Hipertenzivna kriza, nagli skok krvnog pritiska jedna je od najdramatičnijih komplikacija arterijske hipertenzije. Hipertenziva kriza je stanje koje obično zahteva hitno lečenje kako ne bi došlo do oštećenja vitalnih organa srca, bubrega, mozga ili oka. Nagli skok krvnog pritiska najčešće je posledica slabo kontrolisane hipertenzije. Lekarske ordinacije pune su pacijenta koji samoinicijativno, pošto uz terapiju dođe do regulisanja krvnog pritiska, prestaju da uzimaju lekove. Tada se često javljaju i komplikacije koje u najtežim situacijama mogu da ugroze i život pacijenta.
Šta je hipertenzivna kriza?
Arterijska hipertenzija (HTA) je jedna od najčešćih bolesti na svetu, sa ukupnim brojem od 1,4 milijardi registrovanih pacijenta, prema podacima iz 2020. godine. Starenjem populacije povećava se broj pacijenata, smatra se da čak 60 odsto osoba starijih od 60 godina ima povišen krvni pritisak. Arterijska hipertenzija definiše se kao vrednost sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska veća od 140 mmHg i/ili vrednosti dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska veća od 90 mmHg. U zavisnosti od vrednosti pritiska, pacijenti se svrstavaju u jednu od jednu od tri grupe: hipertenzija prvog, drugog ili trećeg stepena.
– Prvi cilj lečenja pacijenata sa dijagnostikovanom hipertenzijom je snižavanje krvnog pritiska na vrednosti ispod 140/90 mmHg, sa konačnim ciljem da kod pacijenata mlađih od 65 godina vrednost sistolnog krvnog pritiska bude 120-129 mmHg, a kod pacijenata starijih od 65 godina 130-139 mmHg. Ciljna vrednost dijastolnog krvnog pritiska kod svih pacijenata treba da bude do 80 mmHg. Hipertenzivna kriza predstavlja akutno stanje koje se karakteriše naglim, kritičnim povećanjem vrednosti krvnog pritiska iznad 180/110 mmHg, praćeno simptomima, a nekad i znacima akutnog oštećenja ciljnih organa (srce, mozak, bubrezi ili oko). U najvećem broju slučajeva zahteva hitnu medicinsku pomoć – kaže za portal eKlinika kardiolog dr Marijana Pejić.
Kada nam „tesno u svojoj koži“?
Hipertenzija je stanje koje uglavnom nije praćeno simptomima, Dr Pejić potvrđuje da veliki broj pacijenata ne zna da ima hipertenziju, zato što visok krvni pritisak često ne daje nikakve simptome.
– Tek kasnije se prisećaju da su se neko vreme osećali nervoznijim, razdražljivijim, „kao da im je tesno u svojoj koži“ ili da su imali potiljačne glavobolje, ali su uzimali lekove protiv bolova, umesto da prekontrolišu krvni pritisak. Sa druge strane, definicija hipertenzivne krize podrazumeva nagli skok krvnog pritiska koji je uvek praćen nekim simptomima, tako da nije moguće da pacijent ima hipertenzivnu krizu i nema nikakve simptome – objašnjava dr Pejić.
Hipertenzivna kriza I reda hitnosti
U zavisnosti od toga da li su pored postojanja simptoma prisutni i znaci akutnog oštećenja ciljnih organa (srca, mozga, bubrega, oka), hipertenzivna kriza se u deli na hipertenzivnu krizu I i II reda hitnosti.
– Klinička slika pacijenata sa hipertenzivnom krizom I reda hitnosti zavisi prevashodno od toga koji je ciljni organ najviše zahvaćen; na primer ako je u pitanju mozak i CNS simptomi će biti jaka glavobolja, neurološki ispadi, konfuznost, pospanost, pa sve do gubitka svesti usled potencijalnog moždanog udara, krvarenja u mozgu ili hipertenzivne encefalopatije. Ako je u pitanju srce, simptomi će biti jak bol u grudima, gušenje, nedostatak vazduha usled potecijalnog srčanog udara, hipertenzivnog edema pluća ili disekcije aorte (cepanja zida aorte) – precizira dr Marijana Pejić.
Hipertenzivna kriza II reda hitnosti
Klinička pacijenata sa hipertenzivnom krizom II reda hitnosti je, kako objašnjava doktorka, manje dramatična i obično, pored akutno povišene vrednosti krvnog pritiska, obuhvata prisustvo glavobolje, zujanja u ušima, bol u grudima (bez znakova akutnog srčanog udara), eventualno krvarenja iz nosa.
-Kao što možete videti neki od simptoma su zajednički za oba oblika hipertenzivne krize, te je svakako savet da pacijent sa hipertenzivnom krizom mora biti pregledan od strane kardiologa u najskorijem roku – ističe dr Pejić.
Pacijenti sa visokim pritiskom nekada nemaju nikave tegobe
Na naše pitanje da li je osobe sa loše kontrolisanim krvnim pritiskom bolje podnose visoke vrednosti, dr Pejić odgovara potvrdno i naglašava da pacijenti koji imaju loše regulisan krvni pritisak, često nemaju tegobe ni kada je pritisak jako visok.
-U ambulanti neretko imam pacijente koji stalno imaju sistolni krvni pritisak veći od 160-170 mmHg i nemaju nikakve tegobe. Prateći tu logiku, pacijenti sa nižim vrednostima pritiska će ranije osetiti simptome hipertenzivne krize, ali mislim da nema nekog pravila koja grupa pacijenata će češće imati hipertenzivnu krizu – kaže dr Marijana Pejić.
Hipertenzivnu krizu mogu imati svi pacijenti koji imaju hipertenziju
Da li je moguće da pacijent koji redovno koristi propisanu terapiju za hipertenziju i pridržava se zdravih životnih navika doživi hipertenzivnu krizu?
– Hipertenzivnu krizu mogu imati svi pacijenti koji imaju hipertenziju, znali oni za nju ili ne. Ipak, značajno je veća verovatnoća da će pacijent koji ima hipertenziju i ne zna za nju ili je neadekvatno kontroliše doživeti hipertenzivnu krizu, nego pacijent koji poštuje sve preporuke lekara i održava krvni pritisak regulisanim – naglašava dr Pejić.
Kada je potrebno pozvati hitnu pomoć?
Zamolili smo dr Pejić da nam objasni kako bi trebalo da reaguje pacijent kada oseti simptome hipertenzivne krize, kada je neophodno da se potraži neodložna medicinska pomoć.
– Ako govorimo o pacijentima koji znaju za hipertenziju, redovno uzimaju propisanu terapiju i redovno se kontrolišu; oni najčešće i osete kada im krvni pritisak raste. Takvi pacijenti, ukoliko imaju blage simptome kao što su blaga do umerena glavobolja, uznemirenost, pritisak u glavi, treba da uzmu neki od brzodelujućih antihipertenziva (nifedipin, kaptopril) i blagi sedativ, potom legnu u tihu i zamračenu prostoriju i sačekaju pola sata do sat. Ukoliko je krvni pritisak i dalje povišen i raste, ili se simptomi pogoršavaju i pre tog vremena, neophodno je da zatraže medicinsku pomoć. Svi ostali pacijenti treba odmah da zatraže hitnu medicinsku pomoć – kaže dr Marijana Pejić.
Najčešći faktori rizika
Sagovornica portala eKlinika navodi da hipertenzivnu krizu mogu doživeti i osobe koje imaju dobro regulisan krvni pritisak. Najčešći faktori rizika su prekid uzimanja terapije, samoinicijativno snižavanje doze lekova, veliki psihički stres ali i ekscesivni unos slane, jake, masne hrane i alkohola.
– Na našem podneblju, u hitnim službama je broj pacijenata sa hipertenzivnom krizom povećan prvih dana nakon dugačkih postova (posebno na Božić i Uskrs). Neki pacijenti su podložniji skokovima pritiska pri promenama vremenskih prilika (nagle varijacije spoljne temperature ili atmosferskog pritiska). Što se pridruženih bolesti tiče, u nešto većem riziku od hipertenzivne krize su kardiološki pacijenti, posebno oni sa aortnom stenozom i koronarnom bolešću – objašnjava dr Pejić.
Cilj lečenja da se spreče oštećenja vitalnih organa
Kada je u pitanju dijagnostika i lečenje pacijenata sa hipertenzivnom krizom i stepen hitnosti, dr Pejić kaže da su ovi činioci uslovljeni prisustvom ili odsustvom znakova novonastalog oštećenja ciljnih organa (srce, mozak, bubrezi, oči), a ne apsolutnom vrednošću krvnog pritiska. Adekvatan dijagnostički i terapijski pristup određuju sigurnu brzinu snižavanja krvnog pritiska, u cilju sprečavanja daljeg oštećenja organa.
– Pacijenti sa hipertenzivnom krizom I reda hitnosti zahtevaju terapiju brzodelujućim, intravenskim lekovima i dalje praćenje u odgovarajućim jedinicama intenzivne nege (kardiološka, neurološka, opšta intenzivna nega). S obzirom na već postojeće oštećenje ciljnih organa, cilj terapije nije brza normalizacija krvnog pritiska, jer bi to dovelo do daljeg oštećenja, već kontrolisana redukcija vrednosti krvnog pritiska u prvih sat vremena, pa do normalizacije krvnog pritiska u narednih 24-48 sati. Izuzetak od ovog pravila su pacijenti sa disekcijom aorte kod kojih je potrebno normalizovati krvni pritisak u najkraćem mogućem roku i pacijenti sa akutnim moždanim udarom kod kojih ne bi trebalo redukovati KP više od 10 do 15 odsto u prvih 24 sata. Pacijenti sa hipertenzivnom krizom II stepena se mogu tretirati oralnom terapijom i, bar u početku, ne zahtevaju prijem u bolnicu. Cilj terapije je postepena redukcija krvnog pritiska u periodu od 24 do 48 časova – kaže dr Pejić.
Terapija se uzima i kada su vrednosti pritiska uz lekove normalne
Dr Marijana Pejić naglašava da pravovremeno otkrivena i adekvatno kontrolisana arterijska hipertenzija značajno smanjuje mogućnost razvoja hipertenzivne krize.
– Kada govorimo o pacijentima sa poznatom hipertenzijom bitno je naglasiti da je potrebno redovno uzimanje terapije, čak i kada su vrednosti pritiska uz terapiju normalne. Mnogi pacijenti prestanu sa uzimanjem leka, jer im je krvni pritisak normalan neshvatajući da je pritisak normalan upravo zbog lekova. Pored uzimanja terapije, redovne kontrole kardiologa (dva do tri puta godišnje), povremene samokontrole pritiska, umerena fizička aktivnost, a za starije osobe redovna šetnja. Potrebno je uzdržavanje od masne, začinjene i jako slane hrane i prekid pušenja doprinose dobroj kontroli krvnog pritiska. Osobe koje nemaju postavljenu dijagnozu hipertenzije pored primene prethodno navedenih životnih navika, trebale bi da povremeno kontrolišu krvni pritisak – zaključuje dr Marijana Pejić.
