Vitamin D2 ili D3: Koja je razlika i šta zapravo piše na kutiji suplementa?

Dva proizvoda, isti vitamin, različite oznake. Ako ste se pred policom sa suplementima zapitali da li je D2 „slabiji“, a D3 „pravi“ vitamin D, odgovor je jednostavniji nego što etikete sugerišu.

Vitamin D pomaže organizmu da apsorbuje kalcijum i važan je za zdravlje kostiju i rad mišića. Kada ga nema dovoljno, lekar može preporučiti suplement. Tada se na pakovanju često pojavi još jedna nedoumica: šta znače D2 i D3 i koji izabrati?

Preporučujemo

To su dva oblika istog vitamina. D2 se zove ergokalciferol, a D3 holekalciferol. Obe forme organizam može da iskoristi i obe mogu da povećaju nivo vitamina D u krvi. Razlika je u njihovom poreklu i u tome koliko efikasno, u proseku, podižu taj nivo.

Sunce stvara D3, a pečurke mogu da sadrže D2

Kada sunčevi UVB zraci deluju na kožu, u njoj nastaje vitamin D3. Ima ga i u namirnicama životinjskog porekla, naročito u masnoj ribi, dok ga žumance sadrži u manjim količinama. D2 se može naći u pečurkama, posebno onima koje su bile izložene UV svetlosti. Vitamini D2 i D3 mogu se dodavati i pojedinim namirnicama, pa vredi pogledati deklaraciju.

Poreklo je važno i ako neko izbegava sastojke životinjskog porekla. D2 u suplementima obično potiče iz kvasca, dok se mnogi preparati D3 proizvode od lanolina iz ovčje vune. Postoji i D3 dobijen iz lišajeva, pa oznaka „D3“ sama po sebi ne govori da li je proizvod pogodan za vegane.

Da li je D3 zaista bolji izbor?

I D2 i D3 se dobro apsorbuju u crevima. Međutim, istraživanja pokazuju da D3 najčešće više podiže nivo 25-hidroksi vitamina D u krvi i duže ga održava. To je oblik vitamina D koji se obično meri laboratorijskom analizom. Zato se D3 često bira kada je cilj nadoknada vitamina D.

To ne znači da je D2 nije koristan ili da osoba kojoj je lekar propisao D2 treba sama da ga zameni. Na izbor utiču doza, razlog zbog kojeg se vitamin uzima i način praćenja terapije. Važnije od nadmetanja između dve oznake jeste da osoba uzima odgovarajući preparat u odgovarajućoj dozi.

Veća doza ne donosi automatski veću korist

U tekstovima o suplementima lako se pomešaju preporučeni dnevni unos i doza za lečenje utvrđenog nedostatka. Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, preporučeni ukupan dnevni unos za odrasle do 70 godina iznosi 600 međunarodnih jedinica (IU), a posle 70. godine 800 IU. To su referentne vrednosti za zdrave osobe, a ne recept za svakoga ko ima nizak rezultat analize.

Gornja granica dnevnog unosa za odrasle iznosi 4.000 IU iz hrane i suplemenata zajedno. To nije preporučena dnevna doza. Lekar u određenim slučajevima može propisati i veće doze na ograničeno vreme, uz praćenje. Dugotrajno uzimanje previše vitamina D može da povisi kalcijum u krvi i izazove mučninu, slabost, pojačanu žeđ ili probleme s bubrezima.

Ako vam je preporučen suplement, korisno je da znate koliko IU sadrži jedna doza i koliko dugo treba da ga uzimate. D2 i D3 nisu razlog za paniku pred policom apoteke. Pravo pitanje je da li vam je suplement potreban i koja je doza odgovarajuća za vas.

(eKlinika.rs)