Zbog „ćutanja“ se fizički razboljevamo: Studija na 22 miliona ljudi pokazala kako zbog glave strada srce

Studija koja dovodi u vezu mentalno zdravlje i rizik od srčanog udara, objavljena u prestižnom časopisu JAMA Psychiatry, obuhvatila je neverovatnih 22 miliona ljudi, što je čini jednom od najobimnijih ikada urađenih na ovu temu. Ova najnovija naučna analiza potvrdila je ono što se dugo sumnjalo - mentalni poremećaji nisu samo „stvar glave“, već direktan faktor rizika za srce, koji može da se uporedi sa visokim krvnim pritiskom ili holesterolom.

Preporučujemo

Upoređeno nekoliko kliničkih mentalnih poremećaja sa rizikom od akutnog koronarnog sindroma

Katedra za medicinu University of Calgary sprovela je analizu u kojoj je uporedila nekoliko kliničkih mentalnih poremećaja sa rizikom od akutnog koronarnog sindroma, termina koji uključuje srčani udar i bolove u grudima usled smanjenog protoka krvi u srce, a koji spadaju u hitno stanje. Depresivni poremećaj, anksiozni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i poremećaj spavanja pokazali su povećan rizik u objedinjenim procenama.

Ishemijska bolest srca je među najčešćim uzročnicima smrtnosti širom sveta, a lečenje kardiovaskularnih faktora rizika dovodi se u vezu sa smanjenom smrtnošću. Mentalni poremećaji mogu da se preklapaju sa tradicionalnim kardiovaskularnim faktorima rizika, uključujući hipertenziju, dijabetes, dislipidemiju i metabolički sindrom. Proinflamatorna stanja i pojačani fiziološki odgovori na akutne stresore smatrani su potencijalnim dodatnim faktorima rizika.

Mentalno zdravlje je veliki rizik za srce i zbog njega se i fizički razboljevamo

U studiji „Mentalni poremećaji kao faktor rizika akutnog koronarnog sindroma“, objavljenoj u JAMA Psychiatry, istraživači su pretražili MEDLINE, Embase i PubMed za studije koje procenjuju mentalne poremećaje dijagnostikovane pre naknadnih događaja akutnog koronarnog sindroma.

Studija je precizno mapirala koji poremećaji nose najveći rizik, a rezultati su alarmantni:

- PTSP (Posttraumatski stresni poremećaj). Osobe sa ovom dijagnozom imaju skoro tri puta veći rizik od srčanog udara

- Insomnija/Poremećaji spavanja. Ovi poremećaji dovode se u vezu sa 60 odsto većim rizikom od srčanih problema

- Anksiozni poremećaji povećavaju rizik za 63 procenata

- Depresija. Iako se često pominje, depresija je u ovoj studiji pokazala za 40 odsto veći rizik, što je i dalje veoma značajan faktor

- Zloupotreba supstanci. Ljudi sa ovim problemom imaju dvostruko veći rizik u poređenju sa opštom populacijom.

Kako mentalno zdravlje „udara” na srce?

Naučnici objašnjavaju da vezu između mentalnog zdravlja i srčanog udara ne čine samo  loše navike kao što su pušenje ili manjak fizičke aktivnosti kod depresivnih osoba, već ta poveznica leži u čistoj biologiji:

- Hronična upala - Mentalni stres izaziva upalne procese koji oštećuju krvne sudove

- Hormonski disbalans - Konstantno povišen kortizol i adrenalin drže srce u stanju „pripravnosti“, što troši srčani mišić

- Fiziološki odgovor - Kod anksioznosti i PTSP, povišen broj otkucaja srca i krvni pritisak postaju hronično stanje, a ne trenutna reakcija.

Istraživači navode da je glavna poruka ove studije da skrining mentalnog zdravlja mora da postane deo rutinske kardiološke kontrole.

- Mentalni poremećaji nisu samo emotivna patnja. Zbog takve vrste mentalnog „ćutanja” vrši se stvaran biološki pritisak na srce zbog kojeg se i fizički razboljevamo. Rana identifikacija problema poput traume, anksioznosti ili poremećaja spavanja podjednako je važna za prevenciju infarkta kao i kontrola holesterola - navode istraživači i koji objašnjavaju da nalazi studije pokazuju da bi kardiolozi, lekari opšte prakse i psiholozi morali da imaju tesnu saradnju kako bi se smanjila stopa smrtnosti od srčanih oboljenja, koja su i dalje vodeći uzrok smrti u svetu.

(eKlinika.rs)