Budite se noću i ne možete ponovo da zaspite: da li vam nedostaje neki vitamin?

Buđenje usred noći, posle kojeg san nikako da se vrati, lako pokrene pitanje: „Da li mi nešto nedostaje?“ Ipak, samo na osnovu ovog simptoma ne može se zaključiti da postoji manjak vitamina. Razlozi mogu biti povezani sa stresom, navikama, lekovima ili zdravstvenim problemima, pa suplement nije uvek odgovor.

Kada se noćna buđenja ponavljaju i ostavljaju posledice tokom dana, važno je sagledati ceo obrazac spavanja. Vreme odlaska u krevet, konzumiranje kofeina i alkohola, zabrinutost i druge tegobe mogu pomoći da se pronađe uzrok. Sat u kojem se neko budi sam po sebi ne otkriva ni nedostatak vitamina ni hormonski poremećaj.

Šta istraživanja govore o vitaminu D i spavanju

Vitamin D je među nutrijentima čija se povezanost sa spavanjem istražuje. Niže vrednosti ovog vitamina u nekim studijama povezane su sa lošijim kvalitetom sna, ali povezanost ne znači da je nedostatak vitamina D uzrok svakog noćnog buđenja.

U sistematskom pregledu objavljenom 2022. godine u časopisu Nutrients obuhvaćeno je 19 studija, dok su rezultati tri randomizovana ispitivanja objedinjeni u metaanalizi. U tim ispitivanjima suplementacija vitaminom D poboljšala je kvalitet sna procenjen upitnikom u odnosu na placebo. Međutim, rezultati za trajanje spavanja i različite poremećaje sna nisu bili dosledni.

Ovi nalazi ne potvrđuju da vitamin D rešava problem buđenja usred noći. Ako postoji razlog za sumnju na njegov nedostatak, lekar može preporučiti analizu i odgovarajuću nadoknadu. Uzimanje vitamina „za svaki slučaj“ ne zamenjuje procenu uzroka nesanice.

Šta još može da prekine san

Stres i zabrinutost mogu otežati ponovno uspavljivanje. Osoba se probudi, počne da razmišlja o obavezama, a zatim i o tome koliko joj je vremena ostalo do ustajanja. Praćenje sata i strah od neispavanosti mogu dodatno održavati budnost.

San mogu remetiti i kofein, nikotin, nepravilan raspored spavanja, duge dnevne dremke, buka, svetlost i neprijatna temperatura u sobi. Kod žena, hormonske promene tokom menopauze takođe mogu doprineti teškoćama sa spavanjem.

Alkohol nekome olakša da zaspi, ali kasnije može učiniti san lakšim i povećati verovatnoću noćnog buđenja. Pojedini lekovi takođe mogu remetiti spavanje, zbog čega sa lekarom treba pregledati terapiju, bez samostalnog prekidanja.

Ako buđenja prate glasno hrkanje, hvatanje vazduha ili izražena dnevna pospanost, treba razmotriti mogućnost apneje u snu, poremećaja kod kojeg dolazi do prekida disanja tokom spavanja. Kod nekih osoba, naročito žena, među tegobama može biti i nesanica.

Melatonin nije vitamin niti univerzalno rešenje

Melatonin je hormon koji mozak proizvodi kao odgovor na mrak. Pomaže usklađivanju unutrašnjeg biološkog sata i signalizira da je vreme za noćni odmor. Njegova uloga je složenija od jednostavnog „uspavljivanja“, pa noćno buđenje ne dokazuje da ga organizam nema dovoljno.

Preparati melatonina mogu pomoći kod određenih poremećaja ritma spavanja, ali njihov efekat zavisi od razloga primene, vremena uzimanja i vrste preparata. Mogu izazvati pospanost, glavobolju, vrtoglavicu i mučninu, a moguće su i interakcije sa lekovima. Dodatnu dozu pri svakom noćnom buđenju ne treba uzimati na svoju ruku.

Kada potražiti pomoć i šta može da pomogne

Ako se buđenja ponavljaju, korisno je voditi dnevnik spavanja jednu do dve nedelje: beležiti odlazak u krevet, buđenja, ustajanje, dremke i konzumiranje kofeina ili alkohola. Lekaru treba pomenuti i prateće simptome i sve lekove i suplemente koji se koriste.

Teškoće koje se javljaju najmanje tri noći nedeljno, traju najmanje tri meseca i remete dnevno funkcionisanje mogu ukazivati na hroničnu nesanicu. Ne treba čekati tri meseca da bi se potražila pomoć ako neispavanost već značajno ometa život.

Kod hronične nesanice prvi preporučeni pristup je kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu, CBT-I. Ona pomaže da se promene navike i misli koje održavaju problem. U okviru ovog pristupa preporučuje se i da se, kada san ne dolazi, privremeno ustane iz kreveta i vrati kada se pojavi pospanost.

Redovno vreme ustajanja i smanjenje navika koje remete san mogu pomoći, ali uporne tegobe zahtevaju procenu. Cilj je da se pronađe razlog zbog kojeg se san prekida i izabere odgovarajuće lečenje.

(eKlinika.rs)