Šta se dešava sa bubrezima kada uzimamo previše suplemenata: Prirodno ne znači i bezbedno

Suplementi mogu da nadoknade nedostatak određenih vitamina i minerala, ali više nije uvek i bolje. Visoke doze, kombinovanje više preparata i pojedini biljni proizvodi mogu da povećaju rizik od kamena, poremete ravnotežu minerala, a u težim slučajevima oštete bubrege.

Bubrezi svakodnevno filtriraju krv, uklanjaju otpadne materije i višak tečnosti, ali i održavaju ravnotežu elektrolita, među kojima su kalijum, natrijum, kalcijum i fosfor.

Kada uzimamo suplemente koji nam nisu potrebni, kombinujemo više preparata sa istim sastojkom ili dugo koristimo visoke doze, bubrezi mogu da budu izloženi dodatnom opterećenju. To ne znači da su svi suplementi štetni. Problem nastaje kada se uzimaju bez jasnog razloga, odgovarajuće doze i stručnog nadzora.

Previše suplemenata može da ošteti bubrege

Pojedini sastojci suplemenata mogu neposredno da oštete ćelije bubrega, smanje protok krvi kroz ovaj organ, izazovu taloženje kristala ili stupe u interakciju sa lekovima.

Poseban oprez potreban je kod biljnih preparata. Oznaka „prirodno“ ne garantuje da je proizvod bezbedan. Rizik može da potiče od same biljke, nepoznate količine aktivnog sastojka, primesa teških metala ili nedeklarisanih supstanci.

Američka Nacionalna fondacija za bubrege upozorava da oralni preparati aloje, sladić, mačja kandža i proizvodi koji sadrže aristolohičnu kiselinu mogu da budu posebno rizični za osobe sa oboljenjem bubrega. Neki biljni preparati sadrže i mnogo kalijuma ili fosfora, koje oslabljeni bubrezi ne mogu dovoljno efikasno da uklone.

Posledica može da bude akutno oštećenje bubrega, pogoršanje postojeće hronične bolesti ili, kod dugotrajnog izlaganja određenim supstancama, stvaranje ožiljaka u bubrežnom tkivu.

Da li kalcijum i vitamin D mogu da doprinesu nastanku kamena

Vitamin D pomaže organizmu da apsorbuje kalcijum. Međutim, veoma visoke doze vitamina D mogu da dovedu do prevelike koncentracije kalcijuma u krvi i urinu. Tada se stvaraju uslovi za taloženje kalcijuma u bubrezima i nastanak kamena.

Rizik može dodatno da poraste ako se visoke doze vitamina D kombinuju sa velikim količinama kalcijuma, uključujući kalcijum-karbonat koji se nalazi u pojedinim suplementima i preparatima protiv gorušice.

To ne znači da bi trebalo da izbegavamo kalcijum iz hrane. Naprotiv, odgovarajući unos kalcijuma hranom može da bude deo prevencije najčešćih kalcijum-oksalatnih kamenaca. Problem su nepotrebne visoke doze suplemenata, naročito kod ljudi koji već imaju povišen kalcijum u urinu, ranije su imali kamen ili boluju od bolesti bubrega.

Višak vitamina i minerala remeti osetljivu ravnotežu

Bubrezi neprestano podešavaju koliko će minerala ostati u krvi, a koliko će biti izlučeno urinom. Kada njihova funkcija oslabi, kalijum, fosfor i magnezijum mogu da se nagomilavaju u organizmu.

Visok nivo kalijuma može da poremeti srčani ritam, dok višak fosfora i poremećena ravnoteža kalcijuma mogu da utiču na kosti i krvne sudove. Zbog toga osobe sa hroničnom bolešću bubrega, na dijalizi ili nakon transplantacije ne bi trebalo da uvode nijedan suplement bez dogovora sa lekarom.

Ni zdravi bubrezi nisu neograničen filter. Dugotrajno uzimanje ekstremnih doza vitamina i minerala može da izazove toksičnost. Američki Nacionalni institut za zdravlje navodi da previše vitamina D može da dovede do mučnine, slabosti mišića, dehidratacije, pojačanog mokrenja i kamena u bubregu, a u najtežim slučajevima do otkazivanja bubrega i poremećaja srčanog ritma.

Najčešća greška je dupliranje sastojaka

Multivitamin, preparat za imunitet i suplement za kosu ili kosti mogu da sadrže isti vitamin ili mineral. Ako ne pročitamo deklaracije, ukupna dnevna količina može višestruko da premaši preporučeni unos.

Posebno treba izbegavati preparate sa nejasnim „zaštićenim mešavinama“, kod kojih nije navedena tačna količina svakog sastojka, kao i proizvode koji obećavaju „detoksikaciju“ ili „čišćenje“ bubrega. Ne postoje uverljivi dokazi da takvi preparati čiste bubrege, a pojedini sastojci mogu da im naškode.

Kako bezbednije da koristimo suplemente

Pre nego što uvedemo suplement, trebalo bi da proverimo:

• da li zaista postoji medicinska ili nutritivna potreba
• da li se isti sastojak nalazi u drugim preparatima koje uzimamo
• može li suplement da utiče na propisane lekove
• koliko dugo treba da ga koristimo da li imamo bolest bubrega, jetre, srca ili raniji kamen u bubregu.

Lekaru ili farmaceutu trebalo bi da pokažemo sva pakovanja ili fotografije deklaracija. To je posebno važno ako uzimamo više lekova.

Smanjeno mokrenje, oticanje, izražena slabost, mučnina, bol u slabinskom delu, krv u mokraći ili nepravilan rad srca zahtevaju medicinsku procenu. Suplement može da bude koristan kada postoji jasan razlog za njegovo uzimanje, ali nije zamena za raznovrsnu ishranu, a visoka doza nije dokaz veće delotvornosti.

(eKlinika.rs)