno izlaganja jedne trećine tela sunčevim zracima kako bismo napravili dovoljnu dozu vitamina D. Sunce jeste  izvor života, ali - pažljivo sa suncem - poruka je koju čitaocima eKlinika portala šalje dr Marta Terzić, specijalista dermatovenerologije.

(eKlinika.rs)