Moždana magla obično je stanje u kome se osećamo rastreseno, teško se sećamo nekih stvari i imamo problema sa fokusiranjem. Uobičajeni uzroci moždane magle uključuju doživljavanje stresa ili tuge, prolazak kroz fazu perimenopauze (kod žena) i iscrpljenost. Ali manje poznato je da ono što jedemo može dovesti do ovog stanja.
Kako hrana uzrokuje moždanu maglu
– S obzirom na to da je moždana magla laički termin koji opisuje skup simptoma koji utiču na nečiju neurokogniciju, važno je zapamtiti da nauka još evoluira i istražuje ovaj koncept. Uz to, iz razumevanja opšte fiziologije znamo da hrana koja stvara zapaljenje takođe može stvoriti ovu upalu u mozgu, što dovodi do osećaja umora, nesanice i još mnogo toga – kaže Liz Shaw, registrovani dijetetičar.
Ona dodaje da „ova hrana obično ima malo antioksidanata i zdravih masti, poput omega-3, a umesto toga ima mnogo trans masti, dodatog šećera i rafinisanog skroba”.
Ako ste fokusirani na ishranu na način koji može da ublaži rizik od pojave moždane magle, uravnotežena ishrana bogata esencijalnim hranljivim materijama i antioksidantima može da podrži zdravlje mozga i kognitivne funkcije. Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, kao što su masna riba, laneno seme i orasi, posebno je korisna za mentalnu bistrinu. Slično ovome, voće i povrće prepuno antioksidanata može zaštititi mozak od oksidativnog stresa, koji inače može doprineti nastanku moždane magle. Hidratacija takođe igra ključnu ulogu, a neadekvatan unos vode može dovesti do kognitivnih poteškoća.
S druge strane, postoje neke namirnice koje bi trebalo da ograničimo ili izbegnemo ako nas muči moždana magla.
Ultra obrađena hrana doprinosi moždanoj magli
Ultra-obrađena hrana prošla je više faza obrade i sadrži mnogo dodatih sastojaka. Ovi proizvodi obično sadrže mnogo šećera, nezdravih masti i natrijuma, a često sadrže veštačke konzervanse, boje i arome.
Melissa Mitri, registrovani dijetetičar i vlasnica Melissa Mitri Nutrition, objašnjava da se smatra da konzumiranje ultra-obrađene hrane doprinosi moždanoj magli. To uključuje žitarice za doručak, upakovani hleb i pekarske proizvode kao što su mafini i krofne, koji su često prepuni rafinisanih žitarica, dodatog šećera i nezdravih masti.
– Iako je istraživanje ograničeno, postoji povezanost između konzumiranja ultra-prerađene hrane i kognitivnog pada. Osim toga, znamo da veće konzumiranje ovih namirnica ima i druge štetne efekte na zdravlje, tako da je najbolje da ih jedete umereno – savetuje Mitri.
Aditivi
– Aditivi za hranu su supstance koje se dodaju hrani u različite svrhe, uključujući produženje roka trajanja i dodavanje boje ili ukusa – objašnjava Mitri. Ona dodaje da neki ljudi prijavljuju da „osećaju moždani maglu nakon što pojedu nekoliko najpopularnijih aditiva za hranu, uključujući mononatrijum glutamat (MSG) i veštačke zaslađivače kao što je aspartam”.
Čini se da su ove tvrdnje prvenstveno anegdotske, ali ako otkrijete da se osećate pometeno nakon konzumiranja određenih aditiva za hranu, trebalo bi da ograničite njihovu potrošnju, savetuje Mitri.
Alkohol krivac za moždanu maglu
– Alkohol je veliki krivac za nastanak moždane magle zbog svog uticaja i na hidrataciju i na naš centralni nervni sistem. Efekti alkohola ne osećaju se samo dok pijemo, već i danima nakon toga – objašnjava Mitri.
Ako primetite da osećate moždanu maglu nakon konzumiranja alkohola, možda bi bilo najbolje da se uzdržite i umesto toga uzmete moktel, koktel od gaziranog i voćnog soka bez alkohola, upozorava Mitri, dodajući da „potencijalno možete da smanjite efekte moždane magle od alkohola tako što ćete ostati dobro hidrirani i imati elektrolite pre ili posle pijenja. To je zato što upotreba alkohola može izazvati dehidraciju, što narušava sposobnost spoznaje.“
Slatkiši
Slatkiši, kao savršen primer ultra-prerađene hrane, mogu značajno doprineti moždanoj magli. Često su prepuni velikih količina šećera, što može dovesti do iznenadnih skokova nivoa šećera u krvi. Ovi skokovi mogu biti praćeni padom šećera u krvi, dovodeći do osećaja umora, rastresenosti i mentalne zbunjenosti.
Pržena hrana
Pržena hrana takođe može doprineti moždanoj magli. Obično je bogata nezdravim mastima i solju, a sadrži malo hranljivih materija. Redovno konzumiranje pržene hrane može dovesti do pojačane upale u telu, faktora koji doprinosi moždanoj magli.
Viršle
Viršle takođe mogu doprineti moždanoj magli. Ove namirnice često su bogate natrijumom, nitratima i drugim konzervansima koji mogu izazvati upalu u telu, izazivajući tako simptome moždane magle. Pored toga, ovo meso često sadrži visok nivo nezdravih masti i obično je lišeno esencijalnih hranljivih materija.
Gazirana pića
Gazirana pića, posebno ona bogata šećerom, takođe mogu doprineti nastanku moždane magle. Visok sadržaj šećera u mnogim gaziranim napicima može dovesti do brzog skoka i naknadnog pada nivoa šećera u krvi, izazivajući osećaj tromosti, često povezan sa moždanom maglom. Da bismo ublažili pojavu moždane magle i unapredili opšte zdravlje mozga, preporučuje se ograničavanje unosa gaziranih napitaka i prelazak na zdravije napitke kao što su voda, biljni čaj ili 100 odsto voćni sokovi.
Gluten i moždana magla su povezani
Odnos između konzumiranja glutena i moždane magle od posebnog je interesa, posebno za one sa osetljivošću ili netolerancijom na ovaj protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži. Gluten može izazvati inflamatorni odgovor u crevima osoba sa celijakijom ili necelijakijskom osetljivošću na gluten, što može dovesti do sistemske upale koja utiče na brojne telesne sisteme, uključujući mozak. Ovo zapaljenje, zajedno sa malapsorpcijom hranljivih materija, može dovesti do stanja kognitivnog oštećenja koje se često naziva moždana magla. Simptomi mogu uključivati poteškoće sa koncentracijom, zaboravnost i nedostatak mentalne jasnoće. Dok su istraživanja u ovoj oblasti još u toku, anegdotski dokazi podržavaju vezu između konzumiranja glutena i moždane magle kod osetljivih osoba.
Pića sa kofeinom
Kofein, koji se široko konzumira u pićima poput kafe i čaja, takođe može doprineti moždanoj magli. Paradoksalno, dok male količine kofeina mogu povećati budnost i koncentraciju, prekomerno konzumiranje često dovodi do suprotnog efekta, što je zbog dehidracije i prekomerne stimulacije nervnog sistema. Prekomerna upotreba kofeina može dovesti do „povratnog efekta”, što rezultira umorom, glavoboljom i moždanom maglom, kako stimulativni efekat nestaje.
Rafinisani ugljeni hidrati
Rafinisani ugljeni hidrati, takođe poznati kao prerađeni ugljeni hidrati, proizvodi su od žitarica koji su značajno izmenjeni u odnosu na njihovo prirodno stanje. Ovaj proces često uključuje uklanjanje mekinja i klica zrna, koji su delovi sa najviše hranljivih materija, ostavljajući samo skrobni endosperm. Primeri rafinisanih ugljenih hidrata uključuju beli hleb i beli pirinač.
Rafinisane žitarice takođe mogu doprineti moždanoj magli. Poput rafinisanog šećera, ovim proizvodima od žitarica oduzeti su najhranljiviji delovi, a ostavljen samo skrobni endosperm. Rezultat je hrana koja – za razliku od hrane od celog zrna – izaziva brz porast i pad nivoa šećera u krvi. Telo reaguje na ove fluktuacije oslobađanjem hormona, što dovodi do simptoma koji se obično povezuju sa moždanom maglom, kao što su zbunjenost, zaboravnost i poteškoće u fokusiranju.
