Ljudi oboleli od reumatoidnog artritisa i lupusa češće dobijaju srčani udar, anginu i moždane udare, pokazalo je naučno istraživanje, a dobra vest, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Rheumatology je da je redovno vežbanje moćno oružje protiv vaskularne disfunkcije kod ovih pacijenata. Rizik od razvoja ateroskleroze – suženja arterija tokom stvaranja plaka holesterola, što dovodi do ometanja protoka krvi, prema rezultatima studije, veći je za ljude sa autoimunim reumatskim bolestima nego za opštu populaciju. A kao rezultat toga, veća je i verovatnoća da imaju srčani udar i druge kardiovaskularne poremećaje.
Program vežbanja od 12 nedelja
Naučni tim iz Brazila i Velike Britanije predstavili su rezultate sistematskog pregleda naučne literature o ovoj temi. Pregled je obuhvatio 10 studija u kojima je učestvovalo 355 dobrovoljaca sa različitim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, lupus i spondiloartritis (upala kičme). Ispitanici su pohađali programe vežbanja, poput šetnje u parku ili na traci za trčanje, na kućnom biciklu, intervalnog treninga visokog intenziteta i izgradnje mišića. Većina programa trajala je 12 nedelja.
– Naša analiza rezultata pokazala je da je vežbanje poboljšalo funkciju endotela malih i velikih krvnih sudova u klinički značajnoj meri. Shodno tome, predložili smo da se vežbanje može smatrati „lekom“ za ove pacijente, zbog svog potencijala da smanji učestalost kardiovaskularnih poremećaja – objasnio je Tiago Pecanha, autor istraživanja i postdoktorand na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sao Paulu, u Brazilu.
Stvaranja antitela protiv sopstvenog organizma
Ove reumatske bolesti su, kako je objasnio, rezultat neravnoteže u imunološkom sistemu koja dovodi do stvaranja antitela protiv sopstvenog organizma, posebno zglobova, mišića, ligamenata i tetiva. Iako ne postoji konačni lek za ove bolesti, oni se mogu kontrolisati lečenjem antiinflamatornim lekovima, imunosupresivimaa i biološkim lekovima (lekova iz živih izvora).
– Lečenje ne sprečava pacijente da razviju određene bolesti u isto vreme. Ali, kardiovaskularne bolesti su najzabrinjavajuće. Rizik od srčanog udara dvostruko je veći za ljude sa reumatoidnim artritisom nego za zdrave ljude. Za ljude sa lupusom ili psorijatičnim artritisom učestalost ishemijskih događaja (srčani udar, angina i moždani udar) je između dva i pet puta veća – naglasio je Pecanha.
Promene u vaskularnoj funkciji su početni markeri ateroskleroze
Ateroskleroza se kod ovih pacijenata brzo razvija usled hroničnih upala povezanih sa reumatskom bolešću i zbog kontinuirane upotrebe antiinflamatornih lekova. A sve počinje promenama u strukturi i funkciji krvnih sudova, navodi autor studije.
– Arterije se postepeno stvrdnjavaju i prestaju da se šire, kada je to potrebno. Promene se javljaju, pre svega, u endotelu (sloj ćelija koje oblažu unutrašnju površinu krvnih sudova). A promene u vaskularnoj funkciji, posebno u funkciji endotela, smatraju se početnim markerima ateroskleroze – ističe Tiago Pecanha.
150 minuta umerenog do snažnog vežbanja nedeljno
Sistematski pregled je pokazao da je vežbanje poboljšalo vaskularnu funkciju malih i velikih krvnih sudova kod pacijenata sa autoimunim reumatskim bolestima. Međutim, s obzirom na mali broj pregledanih studija, autori ovog istraživanja primećuju da dokazi nisu dovoljni da bi se kategorički izjavilo da vežbanje i fizička aktivnost promoviše strukturni oporavak oštećenih arterija.
– Fizička aktivnost u reumatologiji je još uvek novo područje pa je potrebno više istraživanja kako bi se identifikovali najbolji protokoli vežbanja i istražili aspekti kao što su sigurnost i pridržavanje. U svakom slučaju, podaci u našoj studiji podvlače važnost redovnog vežbanja za sprečavanje i lečenje kardiovaskularnih bolesti kod ovih pacijenata – zaključuje autor studije Tiago Pecanha, koji za ljude sa reumatskim bolestima, kao i za sve ostale, preporučuje najmanje 150 minuta umerenog do snažnog vežbanja nedeljno, a aerobne vežbe treba da prevladavaju i da ih dopunjuju aktivnosti koje neguju snagu i ravnotežu.
