Budimo se umorni i pored 8 sati provedenih u krevetu, nervozni i iscrpljeni očekujemo novi radni dan. Jak osećaj umora u jutarnjim satima nekada je posledica lošeg rada jednog hormona ili /i loših navika, koje bi ipak mogle da se regulišu. Smatra se da je visok nivo kortizola, to jest, „hormona stresa“ krivac za osećaj umora posle 8 sati spavanja. Veći nivoi kortizola dovode se u vezu i sa povećanjem telesne težine, visokim krvnim pritiskom, gubitkom mišićne mase. Smatra se da koritizol utiče i na promene raspoloženja, da je faktor rizika za pojavu dijabetesa i poremećaja spavanja.
Kada je potrebno da reagujemo?
Lekari kažu da je koritizol ne samo „hormon stresa“ već i od izuzetne važnosti za održavanje vitalnih životnih funkcija. On nas razbuđuje, reguliše nivo šećera u krvi, omogućava telu odgovor na stresne situacije.
Veruje se da bi bilo dobro da proverimo hormone i posebno kortizol ako opazimo barem 3 od sledećih 10 faktora koji utiču na kvalitet sna.
- Učestalo buđenje između 3 i 4 sata ujutru
- Intenzivni i stresni snovi
- Prekomerno znojenje
- Zaokupljenost mislima pred spavanje, na primer o nekom problemu, teškoći
- Čest bol u ramenu, vratu u jutarnjim satima
- Osećamo se umorno, ali budni smo i u kasnim večernjim satima ili ne možemo i pored jakog umora da utonemo u san
- Prevrćemo se sa strane na stranu u krevetu
- Stiskamo zube i vilicu tokom noći
- Pretoplo nam je u krevetu
- Osećamo se iscrpljeno u jutarnjim satima i pored toga što smo spavali
Nekvalitetan noći san ili nesanica mogu da utiču na nivoe kortizola. Opstruktivna apneja i noćni rad, mogu da povećaju cirkulirajući kortizol i utiču na fluktuacije hormona na dnevnom nivou, da nas učine umornima. Pojedina istraživanja beleže, da osobe koje duže vreme rade noćnu smenu, pored povećanog osećaja umora i pospanosti, mogu da razviju faktore rizika koji dovode do dijabetesa, gojaznosti, kardioloških bolesti, lošijeg menatalnog zdravlja.
Šta da uradimo ako se budimo umorni?
Budimo se umorni ne samo zbog hormona i prejakog stresa u toku dana već i zbog nekih loših navika. Manje obilni obroci pred spavanje, izbegavanje kofeina i alkoholnih pića mogu da budu dobri oblici prevencije. Kontrola stresa i zdravi uravnoteženi obroci mogu dobro da regulišu nivo kortizola.
Povremeni ili akutni skok kortizola neće ugroziti zdravlje, ali ako nam je kortizol stalno povećan, kada smo u stanju hroničnog stresa, može da dođe do zdravstvenih problema.
Kušingov sindrom je retko oboljenje i posledica produženog dejstva povišenih vrednosti hormona kortizola. Kušingov sindrom nije bolno stanje, ali često je praćen dijabetesom, hipertenzijom, osteoporozom. Pacijenti se često žale na umor, slabost u mišićima, povećanje telesne težine, pa je bitno ako primetimo neki od ovih simptoma da potražimo i stručno mišljenje.
Budimo se umorni i zbog loše ishrane, grčki jogurti ili jedna banana jedan sat pre spavanja mogu da nam pomognu da lakše zaspimo. Mala užina sastavljena od proteina reguliše nivo šećera u krvi i poboljša kvalitet sna.
