Predijabetes – upozorenje koje ne treba ignorisati

Predijabetes nema jasne simptome, a pogađa jednog od deset odraslih – većina i ne zna da ga ima. Prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog  upozorava da ovo stanje nije samo pretnja, već i šansa da se reaguje na vreme i spreče ozbiljne komplikacije

Povišen nivo šećera u krvi najčešće ukazuje na dijabetes, ali ne mora uvek da znači da je bolest već razvijena. Kada je glukoza iznad normalnih vrednosti, a ipak nedovoljna da bi se svrstala u dijabetes tipa 2 (jutarnja glikemija od 5,6 do 6,9 mmol/L), govori se o stanju predijabetesa, ozbiljnom riziku koji u čak 70 odsto slučajeva vodi ka razvoju šećerne bolesti.

– Predijabetes je uvod u moguće velike i nepovoljne promene po zdravlje. Upravo zato ovo stanje shvatamo kao šansu za prevenciju. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti razvoj dijabetesa i posledice koje on nosi – objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz Klinike za interne bolesti KBC Zvezdara.

Preporučujemo

Zašto je rana dijagnoza važna?

Dijabetes je hronična bolest koja pogađa gotovo sve organe – od srca i krvnih sudova, preko bubrega, očiju i nerava, pa do zuba i stopala. Zato je rana dijagnoza ključna.

Godišnja kontrola šećera u krvi i redovne konsultacije sa lekarom mogu učiniti razliku između zdravlja i ozbiljnih komplikacija. Jedna od deset odraslih osoba ima predijabetes, a da to i ne zna. Simptomi gotovo da ne postoje, dok posledice vremenom postaju ozbiljne.

Najugroženiji su oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i osobe sa povišenim pritiskom, gojazne osobe i žene sa sindromom policističnih jajnika.

Najčešće posledice predijabetesa

Najveći rizici koje nosi ovo stanje su:

• dijabetes tipa 2,
• kardiovaskularni događaji,
• moždani udar,
• promene na krvnim sudovima,
• masna jetra i bolesti bubrega.

Koje analize otkrivaju predijabetes?

Pored merenja jutarnje glikemije našte, neophodno je uraditi i dodatne analize u saradnji sa lekarom, ukoliko postoji sumnja na predijabetes.

– Do skoro smo radili samo OGTT test sa merenjem šećera pre i posle dva sata. Danas se savetuje merenje nakon jednog sata, od uzimanja 75 grama glukoze u 300 ml vode. Ako je vrednost veća od 8,6 mmol/L, rizik za predijabetes postoji – ističe prof. dr Beljić Živković i dodaje:

– Dodatno, glikozilirani hemoglobin (HbA1c) od 5,6 do 6,4% ukazuje na predijabetes. Potrebno je uraditi insulin i glikemiju iz krvi sa računanjem HOMA indeksa, C-peptid, lipidni status, kao i ultrazvuk abdomena radi uvida u stanje jetre i pankreasa. Na osnovu tih analiza lekar dobija sliku metaboličkog poremećaja i kreira individualizovan terapijski pristup.

Prevencija – ključ zdravlja

– Predijabetes ne mora uvek da vodi u dijabetes. Male, ali dosledne promene u načinu života – zdrava ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne mase – mogu značajno smanjiti rizik, savetuje dr Beljić Živković.

A ukoliko do bolesti ipak dođe, najvažnije je redovno uzimati propisanu terapiju i pratiti uputstva lekara. Predijabetes je upozorenje, ali i prilika. Ako se na vreme prepozna i ozbiljno shvati, može postati ključna prekretnica ka zdravijem i kvalitetnijem životu.