Dremanje je mudar način da se popune praznine koje nastaju u periodu odmora i rekreacije. Istraživanja dokazuju da je dovoljno sna jedan od najvažnijih načina za obnovu mišića, „čišćenje” mozga, učvršćivanje novih sećanja, smanjenje rizika od srčanih bolesti, smanjenje upale i podizanje nivoa energije za dan koji je pred nama.
Dremanje tokom dana – veći zdravstveni izazov
Prošlog meseca, u novoj studiji objavljeno je da je optimalna količina sna za dobro funkcionisanje mozga oko sedam sati noćnog sna. Ali šta da radimo ako ne uspevamo noću da odspavamo svih sedam sati? Prvo što nam pada na pamet jeste dremanje preko dana. Ali, ne tako brzo, navodi se u novoj studiji (Hipertenzija: Osobe koje često ili obično spavaju tokom dana imaju 12 odsto veći rizik od visokog krvnog pritiska i 24 procenta veći rizik od moždanog udara kasnije u životu za razliku od onih koje nikada ne dremaju) objavljenoj u časopisu American Heart Association.
Dremanje samo po sebi nije nezdrava navika
Pre svega, važno je napomenuti da dremanje samo po sebi nije nezdrava navika. U stvari, povremena 10 do 20-minutna dremka u ranim popodnevnim satima sasvim je u redu, potvrđuju stručnjaci Mayo Clinic. Ako se za to odlučimo onih retkih dana kada smo neispavani, dremka može biti blagodet za nivoe budnosti, raspoloženje i fizičke i kognitivne performanse, uz istovremeno smanjenje umora.
Ova zdrava navika, međutim može da bude i upozorenje za naše kardiovaskularno zdravlje kada imamo osećaj da nam je popodnevno spavanje svakodnevna potreba. Da bi došli do ovog zaključka, grupa kineskih naučnika obratila se UK Biobank, obimnoj biomedicinskoj bazi podataka i istraživačkom centru. Iz Biobank su odabrali oko 500.000 ljudi starosti od 40 do 69 godina koji su u Velikoj Britaniji živeli između 2006. i 2010. Iz studije su bili isključeni svi oni koji su prethodno imali moždani udar ili dijagnozu visokog krvnog pritiska, pa je tako ostalo oko 360.000 ljudi.
Učesnici su redovno davali uzorke krvi, urina i pljuvačke, a sami su prijavljivali učestalost dremanja u jednoj od tri kategorije: „nikad/retko”, „ponekad” ili „obično”.
Na osnovu ovih podataka, naučnici su otkrili da:
- U poređenju sa onima koji nikada nisu dremali, oni koji obično jesu imali su 12 odsto veće šanse da dobiju visok krvni pritisak i 24 procenta veću mogućnost da dožive moždani udar kasnije u životu.
- Osobe mlađe od 60 godina, koje spadaju u kategoriju „uobičajeno” dremanje, imale su 20 odsto veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska tokom trajanja studije u poređenju sa njihovim vršnjacima koji nikada nisu spavali.
- „Uobičajeno” dremanje češće su prijavljivali muškarci sa nižim nivoom obrazovanja i prihoda, oni koji svakodnevno puše cigarete, konzumiraju alkohol, pate od nesanice i smatraju sebe osobom „večernjeg tipa”.
- Otprilike 3 od 4 učesnika ostalo je u istoj kategoriji dremanja od početka do kraja studije.
- Svaki prelazak iz jedne u drugu kategoriju dremanja (iz „ponekad” u „obično” ili iz „nikada” u „ponekad”) povećava rizik od visokog krvnog pritiska za 40 odsto.
- Oni koji često dremaju imaju genetsku predispoziciju za visok krvni pritisak.
– Ovi rezultati posebno su interesantni jer verovatno milioni ljudi uživaju u redovnom ili čak svakodnevnom dremanju – kaže dr E Wang, profesor i predsedavajući odeljenja anesteziologije na Xiangya Hospital Central South University. Iako povremeno dremanje samo po sebi nije štetna navika, a mnogi ljudi koji to čine verovatno to rade zbog lošeg sna tokom noći.
Kako određena hrana utiče na san
Pomenuto istraživanje navodi na to da pušenje i konzumacija određene hrane i pića (uključujući šećer, kofein i alkohol) mogu dovesti do češćeg prekidanja i manje okrepljujućeg sna. Isto važi i za poremećaje spavanja kao što je apneja, za koju je dokazano da povećava ozbiljnost srčanih bolesti.
– Loš noćni san povezan je sa lošijim zdravljem, a dremke nisu dovoljne da to nadoknade. Ova studija odražava druga otkrića koja generalno pokazuju da više dremanja izgleda predstavlja odraz povećanog rizika od problema sa zdravljem srca i drugih problema – kaže dr Michael A. Grandner, stručnjak za spavanje.
Ova studija spavanja utvrdila je da potreba za dremkom, iako nije inherentno nezdrava, može biti signal da telo ne dobija dovoljno sna noću. Nedostatak sna može biti rezultat većeg zdravstvenog problema ili životnih navika koje mogu dovesti do visokog krvnog pritiska ili moždanog udara.
Potrebno je više istraživanja u vezi s uticajem dužine dnevne dremke, uz učešće raznovrsnije studijske grupe (ovde su bili uključeni samo sredovečni i stariji ljudi evropskog porekla), da bi se utvrdilo zašto dremanje može da bude pokazatelj zdravlja srca.
Dok naučnici dalje istražuju, ova studija može poslužiti kao još jedan podsetnik da je izuzetno važno da noću spavamo optimalno oko sedam do devet sati. Uz to, oni koji puše trebalo bi da potraže pomoć i da prestanu sa ovom lošom navikom, ako piju alkohol to treba da čine u umerenim količinama i, svakako, treba da prilagode dizajn i temperaturu spavaće sobe kako bi podstakli miran san. Ono što jedemo takođe može igrati važnu ulogu, pa i o tome treba da vodimo računa.
