Nova nada za hipertenziju: GLP-1 lekovi za mršavljenje direktno snižavaju i krvni pritisak

GLP-1 lekovi za mršavljenje direktno snižavaju i krvni pritisak, otkrila je najnovija meta-analiza koju je predstavljena na godišnjem sastanku American College of Cardiology. Istraživanje pokazuje da popularni lekovi protiv gojaznosti ne smanjuju pritisak samo zato što pacijent gubi kilograme, već imaju i direktan, nezavisan efekat na krvne sudove i bubrege.

Šta je pokazala analiza 32 klinička ispitivanja?

Lekovi iz klase GLP-1 receptor agonista, koji su doživeli globalnu ekspanziju u lečenju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, kriju u sebi još jedan značajan benefit za zdravlje srca. Veliki pregled postojećih medicinskih studija otkrio je da ovi medikamenti mogu značajno da snize krvni pritisak, i to mehanizmima koji prevazilaze puki gubitak telesne težine. Rezultati ove sveobuhvatne analize predstavljeni su na European Congress on Obesity (ECO), a naučni rad je trenutno u procesu recenzije za zvanično objavljivanje.

Preporučujemo

Istraživači su detaljno analizirali podatke iz 32 klinička ispitivanja faze 3, koja su obuhvatila skoro 44.000 odraslih osoba sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Prosečna starost učesnika bila je 52 godine, sa prosečnim indeksom telesne mase (BMI) od 35,5. Među ispitanicima je bilo oko 50 odsto žena, dok je čak 59 procenata njih patilo od hipertenzije - visokog krvnog pritiska.

Statistika je potvrdila da je 77 odsto ukupnog smanjenja krvnog pritiska tokom ispitivanja bilo direktno u vezi sa gubitkom kilograma. Međutim, ono što je posebno privuklo pažnju naučnika jeste preostalih 23 odsto - procenat koji dokazuje da lek deluje na pritisak nezavisno od toga koliko je pacijent smršao.

- U kliničkim ispitivanjima, ovi lekovi obično snižavaju sistolni (gornji) krvni pritisak za skromnu, ali klinički značajnu količinu - u proseku za 3 do 6 mmHg - objašnjava dr Jordana Cohen iz American Heart Association i vanredni profesor medicine i epidemiologije na Perelman School of Medicine na University of Pennsylvania.

Kako GLP-1 lekovi čuvaju krvne sudove?

Stručnjaci ističu da ovi lekovi pomažu kardiovaskularnom sistemu na nekoliko načina koji nemaju veze sa topljenjem masnih naslaga:

Vazodilatacija: Lekovi podstiču širenje krvnih sudova, što automatski olakšava protok krvi i smanjuje otpor.

Izbacivanje natrijuma: GLP-1 agonisti pomažu bubrezima da efikasnije uklanjaju višak soli (natrijuma) iz organizma, što je ključni faktor u kontroli hipertenzije.

Smanjenje krutosti arterija: Poboljšavaju elastičnost krvnih sudova i stimulišu proizvodnju hormona zaduženih za prirodnu regulaciju pritiska.

Zanimljivo je da su ranije studije na pacijentima sa dijabetesom tipa 2 takođe pokazivale pad pritiska, ali dr Marcel Muskiet, endokrinolog sa Leiden University Medical Center u Holandiji i glavni autor studije, napominje da su ti efekti sada znatno vidljiviji u studijama koje su primarno fokusirane na gojaznost.

Dr Muskiet dodaje i da je stvarni efekat lekova verovatno i potcenjen, jer je mnogim pacijentima tokom studije smanjivana doza redovnih lekova za pritisak kako im on ne bi pao prenisko.

Može li nova terapija zameniti klasične lekove za pritisak?

Iako su ovi rezultati obećavajući, svetski kardiolozi i endokrinolozi pozivaju na oprez. Strategije prve linije u lečenju hipertenzije i dalje ostaju nepromenjene: zdrava ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja, uz redovnu antihipertenzivnu terapiju koju je propisao lekar.

Lekari upozoravaju da je apsolutno prerano i opasno da pacijenti sami prekidaju uzimanje svojih lekova za pritisak zato što su počeli da koriste GLP-1 lekovu za mršavljenje. Svako korigovanje terapije mora da se radi isključivo u konsultaciji sa kardiologom ili izabranim lekarom.

Ipak, potencijal je ogroman. Ukoliko tekuća istraživanja potvrde ove nalaze, GLP-1 lekovi bi mogli da reše veliki problem neadekvatnog lečenja hipertenzije, naročito kod mlađih žena. Prema podacima American College of Cardiology, stopa smrtnosti koje imaju veze sa visokim pritiskom među mladim ženama od 25 do 44 godine porasla je u poslednje dve decenije sa 1,1 na 4,8 na 100.000 stanovnika, što ovu temu čini alarmantno važnom za javno zdravlje.

(eKlinika.rs)