Ortostatska hipotenzija je stanje, u kojem u roku od tri minuta, prilikom uspravljanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, dolazi do pada sistolnog (gornjeg) pritiska za 20 mmHg, ili dijastolnog (donjeg) za 10 mmHg. Stanje se u blažim slučajevima može regulisati laganim ustajanjem, dovoljnim količinama vode i blago slanom hranom. S druge strane, zbog naglog pada pritiska, čovek može da izgubi svest, padne, povredi se i završi u hitnoj pomoći.
Krv „silazi“ u noge
Simptomi ortostatske hipotenzije najčešće su blaga glavobolja, nesvestica, vrtoglavica ili kratkotrajan gubitak svesti, koji je posledica smanjene prokrvljenosti mozga (hipoperfuzije). Pojedini pacijenti, žale se na bolove u vratu i ramenima, osećaj nedostatka vazduha ili bol u grudima. Osim prilikom uspravljanja, ovo stanje, u kojem dolazi do pada krvnog pritiska, beleži se i kod osetljivih ljudi, posle uzimanja obilnih obroka, u periodu od 75 minuta nakon jela.
– Stanje se javlja i kod osoba sa niskim, normalnim ili visokim krvnim pritiskom. Najčešći uzrok problema je neadekvatna funkcija autonomnog nervnog sistema, koji nije pod kontrolom naše volje na hemodinamske promene u krvotoku pri uspravljanju. Prilikom uspravljanja tela, oko 500 do 1.000 ml krvi, pod silom zemljine teže “silazi” u noge i neke trbušne organe – kaže za portal eKlinika kardiolog-aritmolog primarijus dr Gabrijela Nikčević.
Od bezazlenih do ozbiljnih stanja
Sva stanja, koja dovode do promene u volumenu cirkulišuće krvi/tečnosti, kako pojašnjava dr Nikčević, mogu izazvati ovaj problem. Akutna ortostatska hipotenzija može biti posledica i bezazlenih uzroka, na primer dehidracije ili pojačanog znojenja. S druge strane, ovaj problem, u nekim slučajevima, može da bude upozorenje i na neka mnogo ozbiljnija stanja.
– Akutno krvarenje, na primer u digestivnom traktu, jedan je od veoma ozbiljnih uzroka ovog problema. Brojne endokrine bolesti koje dovode do preraspodele tečnosti između cirkulišuće krvi i okolnih tkiva, mogu u svojoj kliničkoj slici da imaju ovaj problem, kao na primer, diabetes insipidus, insuficijencija nadbubrega, akutna hiperglikemija, hipotireoza, hipokalemija. U tom slučaju, pojava akutne ortostatske hipotenzije, kod pacijenta koji ranije nije imao te tegobe, zahteva detaljan dijagnostički pristup, kako bi se diferencijalno dijagnostički otkrila stanja koja su bila okidač ove tegobe – navodi dr Gabrijela Nikčević.
Kad zdravi ljudi gube svest
Slično stanje ortostatskoj hipotenziji je, kako objašnjava dr Nikčević, je i vazo-vagalna sinkopa, kada zdrava osoba izgubi svest, prilikom vađenja krvi ili zbog dugotrajnog stajanja u nekom redu ili zagušljivom autobusu.
– Kod muškaraca postoji ne tako redak problem, posturalne postmikcione sinkope, koja nastaje nakon mokrenja u stojećem položaju, najčešće noću, a kod osetljivih osoba i danju. Tada može doći i do povređivanja. Do dijagnoze se dolazi anamnestički, u trenutku kad se izmeri krvni pritisak, on se najčešće već vraća u normalu ili čak bude povišen. Postoji i dijagnostički test koji se zove Head up tilt table test, i služi za dijagnostiku upravo onih stanja nesvestice ili gubitka svesti koji su uzrokovani neadekvatnim odgovorom autoimunog nervnog sistema – objašnjava ta čitaoce eKlinika portala dr Gabrijela Nikčević.
Ovaj test se radi kada, na osnovu tegoba, postavljamo sumnju da se radi o vazo-vagalnim sinkopama. Prethodno je poželjno uraditi Holter EKG (24 sata snimanje ritma srca). Tokom ovog testa se, promenama položaja tela na posebnom stolu, provocira autnomni nervni sistem, i kada postoji njegova disfunkcija, dolazi do pada pulsa, pritiska ili i jedno i drugo. Takav test se označava kao pozitivan za vazo-vagalne sinkope.
Nekim vežbama može se izbeći potpuni gubitak svesti
Lečenje ortostatske hipotenzije, zavisi pre svega od eventualnog prisustva druge bolesti ili pogoršanja osnovne bolesti, kada se lečenjem osnovne bolesti mogu korigovati i problemi hipotenzije.
– U najlakšem obliku ortostatske hipotenzije savetuje se dovoljan unos tečnosti, blago soljenje hrane. Pacijentima se preporučuje i da se polako ispravljaju iz sedećeg/ležećeg u stojeći položaj. Postoje i vežbe kojima se “trenira” autonomni nervni sistem, čime se smetnje smanjuju. Vežbe mogu da se primenjuju i u momentu kada se oseti problem, na primer nesvestica. Tada se određenim vežbama može izbeći potpuni gubitak svesti. Postoje i lekovi za hipotenziju, ali imaju mnogo neželjenih dejstava i njihova primena je izuzetno retko potrebna –kaže dr Nikčević.
Stručnjaci savetuju da pokušate jako da stisnete mišiće, najmanje 30 sekundi, ako osetite da ćete izgubiti svest. Postupak ponavljate dva ili tri minuta, kako bi došlo do stabilizacije pritiska. U slučaju da osećate da ste, ipak, blizu gubitka svesti, bez obzira na vežbe, odmah sednite ili lezite.
Sinkopa je uvek ozbiljno stanje
Dr Nikčević naglašava da je sinkopa (gubitak svesti) uvek ozbiljno stanje, zbog mogućeg povređivanja čoveka.
– Kod nekih sinkopa čovek pada “kao pokošen”, gubitak svesti u nekim okolnostima, na primer, prilikom vožnje automobila, može imati dramatične posledice. Učestalost sinkope kao simptoma ortostatske hipotenzije teško je proceniti, ali studije pokazuju, da jedna četvrtina pacijenata koji se javljaju u službe hitne pomoći zbog gubitka svesti, zapravo pati od ortostatske hipotenzije – kaže doktorka Nikčević.
Hronični bolesnici i ortostatska hipotenzija
Prema nekim podacima, više od 60 odsto pacijenata hospitalizovanih u gerijatrijskim odeljenjima ima ortostatsku hipotenziju, kao i više od četvrtine dijabetičara tipa 2. Dr Gabrijela Nikčević ukazuje da otprilike jedna četvrtina pacijenata starijih od 65 godina ima ovaj problem i trećina gerijatrijske populacije.
Pretpostavlja se da problem nastaje na nivou disfunkcije baroreceptora, zbog uznapredovale ateroskleroze. Smatra se da s godinama usled ortostatske hipotenzije, raste i rizik od pojave kardiovaskularnih smetnji. Kod starije populacije, taj petogodišnji rizik iznosi 45 odsto.
– Kod dijabetičara, razvoj dijabetesne polineuropatije, može zahvatiti bilo koji deo autonomnog nervnog sistema i time doprineti razvoju ortostatske hipotenzije, a samim tim i kardiovaskularnih komplikacija, koje su kod ove grupe pacijenata, češće nego u opštoj populaciji. Upravo pojava ove tegobe može biti znak uznapredovale bolesti. To se naravno ne odnosi samo na dijabetičare, već i na mnoge hronične bolesnike. Zato je akutna ortostatska hipotenzija, uvek signal da se traga za uzrokom na nivou drugih tkiva i organskih sistema – ističe dr Gabrijela Nikčević.
Radi stabilizacije stanja od pomoći je korekcija moguće anemije ili pridruženih oboljenja, koja doprinose ovom problemu, na primer, dobra regulacija šećera
kod dijabetičara, nadoknada hormona štitne žlezde kod hipotireoze.
Kada je indikovana ugradnja trajnih antibradikardnih pejsmejkera?
– Ako pored niskog pritiska tegobe izaziva i pad u srčanoj frekvenci, koji je izražen i koji uvek dovede do gubitka svesti, tada je indikovana ugradnja trajnih antibradikardnih pejsmejkera sa posebnim “rate drop” algoritmom, koji kod ove posebne grupe pacijenata sprečava sinkope. To su najčešće mlađi ljudi. Ovo se odnosi i na neke tipove vazo-vagalnih sinkopa – naglašava dr Nikčević.
Hipotenzija kao deo kliničke slike nije obavezno loš prognostički znak
Spisak stanja i bolesti gde se javlja hipotenzija i tegobe koje su slične ortostatskoj hipotenziji je podugačak, dodaje dr Nikčević.
– Kod akutnog infarkta srca, hipotenzija se javlja kada je pored infarkta koji zahvata deo zida leve komore uključena i desna komora, ili kad je u pitanju masivni infarkt leve komore. Takođe, terapija koja se daje u akutnom infarktu miokarda, radi smanjenja zone ožiljka, nekad uzrokuje izrazito nizak krvni pritisak. Masivna embolija pluća je, u svojoj težoj formi, udružena sa hipotenzijom. Dobar pritisak u toj bolesti je znak da nije opterećen veliki deo plućne cirkulacije, pa je samim tim i bolja prognoza. Srčana slabost, u svojoj terapiji, podrazumeva mnoge lekove koji utiču na krvni pritisak, tako da hipotenzija tu nije obavezno loš prognostički znak, nego upravo efekat terapije. Svakako da neki lekovi, pored kardioloških, mogu da uzrokuju hipotenziju, čak i ortostatsku hipotenziju, a tu su lekovi za benignu hiperplaziju prostate među najčešćima – ispričala nam je kardiolog-aritmolog primarijus dr Gabrijela Nikčević.
