Da li GLP-1 lekovi povećavaju rizik od retkog oštećenja vida? Dve nove studije donose važne odgovore

Popularnost GLP-1 agonista, koji se koriste za lečenje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, poslednjih godina naglo raste. Istovremeno, raste i broj istraživanja koja ispituju njihove moguće neželjene efekte, uključujući uticaj na zdravlje očiju i rizik od gubitka vida. Najnovije dve velike studije ukazuju da osobe koje započinju terapiju GLP-1 lekovima mogu da imaju nešto veći rizik od razvoja nearterijske prednje ishemijske optičke neuropatije (NAION), retkog oboljenja očnog živca koje može da izazove iznenadan i bezbolan gubitak vida.

Šta je NAION i zašto privlači pažnju stručnjaka?

Međutim, istraživači naglašavaju da je apsolutni rizik veoma mali, zbog čega se ovaj neželjeni događaj smatra izuzetno retkim.

Preporučujemo

Nearterijska prednja ishemijska optička neuropatija (NAION) predstavlja najčešći oblik ishemijskog oštećenja očnog živca kod osoba starijih od 50 godina. Do ovog stanja dolazi kada očni živac ne dobija dovoljno krvi, što može da dovede do naglog i bezbolnog gubitka vida na jednom oku. Kod pojedinih pacijenata oštećenje može da bude trajno.

Iako tačan mehanizam nastanka još nije razjašnjen, prethodna istraživanja već su ukazivala na moguću povezanost između NAION-a i semaglutida – aktivne supstance koja se nalazi u lekovima kao što su Ozempic i Wegovy.

Dve nove studije analizirale su više od 300.000 pacijenata

Rezultati dve nezavisne studije, objavljene u časopisu Annals of Internal Medicine, donose nešto precizniju sliku o ovom mogućem neželjenom efektu.

Jedna studija sprovedena je u Sjedinjenim Američkim Državama, a druga u Švedskoj. U obe su istraživači analizirali podatke osoba sa dijabetesom tipa 2 koje su započele terapiju GLP-1 agonistima. Zaključak obe studije bio je sličan: postoji blago povećan relativni rizik od razvoja NAION-a,ali je apsolutni rizik veoma nizak,koristi ovih lekova i dalje značajno nadmašuju potencijalni rizik.

Američka studija: Rizik jeste povećan, ali ostaje veoma mali

Istraživači sa Univerziteta Rutgers analizirali su podatke velikog broja odraslih osoba uzrasta od 18 do 65 godina koje su počele terapiju za dijabetes. U poređenju sa pacijentima koji su koristili SGLT-2 ili DPP-4 inhibitore, osobe koje su uzimale GLP-1 agoniste imale su nešto veći rizik od razvoja ishemijske optičke neuropatije.

Najveći broj slučajeva zabeležen je kod muškaraca,osoba između 50 i 65 godina. Ipak, istraživači naglašavaju da je povećanje rizika bilo veoma malo.

Tokom perioda praćenja od 18 meseci registrovana su približno 3 do 4 dodatna slučaja NAION-a na 10.000 pacijenata koji su koristili GLP-1 lekove. Drugim rečima, jedan dodatni slučaj javio se na približno 2.800 do 3.300 lečenih osoba.

Koji simptomi zahtevaju hitan pregled?

Autori studije upozoravaju da je, uprkos retkoj pojavi, važno prepoznati simptome na vreme jer gubitak vida može da bude trajan.

Potrebno je odmah potražiti pomoć oftalmologa ili otići u hitnu službu ukoliko se pojavi iznenadno zamućenje vida, naglo slabljenje vida na jednom oku, pojava tamnih ili slepih polja u vidnom polju, bezbolan iznenadni gubitak vida.

Šta je pokazala švedska studija?

Istraživači sa Karolinska instituta analizirali su zdravstvene podatke više od 293.000 osoba sa dijabetesom tipa 2 koje su između 2013. i 2024. godine započele terapiju GLP-1 agonistima ili SGLT-2 inhibitorima. Posle godinu dana praćenja utvrđeno je da je NAION razvilo 0,04 odsto pacijenata koji su koristili GLP-1 agoniste, a 0,02 odsto pacijenata koji su koristili SGLT-2 inhibitore.

Na prvi pogled izgleda da je rizik dvostruko veći kod korisnika GLP-1 lekova. Međutim, kada se posmatra apsolutni broj obolelih, razlika ostaje veoma mala.

Praktično gledano, to znači: oko 4 slučaja na 10.000 osoba koje koriste GLP-1 agoniste,oko 2 slučaja na 10.000 osoba koje koriste SGLT-2 inhibitore.

Zašto rezultate treba tumačiti oprezno?

Stručnjaci upozoravaju da ove studije imaju opservacioni karakter, što znači da ne mogu da dokažu da su upravo GLP-1 lekovi izazvali oštećenje očnog živca. Postoji mogućnost da su osobe koje koriste ove lekove već imale veći broj faktora rizika za razvoj bolesti očnog živca.

Na primer, pacijenti kojima se propisuju GLP-1 agonisti često imaju izraženiju gojaznost, duže trajanje dijabetesa, više kardiovaskularnih faktora rizika, veći rizik od bolesti krvnih sudova.

Svi ovi faktori sami po sebi povećavaju verovatnoću razvoja NAION-a.

Da li pacijenti treba da prestanu da koriste GLP-1 lekove?

Odgovor stručnjaka je jasan - ne.

Autori obe studije naglašavaju da rezultati ne predstavljaju razlog za promenu dosadašnje kliničke prakse niti za prekid terapije. GLP-1 agonisti dokazano poboljšavaju regulaciju šećera u krvi, doprinose značajnom gubitku telesne mase, smanjuju rizik od srčanog udara i moždanog udara, štite bubrege kod osoba sa dijabetesom.

Zbog toga njihove koristi i dalje višestruko nadmašuju potencijalni rizik od retkog oštećenja vida.

(eKlinika.rs)