Moždani udar je hitno stanje. Svaku iznenadnu slabost, utrnulost jedne strane tela ili probleme sa govorom, koji se nekada povuku i sami od sebe, moramo ozbiljno da shvatimo i bez odlaganja dođemo na pregled. I pored toga što mislimo da „nije ništa” jer je sve prošlo, moguće je da u kratkom vremenskom roku dođe do teškog moždanog udara.
Šta da uradimo ako se jave neobični simptomi pa potom nestanu?
Nejasan govor, slabost ili utrnulost leve ili desne strane tela, dvostruki vid, gubitak vida na jednom oku, problemi sa ravnotežom, slabije razumevanje govora, problemi sa izgovaranjem reči, su simptomi moždanog udara, ali i tranzitornog ishemijskog ataka (TIA). Ukoliko se desi da osetimo neki od ovih simptoma, pa i samo na kratko vreme, potrebno je da se javimo lekaru.
Šta je tranzitorni ishemijski atak (TIA)?
TIA je prolazna epizoda disfunkcije mozga ili oka zbog poremećaja moždane cirkulacije. Navedeni simptomi mogu da traju nekoliko minuta, ali najčešće do jednog sata. Ovo stanje može da bude najava moždanog udara. Neurolozi kažu da je rizik najveći u prvih 48 časova od pojave prvih simptoma.
Najveća greška
TIA i ishemijski moždani udar imaju iste simptome i faktore rizika. U oba slučaja tegobe se jave kada dođe do zapušenja krvnog suda trombom i prekida dotoka krvi u određeni deo mozga. Dešava se da pacijenti pomisle da je sve prošlo i da nema potrebe da pozivaju hitnu pomoć. Stručnjaci kažu da je upravo ovo najveća greška kod TIA. Ono što doživljavamo kao prolaznu slabost nekada se završi moždani udarom, koji je jedan od vodećih uzroka smrtnosti i u Srbiji i u svetu.
Polovina moždanih udara desi se u roku od 48 sati od TIA
Posle tranzitornog ishemijskog ataka i kada ne dođe do moždanog udara u roku od dva dana rizik i dalje postoji. U toku od 90 dana od TIA, mogućnost da dođe do moždanog udara je čak 17,8 odsto. Ipak, polovina moždanih udara desi se u roku od 48 sati, navode članovi Američkog udruženja za srce (AHA) i Američkog udruženja za moždani udar .
– Bolje je i da dođete u hitnu pomoć na pregled kod neurologa, ako osetite neke od simptoma, pa da utvrdimo da nije reč o TIA, nego da se sve završi na loš način. Nije neobično da nam se javi pacijent sa moždanim udarom i paralizom jedne strane tela i kaže: „Ove iste simptome sam imao 20 minuta pre dve nedelje“. Ovaj pacijent je propustio šansu da spreči moždani udar, zato što nije reagovao na vreme – kaže neurolog Adam de Havenon, Yale Medicine.
TIA se nekada naziva i „mali moždani udar“ ili „upozoravajući moždani udar“, s tim što lekari naglašavaju da je i mali moždani udar ozbiljan zdravstveni problem i stanje koje se u najtežim slučajevima može da završi smrtnim ishodom. Kako god da se zove TIA je uvek opasno stanje, zato što povećava rizik od potpunog moždanog udara.
Faktori rizika
I TIA i moždani udar dele iste faktore rizika kao što su atrijalna fibrilacija, dijabetes tipa 1 ili tipa 2, bolesti srca, visok krvni pritisak (hipertenzija), visok holesterol, pušenje.
I moždani udar i TIA karakterišu iznenadni simptomi koji mogu da se razlikuju u zavisnosti od dela mozga koji je pogođen prekidom dotoka krvi.
Neki od uobičajenih su:
- Slabost, utrnulost ili paraliza ruke ili noge, posebno jedne strane tela
- Utrnulost ili opuštanje lica isto na jednoj strani
- Zbunjenost, problemi sa govorom ili razumevanjem
- Vrtoglavica
- Duple slike, nemogućnost vida na jednom oku
- Nemogućnost uspostavljanja ravnoteže
– Suve oči mogu da izazovu nejasan vid, ali ovo je kao kada se spušta zavesa i potrebno je da dođemo hitno na pregled, čak i kada sve prođe – objašnjava dr de Havenon.
Prekid snabdevanja dela mozga krvlju kod TIA može da ima različite uzroke. Najčešće je sve posledica krvnog ugruška (tromba) unutar krvnog suda ili ugruška koji je nastao u nekom drugom delu tela, otkinuo se i nastavio put do mozga. Karotidne arterije na levoj i desnoj strani vrata se granaju iz aorte i snabdijevaju mozak, lice i glavu krvlju. Kada dođe do ateroskleroze zidovi arterija mogu da se suze i blokiraju protok krvi u mozak.
Dijagnozu daje samo lekar
Služba hitne pomoći, medicinski radnici u lokalnoj ambulanti ili bolnici su obučeni da prepoznaju TIA ili moždani udar. Dijagnozu daje neurolog u zdravstvenoj ustanovi posle dijagnostike. Lekari upozoravaju da se u slučaju pojave simptoma koji se mogu povezati sa moždanim oštećenjem hitno javimo zdravstvenoj službi, doma zdravlja, bolnici ili kliničkom centru, hitnoj pomoći, kako bi ako je zaista reč o moždanom udaru što pre dobili terapiju koja nam može da sačuva život i da nas zaštiti od teških komplikacija.
Medicinska obrada podrazumeva prikupljanje svih informacija koje mogu da budu korisne za dijagnozu i lečenje. Moguće je da osoba bude primljena u bolnicu, ili da se uputi dalje kod neurologa.
– Moguće je da je u pitanju teška migrena ili izrazito jak osećaj anksioznosti koji može da dovede do neobičnih senzacija – smatra dr de Havenon.
Dijagnostika TIA
Dr de Havenon objašnjava da magnetna rezonanca koje se uradi u roku od 24 sata od početka simptoma moždanog udara može da obezbedi dosta bitnih informacija o neurovaskularnim problemima. Magnetna rezonanca može da otkrije potpuni moždani udar i pokaže povredu mozga, dok TIA ne izaziva oštećenja koja će biti vidljiva. Kompjuterizovana tomografija (CT) može da pomogne lekarima da isključe neka druga stanja i omogući snimanje mozga ako magnetna rezonanca nije dostupna.
Od dijagnostičkih metoda moguća je i elektrokardiografija koja može da otkrije da li je srčani problem uzrok simptoma. Ultrazvuk karotida ili kolor dopler krvnih sudova vrata koristi Doplerov efekat kako bi omogućila prikaz promena u brzini protoka krvi kroz krvne sudove različitih organa. Ovaj pregled se savetuje osobama sa povišenim masnoćama u krvi, pušačima i posebno kao način kojim se može na vreme reagovati i sprečiti moždani udar.
Kolor dopler vrata može da ukaže na mogući moždani udar, dok kolor dopler krvnih sudova vrata meri protok krvi kroz krvne sudove vrata, a na arterijama mogu da se vide naslage (plakovi) koji sužavaju šupljinu krvnog suda. Savetuje se i analiza krvi, provera nivoa šećera u krvi, jer pad šećera može da imitira simptome moždanog udara.
Ukoliko se dijagnostikuje TIA stručnjaci pronalaze najbolje načine lečenja kako bi se sprečio potpuni moždani udar.
– Uradićemo i druge dijagnostičke metode kako bismo smanjili rizik od moždanog udara – napominje dr de Havenon.
Šta je ABCD2 skor?
ABCD2 skor je instrument za stratifikaciju rizika koji može da proceni verovatnoću da li će neko ko je imao TIA dobiti i moždani udar. ABCD2 skor pomaže lekarima da predvide rizik od moždanog udara u prva dva dana posle TIA. Ova procena zasniva se na godinama starosti pacijenta, vrednostima krvnog pritiska, kliničkim karakteristikama simptoma, trajanju TIA, postojanju dijabetesa. Dobijeni rezultati dele pacijente u kategorije niskog, umerenog i visokog rizika od moždanog udara.
Lečenje
Samo lečenje TIA takođe sprečava u nekim slučajevima mogućnost da dođe do moždanog udara. Pacijentu se daju antitrombocitne lekovi, kao što su aspirin ili klopidogrel koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Antikoagulantni lekovi, kao što su varfarin ili apiksaban poznati kao „lekovi za razređivanje krvi“, ometaju i usporavaju proces zgrušavanja krvi.
Lekari napominju da je pre svega bitno da se kontrolišu bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i drugi faktori rizika, kako lekovima tako i zdravim navikama.
– Loša ishrana, gojaznost, sedentarni način života povećavaju rizik od TIA i moždanog udara. Ponekad je mali moždani udar prvi znak velikih zdravstvenih problema – napominje dr de Havenon
