Nagla promena vremena razara nervni sistem: Migrena, vrtoglavica i „magla u glavi“ nisu slučajni

Jednog jutra budimo se uz sneg i temperaturu ispod nule, već sledećeg skidamo kapute na 16 stepeni i gledamo u vedro nebo. U poslednje dve nedelje vreme kao da nema pravila. Minus prelazi u proleće za 24 sata, kiša smenjuje sunce, vetar nosi oblake pa ih vraća nazad. I dok pokušavamo da se prilagodimo garderobom, naš organizam vodi mnogo ozbiljniju borbu.

Ako vas u danima naglih vremenskih oscilacija boli glava, vrti vam se, osećate pritisak u slepoočnicama, umor ili neku neobjašnjivu težinu u telu, niste umišljeni niti „preosetljivi“. Mozak zaista reaguje na promene u atmosferi.

Kako vreme utiče na mozak i nervni sistem

Vreme ne osećamo samo na koži. Oseća ga i naš nervni sistem. Promene barometarskog pritiska, vlažnosti vazduha i temperature predstavljaju spoljašnji stresor na koji organizam mora stalno da se prilagođava.

Barometarski pritisak, odnosno težina vazduha oko nas, obično opada pred padavine ili naglu promenu vremena. Ta promena može uticati na pritisak u sinusima i strukturama oko mozga. Kod osetljivih osoba to može pokrenuti migrenu ili izazvati osećaj pritiska i nestabilnosti.

Nagla promena temperature dodatno opterećuje mehanizme termoregulacije. Organizam mora brzo da se prebaci iz „zimskog režima“ u „prolećni“, što zahteva prilagođavanje krvnih sudova, krvnog pritiska i rada srca. Kod osoba sa poremećajem autonomnog nervnog sistema, poput onih koji imaju ortostatsku intoleranciju ili POTS sindrom, promene koje, pri naglom ustajanju, mogu dovesti do ubrzanog rada srca, malaksalosti, vrtoglavice i osećaja da će se onesvestiti.

Vlažnost vazduha takođe igra ulogu, jer utiče na ravnotežu tečnosti i elektrolita u organizmu, ali i na pojačanu upalu sluzokože disajnih puteva. Kod osoba sklonih migrenama ili hroničnim zapaljenjima, i ove suptilne promene mogu biti okidač.

Migrena nije „samo glavobolja“

U danima kada se vreme menja iz sata u sat, mnogi prijavljuju jake, pulsirajuće glavobolje, mučninu, osetljivost na svetlo i zvuk. Migrena je složen neurološki poremećaj, a ne obična glavobolja.

Tokom migrene dolazi do poremećaja u komunikaciji između nervnih ćelija, promena u krvnim sudovima i oslobađanja supstanci koje podstiču zapaljensku reakciju. Mozak postaje preosetljiv na spoljašnje nadražaje. Svetlost je jača nego inače, zvuci glasniji, mirisi intenzivniji. Nagla promena atmosferskog pritiska može biti okidač upravo zato što utiče na regulaciju cerebralnog protoka krvi i aktivnost određenih centara u mozgu, uključujući moždano stablo i delove zadužene za obradu bola.

Kod osoba koje su preživele potres mozga, imaju hronični umor, autoimune bolesti ili hormonske disbalanse, prag tolerancije na ovakve promene može biti niži.

Vrtoglavica, nestabilnost i „magla u glavi“

Pored glavobolje, čest simptom tokom naglih vremenskih oscilacija jeste vrtoglavica. Vestibularni sistem, koji obuhvata unutrašnje uho i delove mozga zadužene za ravnotežu, izuzetno je osetljiv na promene u pritisku i protoku krvi. Kada dođe do naglog pada ili porasta spoljašnjeg pritiska, kod pojedinih ljudi javlja se osećaj nestabilnosti, zanošenja, pa čak i mučnine. Neki opisuju stanje kao da „nisu u svom telu“ ili da im je glava teška i usporena.

Autonomni nervni sistem, koji reguliše rad srca, krvni pritisak, varenje i stresnu reakciju, može postati nestabilan u periodima čestih vremenskih promena. Posledica su ubrazan i nepravilan rad srca, preznojavanje, nagli pad energije i takozvana mentalna magla.

Zašto su neki ljudi osetljiviji?

Ne reaguju svi isto na vremenske prilike. Razlozi su brojni. Genetska predispozicija, hronična upala, prethodne povrede glave, hormonske oscilacije, anksioznost i poremećaji sna mogu smanjiti sposobnost organizma da se prilagodi.

Osobe sa migrenom, poremećajima ravnoteže, autoimunim bolestima, kao i oni koji se oporavljaju od neuroloških stanja, često primećuju da su im simptomi izraženiji u periodima naglih meteoroloških promena.

Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu „u glavi“ u smislu da su umišljeni. Oni su rezultat stvarnih, merljivih reakcija nervnog i vaskularnog sistema na spoljašnje promene.

Šta možemo da uradimo?

Vremensku prognozu ne možemo promeniti, ali možemo ojačati način na koji organizam reaguje. Redovan san, stabilan ritam odlaska na spavanje i buđenja, adekvatna hidratacija i uravnotežena ishrana bogata vlaknima, povrćem i voćem pomažu stabilizaciji nervnog sistema. Umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i otpornost na stres.

Kod osoba sa čestim migrenama ili vrtoglavicama, važno je voditi dnevnik simptoma i pratiti da li se pogoršanja poklapaju sa promenama vremena. U dogovoru sa neurologom moguće je prilagoditi terapiju ili razmotriti preventivne mere. Tehnike relaksacije, vežbe disanja i rad na regulaciji stresa takođe mogu pomoći u stabilizaciji autonomnog nervnog sistema, koji je često ključan u ovim reakcijama.

Kada vreme iz minusa skoči na prolećne temperature za jedan dan, nije čudno što se i naše telo oseća kao da je izgubilo ravnotežu. Ipak, razumevanje veze između atmosferskih promena i mozga prvi je korak ka boljoj kontroli simptoma. Promenljivo vreme može biti izazov, ali naš nervni sistem ima sposobnost prilagođavanja. Uz pravovremenu podršku, brigu o sebi i medicinski savet kada je potreban, i dani sa snegom i dani sa suncem mogu proći bez jakog bola i iscrpljenosti.

(eKlinika.rs)