Vrtoglavica, slabost i ubrzani puls simptomi su niskog pritiska, evo kako da ga vratite u normalu

Simptomi niskog krvnog pritiska se razlikuju od čoveka do čoveka. Nizak krvni pritisak ili hipotenzija znači da je krvni pritisak niži od uobičajenog, često ispod 90/60 mmHg), ali to ne nije znak bolesti, jer nizak pritisak kod nekih ljudi može da bude normalno stanje.

Zašto ljudi imaju nizak krvni pritisak?

Nizak krvni pritisak ili hipotenzija je stanje u kojem je sila krvi koja pritiska zidove arterije preniska. Krvni pritisak se meri u milimetrima žive (mmHg) i, generalno, nizak krvni pritisak je očitavanje niže od 90/60 mmHg. Ono što se smatra niskim krvnim pritiskom za jednu osobu, za neku drugu može biti normalno stanje. Nizak krvni pritisak može da bude prisutan i bez simptoma, ili da se osete tipični simptomi poput vrtoglavice i nesvestice, a ponekad može da bude opasan po život. Uzroci niskog krvnog pritiska uključuju dehidraciju i druga ozbiljna medicinska stanja  i zato je važno otkriti šta uzrokuje nizak krvni pritisak kako bi mogao da se leči, ako je potrebno.

Preporučujemo

Najčešći uzroci niskog pritiska su:

Genetika – neki ljudi prirodno imaju niži pritisak

Dehidratacija – nedovoljan unos tečnosti

Gladovanje ili preskakanje obroka

Naglo ustajanje (ortostatska hipotenzija)

Trudnoća

Srčani problemi – slab rad srca, aritmije

Hormonalni poremećaji – problemi sa štitastom žlezdom, nadbubrežnom žlezdom

Anemija (manjak gvožđa)

Lekovi – za pritisak, depresiju, smirenje

Infekcije ili krvarenja (teži uzroci)

Stres i iscrpljenost.

Najčešći simptomi niskog krvnog pritiska

Za neke ljude, nizak krvni pritisak može biti simptom nekog drugog zdravstvenog stanja,  posebno kada krvni pritisak naglo padne ili kada se nizak krvni pritisak javi sa simptomima. Nagli pad krvnog pritiska može da bude opasan. Promena od samo 20 mm Hg može izazvati vrtoglavicu ili nesvesticu. Na primer, ovi simptomi mogu da se jave nakon pada sistolnog pritiska sa 110 mm Hg na 90 mm Hg. A veliki padovi mogu da budu opasni po život. Do njih može doći zbog ozbiljnog krvarenja, ozbiljne infekcije ili alergijske reakcije.

Najčešći simptomi niskog krvnog pritiska su:

zamagljen vid

konfuzija i otežana koncentracija

vrtoglavica

nesvestica

mučnina ili povraćanje

opšta slabost

slab i ubrzan puls

brzo i plitko disanje

obilno znojenje.

Kako brzo da podignete nizak krvni pritisak?

Kad pritisak naglo padne, kako biste se što pre oporavili, najbolje je da odmah pojedete  nešto slano jer so podiže pritisak. Naravno, u normalnim uslovima bolje je unositi što manje soli, ali kod naglog pada pritiska treba hitno intervenisati i pojesti malu količinu neke slane hrane. Dobar primer "brzih podizača pritiska" su parmezan ili neki drugi tvrdi stari sir, pršut ili krekeri, a možete čak rastopiti kašičicu soli u vodi. Ako je pak nizak pritisak posledica naglog pada nivoa šećera u krvi, za što brže uklanjanje simptoma kao što su umor i nesvestica, dobro je uneti u organizam jednostavne šećere koji se brzo apsorbuju. Možete rastopiti kašičicu šećera u vodi, uzeti kockicu šećera i rastopiti je u ustima, kašičicu ili dve meda ili nekog zaslađenog suvog voća poput suvog grožđa ili urmi.

Saveti za osobe koje imaju nizak pritisak:

1. Jedite manje obroke više puta tokom dana

Konzumiranje više malih obroka tokom dana može da pomogne u sprečavanju naglog pada krvnog pritiska koji se kod nekih osoba događa nakon obilnog obroka. Obilni obroci mogu da uzrokuju nagli pad krvnog pritiska jer telo mora više da se napreže da bi svarilo veliku količinu hrane. Zato, ako ste skloni niskom pritisku - smanjite obroke i radije jedite češće a pomalo. Umesto tri veća obroka dnevno, bilo bi bolje da imate pet manjih.

2. Unosite više tečnosti

Dehidracija snižava krvni pritisak, a voda je najbolji način da se telo hidrira pa se potrudite da pijete najmanje dve litre vode dnevno. Uz t možete da dodate supice ili napitke koje će snabdeti organizam elektrolitima nužnim za održavanje tečnosti u telu. Dehidracija je jedan od čestih i prilično uobičajenih uzroka niskog krvnog pritiska.

3. Kafa pomaže

Kafa i druga pića koja sadrže kofein, poput čaja, mogu privremeno da podignu krvni pritisak. Kad vam krvni pritisak naglo padne, šoljica kafe ili čaja može ponovno da pokrene cirkulaciju. Iako još ne postoji neko naučno objašnjenje za taj mehanizam, smatra se da kafa zaista može da podigne krvni pritisak.

4. Dovoljno soli

So deluje kao trenutni podizač. Važno je samo da ne preterate kako ne bi došlo do problema poput zadržavanja tečnosti u telu.

5. Zeleni čaj

Zeleni čaj sadrži brojne antioksidanse, vitamine i minerale koji pomažu u lečenju niskog krvnog pritiska.  Tačan mehanizam kojim zeleni čaj pomaže u podizanju pritiska nije poznat, ali se smatra da blokira funkcioniranje hormona odgovornog za održavanje krvnih sudova proširenim, a stezanje sudova podiže krvni pritisak.

(eKlinika.rs)