Jedna vrsta stresa ubrzava starenje srca i deluje na telo isto kao i visok krvni pritisak i pušenje

Finansijska nesigurnost, besparica i briga za puko preživljavanje mogu da utiču na ubrzano starenje srca i da deluju na organizam slično kao hipertenzija i pušenje, potvrđuje nova studija. Poznato je da hronični stres podstiče razvoj upale i povećava vrednosti kortizola.

Dva faktora koja ubrzavaju starenje srca

U nedavno objavljenoj studiji u časopisu Mayo Clinic Proceedings navodi se da osobe koje se suočavaju sa hroničnim finansijskim pritiskom često pate od anksioznosti, osećaja usamljenosti ili depresije. Studija je analizirala podatke 280.323 odrasle osobe.

Preporučujemo

Istraživači su utvrdili da mnoge socijalne determinante zdravlja, odnosno nemedicinski faktori koji oblikuju svakodnevni život, u velikoj meri utiču na zdravlje srca. Finansijski stres i nesigurnost u pogledu hrane bila su dva faktora najsnažnije povezana sa ubrzanim starenjem srca.

 Šta je srčana starost?

Srčana starost određuje se kao predviđena starost kardiovaskularnog sistema jedne osobe, zasnovana na faktorima rizika. Razlika između procenjene starosti srca i hronološke starosti označava se kao prekoračenje srčanih godina; što je to prekoračenje veće, veći je i rizik od razvoja bolesti srca. Kada je starost srca veća od naše stvarne, hronološke starosti, može biti povećan rizik od srčanog i moždanog udara.

- Lekari se uglavnom usmeravaju na praćenje tradicionalnih faktora rizika, poput nivoa holesterola, pušenja, krvnog pritiska i sna, a retko se raspituju o socijalnim uslovima života pacijenta koji takođe utiču na kardiovaskularno zdravlje - rekao je Amir Lerman, viši autor studije i direktor centra za kardiovaskularna istraživanja u Mayo Clinic.

On je dodao da ovi nalazi sugerišu da bi kliničari trebalo da uzmu u obzir finansijski stres i druge socijalne determinante zdravlja prilikom procene rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Kako besparica, krediti, porezi i računi opterećuju organizam?

Ova opservaciona studija nije imala za cilj da objasni zašto su socijalne determinante zdravlja, poput finansijskog stresa, povezane sa srčanim problemima. Ipak, poznato je da hronično povišeni nivoi kortizola, "hormona stresa", mogu da povećaju krvni pritisak i nivo holesterola.

- Finansijski stres je posebno snažan jer je hroničan, ponavljajući i često neizbežan - rekao je John P. Higgins, profesor kardiovaskularne medicine na McGovern Medical School at UTHealth Houston.

Prema njegovim rečima, stalni finansijski pritisak nije isključivo emocionalni teret, već faktor rizika koji može da izazove "merljivo habanje kardiovaskularnog sistema".

 Veza između stresa i upale

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da finansijski stres izaziva hroničnu, sistemsku upalu, koja doprinosi stvaranju naslaga (plaka) u krvnim sudovima. Druga istraživanja povezala su stres sa aterosklerozom, odnosno nakupljanjem plaka u arterijama, što može biti faktor rizika za razvoj srčanog ili moždanog udara.

Upala, ipak, nije uvek štetna. Organizam se oslanja na kratkotrajni upalni odgovor u borbi protiv infekcija i prilikom reagovanja na povrede. Međutim, hronična sistemska upala može da ošteti kardiovaskularno zdravlje, istakao je Lerman.

Dugotrajna upala vremenom može povisiti vrednosti krvnog pritiska i otežati rad srca – pumpanje krvi. Pušenje, visok krvni pritisak i LDL (loš) holesterol takođe podstiču upalne procese.

Istraživači se nadaju da će ovi nalazi pomoći donosiocima odluka da razviju preventivne strategije i ukažu zdravstvenim radnicima na značaj procene netradicionalnih faktora rizika.

- Navedeni rezultati dodatno naglašavaju značaj prevencije koja je istovremeno medicinska i društvena: optimizacija krvnog pritiska, lipida, dijabetesa, sna i fizičke aktivnosti, uz sistematsko prepoznavanje i rešavanje socijalnih determinanti zdravlja. Ta kombinacija je način da se ovo istraživanje pretoči u duži i zdraviji život - rekao je Higgins.

(eKlinika)