Moždana magla tokom terapije GLP-1 lekovima: Zašto se javlja i kako je sprečiti

Osobe koje koriste GLP-1 lekove ponekad opisuju osećaj usporenosti, „zamagljenih“ misli, slabije koncentracije ili odsutnosti, koji se često naziva moždana magla. Iako ovaj izraz ne označava posebnu medicinsku dijagnozu, postavlja se pitanje zbog čega se takve tegobe mogu pojaviti tokom terapije.

Zašto GLP-1 lekovi mogu biti povezani sa moždanom maglom

Moždana magla nije navedena u informacijama o propisivanju popularnih GLP-1 lekova kao što su Wegovy i Mounjaro. Međutim, među navedenim neurološkim neželjenim efektima nalaze se simptomi koji mogu da podsećaju na moždanu maglu - vrtoglavica i ošamućenost, glavobolja, umor i pospanost, konfuzija, zamućen vid i drhtavica odnosno tremor.

Preporučujemo

GLP-1 lekovi snižavaju nivo šećera u krvi, a osobe koje ih koriste obično jedu manje nego ranije. Zbog toga bi simptomi koji se opisuju kao moždana magla mogli biti povezani sa niskim nivoom šećera u krvi, odnosno hipoglikemijom. Više od 46 odsto neuroloških neželjenih efekata povezanih sa GLP-1 lekovima počinje tokom prvih 30 dana terapije, prema rezultatima jednog istraživanja. Rizik od hipoglikemije povećava se kod osoba koje istovremeno koriste insulin ili lekove koji podstiču pankreas na oslobađanje veće količine insulina, kao što su sulfonilureje.

Hipoglikemija može da izazove ozbiljne komplikacije uključujući gubitak svesti i epileptičke napade. Zbog toga simptome koji mogu ukazivati na značajan pad šećera u krvi ne treba zanemarivati.

Dehidracija je još jedan mogući uzrok moždane magle

Dehidracija predstavlja još jedan mogući razlog pojave moždane magle tokom korišćenja GLP-1 lekova. Ovi lekovi mogu da smanje osećaj gladi i žeđi, dok je dovoljan unos tečnosti važan za očuvanje normalnih kognitivnih funkcija i mentalne bistrine.

Ako se tokom terapije pojave povraćanje ili dijareja, organizam dodatno gubi tečnost i raspolaže sa još manjom količinom potrebnom za normalno funkcionisanje. Takvo stanje može imati značajne negativne posledice po organe, uključujući mozak i bubrege. Problem može da predstavlja i nedovoljan unos hranljivih materija, jer osobe na GLP-1 terapiji uglavnom unose manje hrane. Manja količina hrane može značiti i nedovoljan unos nutrijenata neophodnih organizmu za normalno funkcionisanje.

Kako sprečiti i ublažiti moždanu maglu tokom GLP-1 terapije

Dobra hidratacija jedan je od važnih koraka u prevenciji ovih tegoba, pa može pomoći stvaranje rutine koja podseća na redovan unos tečnosti tokom dana. Alarm na telefonu koji se uključuje svakog sata ili flaša sa oznakama količine popijene vode mogu biti praktična pomoć, dok unos alkohola treba ograničiti i piti više tečnosti tokom toplog vremena ili fizičke aktivnosti.

Važna je i pravilna ishrana, pa prednost treba dati manjim obrocima i užinama bogatim hranljivim materijama. Ishrana treba da osigura dovoljno proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala uprkos smanjenoj količini hrane.

Dovoljno sna takođe je važno za sprečavanje brojnih simptoma koji se povezuju sa moždanom maglom. Uspostavljanje redovnog vremena odlaska na spavanje i planiranje večernjih aktivnosti mogu pomoći u održavanju kvalitetnijeg ritma sna.

Obratite pažnju na nivo šećera u krvi

Praćenje nivoa šećera u krvi može pomoći u otkrivanju prevelikog pada glukoze. Važno je prepoznati i rane znake upozorenja na hipoglikemiju, među kojima mogu biti drhtavica, razdražljivost i promene raspoloženja.

Poseban oprez potreban je kod osoba koje uz GLP-1 terapiju koriste insulin ili druge lekove koji povećavaju lučenje insulina. Kombinacija ovih terapija može povećati rizik od preniskog nivoa šećera u krvi.

Kada moždana magla zahteva razgovor sa lekarom

Ako moždana magla počne da ometa svakodnevno funkcionisanje a promene životnih navika ne donesu poboljšanje, potrebno je razgovarati sa lekarom. Lekar može da preporuči prilagođavanje doze GLP-1 leka ili drugih lekova koje osoba koristi, kao i redovno praćenje nivoa glukoze u krvi.

Simptome poput izražene konfuzije, drhtavice, vrtoglavice ili drugih znakova mogućeg pada šećera ne treba automatski pripisivati bezazlenoj „moždanoj magli“. Hipoglikemija može imati ozbiljne posledice, uključujući gubitak svesti i epileptičke napade.

(eKlinika.rs)