Sve je tanja veza između hroničnog stresa i moždanog udara, posebno je ugrožen A tip ličnosti

Slabo kontrolisani dugotrajni stres deluje na sve segmente psihičkog i fizičkog zdravlja. Izaziva mučninu, ubrzan rad srca, anksioznost, diže krvni pritisak. U uslovima stalnog dugotrajnog stresa na poslu i kod kuće raste rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija kao što je moždani udar. Stručnjaci zapažaju da je ova tanka veza između hroničnog stresa i moždanog udara, posebno ugrožava osobe koje imaju takozvani A tip ličnosti.

Šta je A tip ličnosti?

Moždani udar ili šlog je hitno medicinsko stanje i neurološki deficit manjeg ili većeg stepena, koji nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je otežano ili onemogućeno ishranjivanje određenog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Deo mozga koji je pogođen šlogom prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada. Šanse da dođe do ove ozbiljne komplikacije su veće u stanju hroničnog stresa i kod osoba koje su nestrpljive, agresivne,brzo se ljute, kod takozvanog A tipa ličnosti. Neurolog dr Mohamed Teleb objašnjava vezu između stresa i moždanog udara.

Kako stres utiče na rizik od moždanog udara?

Različiti faktori mogu da povećaju rizik od moždanog udara, a jedan od njih je i stres. Stres je način na koji mozak i telo reaguju na izazove, deo je prirodnog mehanizma koji nas drži budnima i spremnima za suočavanje sa problemima. Kada je kratkotrajan može da nam bude i od pomoći, ali kada je čest ili dugotrajan utiče na fizičko i psihičko zdravlje.

Akutni stres je kratkotrajan i javlja se u situacijama kao što su rokovi do kojih mora da se uradi određeni zadatak ili pre, na primer, javnog nastupa. Hronični stres traje duže vreme, mesecima, čak i godinama. Može da se javi zbog finansijskih, poslovnih, zdravstvenih problema, nekada je posledica stalno loših međuljudskih odnosa, na primer u porodici, braku, ali i svakodnevnih sitnica koje se vremenom nagomilavaju. Ova hronična vrsta stresa u velikoj meri iscrpljuje telo i um. Deluje na sve uzraste, tako da, na primer, jak i dugotrajan stres na poslu povećava rizik od komplikacija i kod mlađih osoba.

Kako telo reaguje na stres?

- Telo na stres reaguje povećanjem nivoa kortizola, hormona stresa. Kortizol povećava nivo glukoze u krvi i krvni pritisak, i pokreće reakciju "bori se ili beži" - objašnjava dr Teleb. U ovim uslovima mišići imaju više kiseonika i hranljivih materija. Ipak, u ovim uslovima dolazi i do rasta vrednosti krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, koji kada su stalni mogu da povećaju rizik od moždanog udara.

Stres je povezan i sa upalnim procesima, utiče i na protok krvi i doprinosi na taj način nastanku moždanog udara. Stres najčešće deluje indirektno, preko drugih faktora rizika kao što su povišen krvni pritisak i nezdrav način života.

Stres uglavnom prate loše navike - nezdrava ishrana, izbegavanje fizičke aktivnosti, konzumacija alkohola, cigareta ili drugih supstanci.

Kako da prepoznamo stres?

Ponekad je očigledno da smo pod stresom, ali dešava se i da ga ne primetimo jer smo previše zaokupljeni svakodnevnim obavezama. Stres se može manifestovati na više načina.

Fizički simptomi: glavobolja, povećanje telesne težine, napetost mišića, umor, problemi sa snom, povišen krvni pritisak ili šećer u krvi

Emocionalne promene: razdražljivost, anksioznost, osećaj preopterećenosti ili stalna zabrinutost

Kognitivni problemi: teškoće sa koncentracijom, zaboravnost, ubrzane misli

Promene u ponašanju: promene u načinu ishrane, korišćenje alkohola ili povlačenje iz društvenih aktivnosti

Stručnjaci navode da je bitno da prepoznamo na vreme ove znakove kako bismo mogli da reagujemo pre nego što se stanje pogorša.

Načini za smanjenje stresa

Postoje ipak načini na koje možemo da kontrolišemo stres. Bitno je da spavamo 7 ili 8 sati svake noći, stručnjaci napominju da dobar san snižava krvni pritisak, omogućava bolju koncentraciju i uspešniju borbu protiv simptoma anksioznosti.

Bitno je i da ishrana bude zasnovana na voću, povrću, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima, uz minimalan unos kofeina, šećera i prerađene hrane. Savet je da odvojimo uvek vreme za aktivnosti koje nas opuštaju, šetnja, kafa sa prijateljima, muzika, knjige, filmovi, hobiji. Bitno je da budemo fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno, da održavamo kontakt sa bliskim osobama. Od pomoći su i joga, meditacija, duboko disanje, vođenje dnevnika. Savet je da podelimo obaveze na manje i lakše ostvarljive ciljeve.

Kako dodatno da smanjimo rizik od moždanog udara?

• Kontrolišite krvni pritisak (hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika)
• Hranite se zdravo
• Redovno vežbajte
• Kontrolišite nivo šećera u krvi ako imate dijabetes
• Prestanite sa pušenjem, ograničite unos alkohola

- Potrebno je vreme da se uoče rezultati. Bilo da je reč o krvnom pritisku, dijabetesu ili fizičkoj aktivnosti, promene se obično primete tek nakon šest meseci do godinu dana - objašnjava dr Teleb.

Savet je da se redovno konsultujete sa lekarom, a ako mere prevencije ne daju rezultate, možete da porazgovarate i sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

(eKlinika)